Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

248

ницу у Скадар. Али је то било и све, јер хране није било. Командир 3 позициске батерије 21 децембра известио је „да се храна за људе и стоку добива само толико колико да се живи и не испусти душа, па и то неуредно... Стока је смештена под ведрим небом и скапава од неуредног храњења, хладноће и великих киша“. А командант 4 хаубичког дивизиона 22 децембра пише да „за пет дана од доласка дивизиона у Скадар није примљен ни један килограм зоби, већ само по два килограма сена за грло. Опасност је да сва преостала стока не пропадне по овом рђавом времену“.

Тако је и наша стока делила с нама исту судбину. Њене су лешине остајале дуж целога пута,али су овде умножене толико да су кужиле ваздух. Стога је Врховна команда била принуђена да одобри да се за сваку добро закопану лешину у околини Скадра и на путу Скадар—Љеш исплати по два динара у сребру.

У оваквој ситуацији и ширење лажних вести нашло је плодног земљишта. Све се примало, преувеличавало, надовезивало и критиковало, тражећи кривца свему овоме. А то је претило да растури и овај остатак војника. У том циљу су предузете све тада могуће мере да се унеколико поврати ред и дисциплина. Министар војни је 31 децембра издао ово наређење: „Од дужег времена јако пада у очи да се у војсци у великој мери развила навика критиковања садашњих догађаја, са нарочитом тенденцијом да се за све нађу кривци.

„За овакве разговоре обично се не бирају ни речи, ни место, па ни публика пред којом се говори.

„Иницијатори су за овакво понашање баш саме старешине и од њих се навика врло брзо пренела и на саме војнике.

„Очигледно је да овакве навикеи у обичним приликама значе нож под грло за ред и дисциплину, али сада оне могу имати и много веће, недогледне последице.

„Због тога је у општем интересу неопходно потребно, да се овакве заблуде одмах у клици убијају, не презајући зато ни од каквих средстава.

„У току свију последњих ратова дух патриотизма и пожртвовања блистали су као најлепше особине нашега старешинскога кадра и он је увек показивао да високо појми своју дужност и био је стожер целокупне наше акције.

„Према томе, за оне старешине који то чине из заблуде и необавештености неће бити тешко да им се разјасни како

' Питање о неспособној стоци Врховна команда је решила на тај начин, што је наредила да се сва неспособна стока и она која се за дуже време не може поправити, остави Црногорцима без икакве накнаде.

2 Код Тимочке дивизије П позива на маршу је изостало 253 коња, 271 во и 5 магараца, а угинуло је 317 коња, 136 волова и 8 магараца, За Шумадиску дивизију нема. података,