Šumadiska divizija I poziva : 1915 III

255

да је видео три леша враћајући се са Маће. Од команданта Шумадиске дивизије | позива сазнао сам да су Арнаути сачекали енглеске официре и опљачкали их, одузевши им све злато што су код себе имали...“ О овоме је делегат обавестио кајмакама, али му је он одговорио да не може ништа учинити „јер је овај елеменат најгори“. Стога се делегат обратио Врховној команди за заштиту од једног пешадиског пука.

Наступила је опасност и од стране непријатеља. „Добио сам извештај од поверљивог Есадовог жандарма“, вели делегат, „да се бугарске комите са католичким Арнаутима налазе код Спасари и Реја к. 688. Мутасериф овдашњи такође ме је известио да би требало што пре осигурати линију Љеш — Плана, иначе скида одговорност“.' Стога је делегат прописао поступак у случају напада.»

У исто време са оправком пута 2 шумадиска пионирска чета, под командом капетана 1 кл. Божидара Ж. Путниковића, предузела је израду прелаза преко Мата. Појачана са 15 војника дрводеља из 2 железничке чете, она је стигла 24 децембра код села Таље, а сутрадан су приспели и енглески инжињери. Истога дана по подне допловила су с мора уз реку четири чамца који су донели жичану ужад „као и остали потребан алат и материјал, те је ово по подне чета затегла, по инструкцијама енглеских инжињера“, вели капетан Путниковић, „два жичана ужета преко Мата, учврстила и израдила четири навоза на једној и другој обали за пристајање чамаца. Потребну грађу за навозе купили су енглески инжињери од Арнаута (15 топола)“. И преко ових летећих чамаца преве-

' Извештај делегата Бр. 16 од 2 јануара 1916. А обавештавајући о томе и додељене му јединице, вели да се њихова главнина налази „на утоку реке Фани у Мат“.

» Наређење бр. 17 од 1 јануара 1916. — По њему Дунавски пионирски полубатаљон „осигураваће логор са западне стране, односно целу леву обалу притоке Дрима (баре поред бивака). За осигурање одређивати целу чету, с тим да дотична чета тога дана не иде на рад. Неупотребљени војници те чете за стражарску службу биће у приправности под оружјем“. 1. шумадиска пионирска чета осигураће „рејон од баре поред логора па до врзине показане на лицу места“, а 2 чета, поред логорског осигурања, имаће „стално по једну јачу патролу у правцу села Плане“. Железничка чета „осигураваће правац показат командиру на лицу места, хватајући везу десно са 1. четом Шумад. пионирског полубатаљона“. У случају „каквог изненађења, приправна оделења изаћиће за борбу на линију стражара док се логор не подигне и у борбеном поретку повлачити се ка Љешу на десну обалу Дрима, 2 шумадиска пионирска чета у случају напада повлачиће се заједно са енглеском мисијом и оделењем понтонира ка Љешу, пошто претходно превозна средства пусти низ Мат, ако их не би могла уништити“.

8 До овога времена превоз преко Мата вршили су Арнаути помоћу два састављена чуна, где је могло стати 5 коња или до 25 људи и у још 2 чамца, од којих је један могао примити око 20 а други око 8 људи. Превоз се плаћао: 0.20 од човека а 0.40 од грла, у звечећем новцу. Покушало се да се ови чамци узму у закуп или да Арнаути направе скеле за превоз, али се није успело. Арнаути су изјавили делегату „да ће се оружјем одупрети ако се што покуша“. Ово зато, вели делегат, што овако више зарађују него кад би им се платило,