Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

254

и где силази у долину блатњав је и сви потоци морају се газити. Уопште тежак пут и за дуже се време не може побољшати“. И други је пут био врло тежак али краћи, те је он и изабран за поправку.

24 децембра приступило се оправци изабраног пута и она се имала вршити „под руководством команданта инжињерије Дунавске дивизије ! позива“, мајора Душана Ж. Путниковића.! Био је то врло тежак посао, јер је пут водио преко подводног и мочварног земљишта, а сам пут био је, вели командир 1. шумадиске пионирске чете за своју деоницу, на девет места пролокан у дужини 20 до 50м. а у дубини до једног метра. Најтеже је било што на лицу места није било никаквог грађевинског материјала, сем шибља, те су војници морали стајати у води до појаса, вадити камење од порушене калдрме и слагати у продоре у виду сувог зида, дебљине један метар а изнад површине воде до 30 см., па су потом преко ових зидова набацане лесе, фашине и пруће.“

Са набавком потребне грађе и шибља било је великих тешкоћа, јер су мештани тражили да им се плати у злату и сребру. „Арнаути стражаре с пушкама“, вели делегат, „и већ се прво вече пушкарало са пионирима и морао сам обуставити сечу“.3 И тек кад им је исплаћено отпочела је израда фашина и леса,.“ 27 децембра била је „прва највећа и најдубља бара за пешаке готова“ и могло се до навоза стићи за шест часова.

Али рад на оправци пута није био обезбеђен. О томе делегат вели: „Чим Арнаути примете путнике ненаоружане или слабо наоружане, опљачкају — случај са једном комором коју је водио мајор. Наоружане нападају — случај јуче са три жандарма, којима су одузели оружје, новац и одело, и најзад убијају — енглески инжињер синоћ ми је саопштио

'2 железничка чета, под командом капетана П кл. Миливоја Вучковића, добила је прву деоницу од Љеша, даље 1. шумадиска пионирска чета и, напослетку Дунавски пионирски полубатаљон.

2 Овако тежак рад изазвао је, вели командир ове чете, капетан П кл. Живојин Ј. Радовановић, негодовање код војника, иако су њихове старешине делиле исту судбину. „Али када је поред нас прошао тада инжињерски мајор Душан Ж. Путниковић, на челу војника који су носили један понтон, само са доњим вешом и блузом газећи по блату и води, и тога је брзо нестало“.

з Извештај делегата Бр. 3 од 25 децембра.

4 Али и после тога тешкоће нису престале. У извештају Бр. 14 од 31 децембра делегат вели: „Закупио сам грађу и шибље за оправку све до р. Маће за 12 лира и чим смо почели рад појављује се маса других лица и траже оштету, забрањују рад, кваре што је израђено и разносе грађу. За власт неће ни да чују и чим се деси какво објашњење, очас се створи 20 до 30 наоружаних Арнаута. Сем тога није се могло радити на путу и због тога што се понтони, даске, конопци, ексери итд. носило на Маћу све на леђима војника, пошто се никаквим другим средствима није могло пренети“. Грађа је била закупљена од Виша Бег Млики.