Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

229

те се не би дешавало, као што вели командант заштитнице, „да коморџије чим се смркне ложе ватру и спавају“: нити би се у току саобраћаја могао мешати свако по своме нахођењу. Тек после десет дана, пошто су прошла три армиска и пет дивизиских штабова, са много виших, тада незапослених официра, добио је мајор Караулић писмено наређење команданта Дринске дивизије | позива, као што је напред изнесено, да је одређен „за главног надзорника за кретање коморе“. Он је био енергичан и добивени задатак савесно је вршио онда кад су се многи трудили да се што пре уклоне из овог пакла. Али како је био само резервни мајор, он је због тога имао да се бори са многим непријатностима,= Да је овако урађено, несумњиво би Жљеб у историји нашега повлачења друкчије изгледао. Јер уништене двоколице носиле су резервну храну, санитетски материјал, нешто одела и обуће, којима би се у многоме умањиле беде бар до Подгорице. А њима би се пренели и многи цзнуренп и оболели, ше би несумњиво остало на овоме тшрновишом путу много и много мање

гробова... у ВЕ У Жљебу, 5 децембра 1915, — Скица 7 децембра. У одређено вре- авутаита батаљона И пука || позива,

ме дивизија се кренула преко наредника ђака Миодрага В. Петровића).

Растанак с другом

' Операциски дневник 8 пешад. пука ! позива.

> О томе генерал Михаиловић вели: „Око 7 часова рез. артилериски мајор Свет. Караулић добио је писмено наређење да је одређен за главног уређивача за пропуштање свију команада и установа кроз теснац, а око 7.80 часова дошао је пок. пешад. мајор Станимир Поповић, командант колонске коморе Дунавске дивизије ПЏ позива, и отпочео викати, како је у комори неред и да је он одређен да успостави ред, позивајући се на наређење команданта Дринске дивизије 1 позива од 5 децембра. Видећи то као најстарији на уласку у теснац, пришао сам мајору Поповићу, опоменуо га да не виче и не протествује и затражио му писмено наређење. Како га није имао, а мајор Караулић га је имао, то сам наредио мајору Караулићу да поступи по добивеном наређењу а мајору Поповићу да се удаљи.

„У близини самог уласка у теснац стајали су један брдски вод и две пољске батерије са оруђима, којима мајор Поповић никако није допуштао да прођу кроз теснац, позивајући се на нарочито наређење команданта Дринске дивизије 1 позива; међутим, командири су мени изјавили да су извидели пут у детаљу и да гарантују за сигурност пролаза кроз теснац. Наредио сам мајору Караулићу да прво пропусти брдски вод, а после само једну по једну цев пољских батерија, што је он и извршио“, — Рашник, октобар 1928, стр. 3,