Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

224

тио долином реке Клине, поред манастира Девича, и избио на друм источно од села Рудника и задржао се на раскрсници путева за Пећ и Рожај. Ту сам се улогорио и предузео припрему за даљи пут.

„Извиђање пута Пен—Рожај први је извршио артилериски капетан Радован [. Јовановић и известио да је пут непролазан. Стога је упућен артиљериски потпуковник Коста Ристић и његов сам извештај очекивао с нестрпљењем. Мој ађутант, рез. поручник Драгутин И. Маслаћ, целога је дана преседео крај телефона, али ни његов извештај није био умирујући. Рекао је да је пут страховито тежак, да су окуке са полупречником од једног метра, да има нека низбрдица преко које се не може ићи већ се мора клизати и на крају је додао да треба покушати. | „Према овоме сам одмах и предузео потребне мере: извршено је расклапање топовских задњака и одвајање предњака од задњака, цеви са повратником натоварене су на воловска кола са скупљеним траповима, тако да су могла проћи кроз окуку и са полупречником од једног метра, сви предњаци запрегнути су само воловском запрегом а сви задњаци су утврђени на предње трапове воловских кола. Сваки воз је био запрегнут са по два пара волова, већином добијених од начелника артиљериског одељења 1 армије. Ја нисам коморска кола, као остали, пресецао и правио двоколице, јер се сазнало од једног бившег турског наредника, који је имао своју кућу у близини логора, да су Турци тим путем у своје време провели целу једну батерију без расклапања, а у септембру ове године прошле су и наше две батерије. Према томе рачунао сам да ће овако расклопљени возови сигурно проћи.

„30 новембра кренуо сам се на пут. Кад сам стигао код с. Радовца, срео ме је артиљериски капетан Радослав Петровић и рекао ми је да не идем путем којим и остали, јер је он нашао други пут који је и много краћи и много лакши а избегавају се све опасне окуке, само се мора кроз једну шуму просећи пролаз. Задржао сам дивизион и одмах упутио извиђача, поручника Милосава Ранчића, да провери. Ранчић се кренуо овим путем а вратио се старим и потврдио наводе капетана Петровића. Одмах сам кренуо дивизион неком сувом јаругом око изворног дела Белог Дрима и избио испод коте 748 Плоча (према предратној секцији) и ту смо код шуме заноћили. Хитно је предузето просецање шуме, која се пружала све до близу старог пута, и тек сутрадан у подне завршили смо просецање и дивизион је наставио пут. На стари пут смо стигли пре возова који су се кренули тим путем пре четири дана и са свима топовима заноћили смо ове вечери на Савиним Водама, пошто смо успут проширивали окуке ради лакшег кретања.

„2 децембра продужено је са извлачењем кара и осталих возова. Преко дана је ишло без тешкоћа, али чим је за-