Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

226

прегом. Зна се да је 2 батерија провела и своју пољску кујну.! Батерије су растављане и извлачени прво предњаци па задњаци. Њих је потпомагала при извлачењу једна чета из 4 пешад. пука.

Командант 3 дивизиона овога пука, потпуковник Петар Д. Лазаревић, провео је једну своју батерију. И он овако описује сам пролаз кроз Жљеб: „Са својим штабом и 8 батеријом упућен сам кроз Жљеб. Јачина батерије: 4 топа, 4 каре са муницијом, једна пољска кујна и једна кола са пртљагом и остатком коња и волова. Топови и каре извучени су на Савине Воде са коњском запрегом без растављања. У то време стигао је и командант 1 армије са штабом и како његове трупе и коморе још нису биле прошле, то ми је наређено да чекам, па ми је, на моју молбу, издато и писмено наређење. Нисам знао шта да радим, јер је батерија имала хране свега за 5 до 6 дана. Тешкоћа је било проћи само кроз ждрело теснаца, али ми је пало у очи да прошле ноћи нико није пролазио. Шта више, на самом ждрелу био је дању официр који је одржавао ред а ноћу је била стража са официром, која није допуштала никоме да прође. Стога сам још за време дана прошао кроз ждрело са командиром, а доцније је прошао и командир са водницима и утврдили смо да се ноћу кроз ждрело сигурно може проћи. Кад је пао мрак, једва сам пропуштен, пошто сам командиру страже издао писмену потврду да пролазим на своју личну одговорност. Све је проведено, истина са великим тешкоћама, али без икаквог квара и заноћили смо у теснацу а сутрадан смо стигли у Рожај“.

Иако се Моравска дивизија | позива из састава Трупа нове области није повлачила преко Пећи, ипак се једна њена батерија провукла кроз Жљеб и стигла на Приморје. То је била 5 пољска батерија, под командом капетана 1 кл. Велимира К. Младеновића. Он о томе пише: „2 дивизион, под командом потпуковника Драгољуба А. Лазаревића, отступио је са Качаника до Призрена. Одавде се 4 батерија одвојила и пратила је Брегалничку дивизију до Љум Куле, где је уништила своје топове, а 5 и 6 продужиле су преко Ђаковице до Пећи.

„Код Пећи је примљено наређење да се топови и остали материјал закопају. Тако је и урадио командир 6 батерије.

"И ја сам закопао каре али сам овде стао. Узбуђен, гледао сам са војницима и официрима топове... и плакали смо. Ја сам се тада решио да не извршим наређење и наредио сам да се топови не закопавају. Сутрадан са наредником батерије,

: Водник ове батерије, рез. потпоручник Марко Д. Аврамовић, вели да је његова батерија комплетна стигла до с. Радовца и да је враћен са самог ждрела Жљеба са људима и четири пара волова да извуче бар једну кару са муницијом. „Тек што сам почео да извлачим кару наишао је један мајор са три официра и отприлике са две чете војника. На моју молбу да ме потпомогне са десетину војника, одговорио ми је да је то немогуће, јер је непријатељска претходница близу и да Арнаути убијају заостале.

И заиста, убрзо сам чуо прасак пушака када наиђоше журећи се око двадесетина војника. Стога сам напустио даљи рад и пожурио ка батерији“.