Svečanost odkrića spomenika na Rujevici kod Aleksinca 8. novembra 1880.

XXXVIII

добила и Влашка т. ј. независност, онда би Мореја и други делови турске царевине, у којима пма велики део Грка тежили к истој цељи а тпм би се свршила пропаст отоманске царевине. Тако дакле, да би Русија сакрила своју задљу мпсао, нашла је, да су праведнп предлози Срба“. А трећим својим писмом наређује истоме мпнистру, да достави порти: „какојој се треба бринути, да укротп Србе и претпсне Грке. који су истпнски помагачи Русије; и иека порта свагда рачуна на његову заштиту.“ Свему овоме, господо, не треба ничпјег коментара, Поред оваких доказа и при овакпм околностима излази, да руски иарод никад није одвратио лица својега од братског му српског народа. А ако је кад год што и било , то је тако танко, као конац паучпне, који се може само онда спазити, ако се нарочито тражи. Па 11 овоме ће опет бити, као што мало пре напоменух, узрок са стране. За Русију је питање о бићу Србије важно с тога, што је за њу чврсто везана судбпна свију Словена’, па тиме и псточно питање; па за то и рДдња ових двеју држава , Русије п Србије, постаје с дана на дан све узајамнија. Њихово државно напредовање и заједнички рад реши ће иитање: „чије ће бити балканско тропоље.“ Ова оба народа биће срећнп п великп. кад се. и са осталим слов. племенпма уједпне у велпку словенску државу, и то у онаку, како је