Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

228

и рекао му: „Дај, Чедо, Вељи оне волове нека их користи за вучу и исхрану, а ти задржи најпотребније“. И тако сам добио неких 50 волова. Код Савиних Вода удесио сам да се батерија може вући и воловском запрегом. Сутрадан смо стигли код ждрела а трећег дана у Рожај. При спуштању ка Рожају, услед велике стрмине, један ми је предњак пао у јаругу али се задржао на дрвећу. Војници га нису хтели оставити, него су га конопцима извукли и понова увели у батерију.

„По доласку у Скадар батерија је упућена у Сан Ђовани за одбрану пристаништа, где је, по наређењу генерала Мондезира, добила 3000 шрапнела. 7 јануара 1916 стока је упућена сувим а топови са муницијом и људство укрцани су у шалуту „Реџе!“. На мору је завладала страховита бура, те смо морали муницију бацити у море. У Бриндизе смо стигли са великим задоцњењем, предали топове Французима и превезли се на Крф“.

Дакле, било је много и много тешкоћа и напора. Али се ипак прошло... После ових факата човек се мора и нехотице запитати: да ли се баш заиста све оно остало морало уништити2

Према свему изнесеном, могло се и требало је:

1. Предузеши одмах поправку пута. Тога ради ваљало је одмах одредити стручно лице за надзорника рада и ставити му на расположење све пионирске полубатаљоне дивизија које ће проћи овим путем, као и резервни инжињерски батаљон П позива. А према потреби снагу и појачати из 6орачких трупа, пошто су борбе већ биле престале.

2. Обезбедити и рад и пролаз сталним претстражама са обе стране теснаца. Обезбеђење трупа за време пролаза покретним побочницама било је илузорно, јер се оне овде нису могле ни кретати ни пратити своје трупе. Исто тако је требало обезбедити јаком заштитницом — целом дивизијом трупе и возове који на улазу теснаца чекају на свој ред. Тада се не би могло десити да заштитница од два ослабљена пука брани отступање армија само са неколико дебанжових топова, док је ту пред њима лежало више од стотине брзометних топова уништених и сахрањених...!

3. Уредити и контролисаши саобраћај. Зато је требало одредити главног надзорника пута и саобраћаја и ставити му на расположење потребне трупе, помоћу којих би се обезбедило уредно и стално кретање и дању и ноћу, а не само дању,

' Кад је командант Дунавске дивизије [1 позива у Рожају примио од свога команданта колонске коморе наређење команданта Дринске дивизије 1 позива, од 5 децембра ОБр. 5490, да се на путу кроз теснац „сва кола и двоколице уништавају без обзира чија су и шта носе, а која сметају саобраћају“, он је протествовао код свога команданта армије, наводећи, што је сасвим оправдано, „да командант Дринске дивизије ] позива није имао ни права ни потребе да ово наређење изда, пошто је његов задатак сличан задатку ове дивизије, по коме се има овде остати, док се возови не превуку“. — Операциски дневник Дунавске дивизије П позива.