Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

XV

За овим су сљедовале здравице Њеном Височанству, књагињи Наталији и Његрвој Светлости, престолопасљедипку Александру, које су пратилп бурни и дуготрајии усклици „ура“ п „Живели.“ После овпх здравица сљедовали су говори г.г. Стрјана Новаковића, мпнистра просвете и црквенпх по.слова; генерала Черњајева говор и здравица Његовом Високопреосвештенству митрополпту и Стевчп Михајловићу; говор Архимандрпта Дучића, Кујунџића, Кулаковског проФ. Велике школе п геиерала Јована Белимарковпћа. Благодарећи добротп поменуте господе изпоспмо у сљедећем садржине њпхових говора.

ГOВОР МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА Г. Стојана Новаковића.

У животу народном има црта, којега особито карактерпшу, којеу напредовању Његовом особпту епоху чине, које му спле животне необично моћно чувају и снагу њпхова напредовања множе. Те су црте управо цвет народнога жпвота: оне су обележје потпунога његова развпћа. Једна од таких црта јесте слобода и незавпсност државна, до које народп кроз многе Фазе, обпчно с великпм жртвама. С тога су толпко поштовања достојне оне жртве које су прпнесене за државну слободу и неза-