Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

221

муниције. 20 септембра батерија је продужила за Пећ. „Пут је врло добар. Први дан марша био је отежан због запрега и људства (воловара) и што је стока сувише ситна а људи не разумеју српски“. Пошто је батерија преноћила у Д. Клини и Ђураковцу, стигла је у Пећ и убиваковала се код Пећске Патријаршије. Ту је запрега промењена.

24 септембра у подне батерија се кренула преко села Радовца за Рожај у пратњи 100 војника црногорске војске. Даље од Радовца „пут је врло рђав и зато је муниција извађена из предњака и кара и ношена на рукама. Возови дељени — предњак извлачен па задњак. Услед велике узбрдице и камењара, просечно се прелазило 1—2 километра на сат. У 19.30 часова батерија је заноћила у топовској колони на самим падинама“. Сутрадан „у 5 часова продужен је покрет са растављеним возовима. Извлачење је вршено са стоком и људима; муниција ношена на рукама; конак на Савиним Водама код хана. Здравље и ред у батерији добро“. 26 септембра „у 5 часова настављен је покрет са Савиних Вода, возови растављени, пут врло рђав и узан а улаз у клисуру скорои непролазан. У 22 часа батерија је стигла у Рожај и убиваковала се. Ред и дисциплина врло добра“. 27 септембра преданак у Рожају. Извршене су поправке на возовима. Замењена је стока и сутрадан је батерија продужила и заноћила у с. Врбици. 7 октобра у Челебићу батерија је примила послугу из црногорске војске.

Сутрадан, 25 септембра, кренула се преко Радовца и Шнајдерова хаубичка батерија модел 97, калибар 120 мм, под командом командира, капетана П кл. Вукашина Р. Милосављевића. Јачина батерије: 2 официра — командир и водник

· потпоручник Панта Ф. Шурјанаци 8 нишанџија; 4 хаубицеи 6

кара са 470 метака (шрапнел и граната). Остала послуга добивена је из црногорске војске као и волујска запрега. Као помоћ за провлачење кроз Жљеб батерија је добила око 300 Арнаута и десетак Црногораца. Муниција је превожена и на реквирираним волујским колима.

Командир ове батерије вели: „При пролазу кроз Жљеб

" било је огромних тешкоћа, јер је било готово немогуће лако

и брзо створити од једне обичне коњске стазе у самом камену удобан пут. Био сам: задовољан само да добијем толику ширину колотрага, колико да се само провуче засебно лафет а засебно предњак. Често пута провлачили смо се испод каквог од ветра обореног дрвета, које нисмо могли нити уклонити нити смо га имали чиме исећи. Нарочито је било небројано пута превртање кара па и сурвавање низ стрме литице читавих возова са запрегом. Срећом, они су се задржавали или на дрвећу или на стењу. Колико је ту напора требало

1 Податци су из личног дневника водника, потпоручника Милисава Стојановића. ·