Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

204

Она је из Призрена упутила инжињерског капетана | кл. Тому М. Николића да испита Дрим све до села Спаса. По његовом повратку она је 26 новембра (ОБр. 24976) наредила команданту Одбране Београда „да се сав заостатак понтон“ ског материјала са људством што пре евакуише и стави под команду инжињерског капетана Томе Николића, који ће га Дримом спустити до Скадра“. Стога је мостовни трен !армије (без 1 одељења) кренуо из Пећи за Ђаковицу. Али се морао вратити. Капетан Николић ипак је успео да се спусти Дримом само са „мостовним треном Ужичке војске — са људством и стоком“ и 6 децембра је стигао у Скадар.“

И тако је Жљеб остао међу злима као најбољи комуникациски правац.

привника—Јеленка—Старца) направим летњи војни логор на месту Милишевац, где има воде у изобиљу, четинара, заравни... У близини су положаји са којих се доминира Плавом и свом граничном линијом до Паштрика. На овом месту био бих над главом Метохије н арбанашким катунима, а владао бих и положајима у правцу Чакора. Наставио бих пут и везао бих га са путом (у пројекту) Пећ—Чакор—Андријевица“. — Овим радовима је руководио инжињерски мајор Јоко Јовановић и утрошено је око 80000 надница, Али од овога није било никакве користи и незгода се увидела тек када се запало у велики снег испод Копривника и рад је напуштен.

:' О томе рез. инжињерски капетан И кл. Станислав М. Јосифовић вели: „Кад смо стигли пред Дечане, прошла је поред нас пешадија и неки наши коњички делови, који су изјавили као да су они последњи и да је пресечен пут за Ђаковицу. Командант овог трена, мајор Војислав М. Ковачевић, наредио је да продужимо а он се вратио у Пећ за обавештење. Убрзо је пала ноћ и ми смо се задржали поред друма и наложили ватру. Одједном са свих страна припуцаше Арнаути. Брзо погасисмо ватре и командир | одељења, мајор Илија У. Милојевић, командова: „Бомбаши напред!“ — На ' то истрчаше неколико војника у мрак и бацише бомбе. Одмах се све утиша и ми се вратисмо у Пећ. Овде је 1 одељење, под мојом командом, примило наређење да уништи све понтоне а са ногарачима и потребним материјалом да се крене кроз Жљеб за Беране и да тамо подигне мост на Лиму. Кад сам 4 децембра избио на први плато испод Савиних Вода наишао је командант Ш армије и наредио ми је да са пута уклоним возове ради пролаза трупа а материјал да уништим, То сам и извршио“.

2 И мајор Милан Ј. Радојевић, командант 3 батаљона 19 кадровског пука, предложио је 27 новембра спуштање понтона Дримом. Он је тада, (под ОБр. 139), писао свом команданту пука: „Данас сам предложио команданту (Комбинованог) одреда да помоћу сплавова спустим низ Дрим до подесне тачке за искрцавање на доњем току Дрима: артилериска оруђа, муницију, аутомобиле и томе слично. Посао је веома тежак али је могућан, јер се базира на позитивним датима. Ако би се предлог усвојио, потребан је брз и енергичан рад још сутра рано. Потребно је одмах набавити материјал и однети на место укрцавања — крајну тачку доброг пута низ Дрим. Потребно је одмах набавити: даске, греде или балване, кланфе или гвожђе за исте, ексере, ужад, ланчеве, чакље и, по могућству, који чамац или понтон. Људе за овај рад могу добити из пешадије или пионира; сплавџија и бродара нешто имам,а нешто је у 7 пуку 1 позива (као неборци), а остали би се прибавили док се сплавови израде и оруђа укрцају. Послом би лично руковао и све бих сплавове једновремено спуштао. За помоћнике би ми требало 1—2 млађа официра и, ако би се могли прибавити из штаба Одбране Београда, инжињери Васиљевић и Јовановић но и без њих би могао, али би ми они посао олакшали и убрзали. Материјал треба у Призрену набавити“.