Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

225

шло сунце ухватила се поледица и пут је постао скоро несавладљив. Око 20 часова обавештен сам да се не може извући један карски задњак те сам наредио да се склони с пута. Међутим, резервни капетан Владислав Недељковић замолио ме је да га он извуче. Одобрио сам и Недељковић ме је око 23 часа известио да је довучен и овај задњак.

„Исте вечери примио сам наређење да оставим само једну батерију са једном каром а све остало да уништим, али је на моју молбу командант дивизије одобрио да продужим са целим дивизионом. И тако је на Савине Воде извучено:; 12 топова, 17 кара са муницијом (најмање 1000 зрна), резервни лафет, пољска ковачница, три пољске кујне, 12 коњских кола и буре с вином од 300 литара.

„Сутрадан, 3 децембра, пут је настављен и после краћег времена дивизион је стао, јер су стале и трупе испред њега. Наишло се на ждрело где је ширина била једва за један колотраг, а одатле настаје низбрдица Стубице о којој је говорио потпуковник Ристић. Послао сам капетана Милана Ј. Атанацковића да види шта је узрок, па сам се после и сам тамо упутио. Ту се загушило и стајало. Сваки је хтео први да прође. Стога сам позвао све официре (сем једног командира и два водна официра) и половину подофицира, оградио сам са стране улаз у ждрело и отпочео редом да пропуштам: кола, иза сваких кола наизменично товарне коње, коњанике и пешаке. Колика је ту била нагомиланост може се видети из тога, што сам отпочео раскрчавање око 7 часова а први воз мога дивизиона наишао јетеку 13 часова. Иза мојих возова такођер сам пропуштао товарне коње, коњанике и пешаке. После мојих возова било је све расчишћено. Савлађивање јаке низбрдице, а по савету старога генерала Јована Атанацковића, наредио сам да се за сваки воз позади закачи по један пар волова, који су послужили као одличне кочнице, и сви су возови спуштани без сметње и задржавања. За ово кочење добио сам волове од артилериског капетана Димитрија Николајевића. Заноћио сам у самом теснацу, али је услед снега било хладно. Сутрадан, 4 децембра, дивизион је продужио и стигао у Рожај.“

Из Тимочке дивизије [| позива прошла је кроз Жљеб само једна комбинована батерија. Њена је јачина у Подгорици била: 4 топа, 2 пољске кујне, 5 двоосовних кола и 10 двоколица. !

Из Дринског артилериског пука 1 позива командант ]. дивизиона, потпуковник Иван П. Пејовић, провео је своју 1 и 2 батерију. Оне су имале по четири топа са волујском за-

' Операциски дневник Тимочког артилериског пука П позива. — Заступник командира 1. батерије, капетан П кл. Никола Жикић, вели да су два топа била из 1. батерије, један из 2 и једаниз 3 батерије. Овако комбиновану батерију водили су наизменично командири батерија: капетан Жикић, капетан [ кл. Милорад Стаменковић и Драгомир М. Плећевић.

Шумадиска дивизија | позива, 1915. 15