Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

218

Рожају све до одласка целокупне коморе. Према томе“, наређује му командант дивизије, „Ваше задржавање на положајима планине Жљеба зависи од одласка коморе, и тек пошто све коморе буду прошле Рожај, ваша заштитничка улога се завршава...“ Па је остао ту и онда кад му је командант дивизије доставио наређење команданта Ш армије (Обр. 8727 од 15.30 часова) да остане „на терасама северозападно од с. Радовца (у околини Савине Воде) и на улазу у теснац (караула 1760) најмање до 9 децембра закључно, па се тек тада повући ка Рожају, где може стићи 10 до мрака...“.' Међутим, његова задња трупа заштитнице (4 батаљон 10 пука 1 позива) остала је све док се није извукла сва комора, ноћу 7/8 децембра, те је 9 децембра цела заштитница стигла у Рожај.

Тако су се наше армије најзад провукле кроз Жљеб, али — без хлеба...

Жљеб ће остати болно место у историји нашега повлачења овим трновитим путем 1915... Кроз њега је требало провести преостале храбре борце наших трију армија. Шта је у том погледу наредила Врховна команда изнели смо, а шта је урађено казали смо. Али пада у очи да се на седницама команданата армија у Пећи није остало само на регулисавању питања у оквиру наређења Врховне команде, већ се унеколико залазило и у делокруг права Врховне команде, па и саме Владе. Изгледа, као да се није веровало у стварност. Чекало се и чекало...

На овоме је путу најстарији био командант 1 армије. Он је био и позван и дужан да регулише пролаз овим путем. Зашто командант | армије ову и овако тешку и деликатну дужност није свесрдно прихватио и енергично извео, тешко је сада рећи. А њему није оскудевало ни знање, ни спрема ни енергија. Да ли зато што је веровао да је било немогућно пут поправити и оспособити га за пролаз — Или зато што се још једнако уљуљкивао надом на контраофанзиву 2

' На ово је наређење командант заштитнице истога дана одговорио да му је „немогуће извршити задатак“ због преморености војника, смањивања људске и немања сточне хране, нереда у комори и због тога што би зато требало 6 до 7 дана, те је молио „да се заштитница смени и да се цела заштитница креће по добивеној ранијој маршрути“, т. ј. да преноћишта заштитнице буду 6 децембра Савине Воде, 7 Рожај, 8 Будимље а 9 децембра Андријевица. И тако је главна трупа заштитнице и поред изричних наређења и даље остала пред комором у теснацу, док је само њена задња трупа стајала усамљена позади коморе до последњег тренутка. Тамо ју је нашао и мајор Јован П. Рекалић, који је 6 децембра по подне био враћен да нађе главнину заштитнице. Али је, ваљада, та задња трупа заштитнице била тако жртвована зато што није припадала тој дивизији...

» За ове дане не постоји у Ратном архиву Главног ђенералштаба операциски дневник штаба 1 армије, па ничега нема забележеног ниу Бележнику важнијих разговора, извештаја и телефонских разговора 1 армије.