Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

222

да се они извуку, није тешко замислити. Па и поред свега тога ја сам са батеријом прошао кроз Жљеб за четири дана, рачунајући од села Радовца до Рожаја“.

И у мају 1915 године прошле су кроз Жљеб: 1. пољска брзомешна заплењена аустриска батерија црногорске војске под командом командира, капетана П кл. Петра М. Сретеновића, а уз припомоћ водника, поручника Драгослава В. Милосављевића, и 2 пољска брзометна заплењена аустриска башерија црногорске војске под командом командира, капетана Џ кл. Живојина П. Павловића, а уз припомоћ водника, поручника Уроша М. Тешановаћа. Обе су батерије биле комплетне — 4 топа и 8 кара, запрегнуте воловима. Као помоћ при извлачењу дата им је једна чета пешадије. Оне су пут од Радовца до Рожаја прешле за три дана. О томе путу Тешановић, сада артилериски пуковник за ђенералштабне послове, који је овим путем 1915 четири пута прошао, вели: „Најтежи је део пута био преко Плоче, пролаз кроз само ждрело и силазак са ждрела преко такозваних Стубица у поток Жљеб у самом теснацу. Пред сам пролаз батерија пао је велики усов (лавина) са стрме падине врха Жљеба и затрпао пут (пролаз потоком), ишчупао зреле (старе) оморике и бацио их на другу страну потока. О пролазу ових батерија извештена је Врховна команда на Цетињу (тамо је био из српске војске инжињерско-технички пуковник Боривоје Нешић). Међутим, по томе није ништа предузето да се пут поправи, иако би се радном снагом од једног пионирског батаљона, са довољно минера, могао пут успособити за брз пролаз возеће артилерије у току 10 до 15 дана. Максимално трајање пролаза после оправке било би један и по дан (летњи)“,

За време нашег повлачења 1915 први је отпочео да извлачи своју артилерију командант пољског дивизиона Дринске дивизије [| позива, потпуковник Коста А. Ристић. Он је већ 26 новембра кренуо свој дивизион ка Жљебу и сутрадан је успео да до Савиних Вода извуче само две цеви (без предњака), а 29 новембра седам топовских задњака са цевима и девет предњака. Као помоћ за извлачење, овај је дивизион добио од команданта 4 хаубичког дивизиона 16 волова и тако је успео да провуче своју 2 и 3 батерију.

Његов командир 2 батерије, резервни капетан | кл. Јанко П. Шафарик, овако описује пролаз кроз Жљеб: „Кренуо сам се на пут са три топа, колико је било у батерији, али без и једне каре, пошто се рачунало на велике тешкоће. Понети су сви темпирници. Сматрало се да ће за евентуално дејство бити довољно зрна из топовских предњака,. Коњи из остављених кара носили су само свој запрежни прибор и хлеб у џаковима, који је у довољној количини примљен у Косовској Митровици.

' Велики раш Србије, књига ХШ, стр. 101 и 121.