Svet

ITALIJAN KOME MUSOLINI NIKADA NIJE OPROSTIO "AMERIČKI SAN"

SLAUMI LIHEAVMICi: BMDOLF VfILEMTINO. za koga je Edgar Morin rekao da je "sja|na slnleza avanlurističkog i Ijubavnou junaka. mladou I fatalnog; arauski šeik. rimski oiemić. avjjatićar, hog koii umiro I nonovo sa rada. transformisan kao Oriris ili Pionis. nsko ko je u svakom aogledu idol". i danas je sinonim za savršanog tilmskon Bjaiiaviižha

očelak 1995. gcxiine oixležeo je u Italiji otvaranjem muzeja Rudolfa Valentina u roclnom gradu slavnog glumca iz ere neraog filnia, što je bila samo jedna u nizu manifestacija povodom stote godišnjice rodenja "besmrtnog Ijubavnika" kome su njegovi sunarodnici posvetili brojne kongrese, izložbe, jedan mjuziki i pozorišnu predstavai, ne bi li nadoknadili nepravedno dugotrajno zanemarivanje svetskog idola neprolaznog sjaja. Najbolju defmiciju fenomena zvanog Rudolf Valentino dao je Edgar Moren. Za njega je Rudi "sinteza avanturističkog i sentimentalnog heroja, privlačnog i fatalnog: arapski šeik, rimski plemič, avijatičar, bog koji nmire i ponovo se rađa, trausformisan u Ozirisa ili Dionisa, juuak mnogih podviga, neko ko je u svakom pogledu - idol". Na vrhuncu karijere Valentino je pcrsonifikovao nešto mitsko, uzvišeno i ekscentrično, nešto što je nemoguće imitirati. Rudolf Valentino je izdalrnuo u treuutku kulminacije svoje popularnosti, njegova je salrrana izazvala kolektivnu histeriju, a grob mu je stalno zatrpan buketima svežeg cveča.

PROPALI STUDENT VOJNE AKADEMI.TE Valentiuo je rođen 6. maja J 895. u antičkoj Kastelaneti, mestašcu kraj Taranta i Otrantskih vrata, u južnoj italijauskoj pokrajini Apuiiji, zemlji maslina. Rudolfov otac Đovani bio je po zanimanju veterinar. a majka Gahrijela Barbin, poreklom Francuskinja, bivša pripadnica svite grofova Eiovinaci, bila je gotovo morbidno vezana za sina. U Kastelaueti je završio četiri razreda osnovne škole, a zatim se porodica preseiila u Taranto, zbog Đovanijevih profesionalnih obaveza. Međutim, gospodin Đovani je iznenada umro kad je Rudi imao dvanaest godina. Podstaknut majčinim tetošeujem i romantičnim pričama o Parizu i plemenitoj lozi Barbinovih, Rudolfu počinje da smeta skučenost gradiđa gde je rođen, saujari o rizičnim avanturama, velikom svetu, blistavoj karijeri. Ipak, Kastelaneta ostaje upisana u njegovoj sudbini. U Veneciji, gde je pohađao Pomorsku akademiju sa koje je zbog nesposobnosti isključen, šanuantni mladič je doživeo prvu Ijubav sa Betinom, devojkom iz Kastelanete, pre nego što če sresti osobu iz visokog društva, ledi Barirnor. Potom je izvesno vreme boravio u Parizu, toliko koliko je potrajalo očevo nasleđe koje je prebrzo pročerdao, Vrativši se u Kastelanetu, konačno je zaključio da je Apulija sasviin nepodobna za ostvarenje njegovih snova o slavi. Neprestano razmišljajuči na koji bi način mogao da pobegne iz rodnog mesta, bavio se idejom o vojnoj karijeri - video je sebe u raskošnoj oficirskoj unifonni, ukrašenoj generalskom ili admiralskom lenlom. Pokušavao je na akademijama u Pcruđi, Veneciji i Denovi, ali ni-

kada nije postao jik ski vuk. Nedoslajala su mu dva ceiitinietra u obiinu grudhog koša i bio je kratkovid. Ni na agronomiji uije imao više sreće. ODLAZAK E AMERIKU Suočen sa uečakovim Skolski'm neuspčsiina, avanlurisiiCkim duboiu', željom za zabavom i namerom da poslane balelan, inajčin brat predla/.e Rudolfu odlazak u Ameriku. Prčtpostavlja se da je ujak proslo hleo da se otarasi mladiča koji je nekonlrolisaiiim poiiaSaiijein nanosio Ijagu uglednoj lozi Barbinovih. Kako bilo da bilp, u decembru 1913. buduči Tilmski šeik’’ se iskrcao u Njujorku i upuslio se u podnhvat koji je uajavljivao sve osim ružičaslili perspekliva. Potrošivši übrzo majčin novac, Valenlino otkriva lamnu straiiu Amerike preliranjuje se pranjein sudova po resloraninia. radeči kao bašlovan i plešuči tango u omiljeniin lokalima gde bi mu bogale gospođe, parluerke u igri, krišom gurnule neki dolar u džep. U Holivud sliže posle dve godine mučuog saslavljanja kraja sa krajem na Isločnoj obali i upisuje se na sludije glume, Pravilnih crla lica, maslinaslog tena i barsunaslili oćiju, bio je predodreden za drugorazredne uloge lalinskili Ijubavnika. Medutim. Valenliiio je uskoro dokazao da zaslužuje ziiatuo više - njegov magnelski pogled jeste lomio ženska srca, ali je fasciuirao i slručnjake. Nakon nekoliko epizodnili rola pojavljuje se u ulogania koje več ukazuju na onakvog Rudolfa Valenliiia kakvog painlimo i danas - u ’Priei o jednom uitkovu" i "Zaiiosnoiii đavolu" iz 19 18, a obrl u velikom stilu zbio se 1921. sa "Celiri jahača Apokalipse", filiuorn snimlje-

iiuti prema fomuuu Blaska Ibaneza. Valeiilino lu glumi gauća koji savršeno.plesc lango. Ovaj je augažiuan Valeminu široni oivorio \ rala uspeha, da bi poloui usledio irijumf za irijuml'oui. Poslaće parlner Glorije Svanson u "Dobu Ijubavi", Anuand uJDanii s kaiiieHjama'', junak "Šeika'', "Mladog radže'k valreui malador u "Krvi i areni", prolagonisla "Crnog orla", "Sina šeika". Pred blagajnama bioskopskili dvorana široin svela neslrpljive obožavateljke božanstvenog idola saliuia su slajale u kiloinelarskiin rcdovima. 10.000 BRAČNIH PONUDA Elekti ValentiiiQvog inagnetizina iznenadili su Holivud. "Kada smo angažovali Rudija za ’Seika’, ni najveći optimisti među nama nisu oeekivali takav fantastični uspeh", izjavio je docnije producent Adolf Zukor. Übrzo je "šeiku" poslala neophodna zašlita od histerije valrepih obožavaleljki. Naiine, nakon premijere Rudi je dobio 10.000 bračnih ponuda i više sam nije smeo da šeta ulieama, U privatiioin životu, medutim, Rudolf Vaieulino nije imao sreče. Mogao je sebi da priušti "bugali", faraonski raskošne vile, i lude zabave u doba prohibicije, ali mu uikako nije polazilo za rukoin da usposlavi unulrašnju ravnotežu. Ograničen glumačkoin veličinom i euiotivuim problemima, pao je kao prva i najveda žrtva holivudske fabrike snova. Njegova se lična drama saslojala u podvojenoj seksualnosd - sviđale su inu se žene, ali i muškarci, zbog Cega se užasno slideo i šlo je oCajnički naslojao da sakrije, na žalosl neuspeSno. Glusine o Va-

;cni;!ni\ini hoinoseksualiiim ve/.aina kolale sti Holivudom, ne dopiruči, barem za izvesno vrem’e:, do njegovih obožavaleljki. Valeiitiiiovi su brakovi bili tragični, žene su ga tiranisale, a štampa je uemilošrdno komeiitarisala seksttahie nasirariosti !a-tinskog Ijubavnika. Oštro je krilikovana i njegova ekscenlriCnosl. II prvi brak je stupio sa glumicom Džin Aker 1919. Filmski zavodnik u realnosti se pokazao mlakim i nemašlovitim, pa je razvod usledio 1922, kada se pžeiiio koreografkiiijom Naiašom Rambovoin. lažiiom ruskom priucezom, zapravo Amerikaiikoiii koja je sebi nadenula rusko ime. Zbog nje je Rudi izgubio glavu i bogatstvo, đotakao nebo i pao u duboku provaliju. Nalaša je bila lepa, hileligeiilna, ambiciozna i pohlepna inaiiipuiaiilkinja i lezbejka. OCaran njeniiu šarmoiu, Valentino joj je ispunjavao'i najiudc žeije, a kad ga je 1924. napuslila, zapao je u lešku depresiju. Putujuči Evropom, zajedno su poselili Rudijevu rodnu Kaslelanelu, ali su iru odnosi več tada bili loliko narušeiii da je raslava bila neminovna. Rudi če poslednji pul običi. Kaslelanetu Sest meseci pre iziienadne sttirli ti 32. gcxliui, ne od upale pluča, kako su ivrdili biografi, nego usled perforacije Cira. Preraui odlazak če učvrstiti njegov oreol legende i transformisali mil o Valentinu u svojevrsnu anliCku tragediju, pre svega zbog verovanja da onaj ko uuire mlad poslaje miljenik bogova. RUDIJEVE ZAGROBNE PORUKE Još je i danas Valentino simbol ostvarenja američkog sna, uspona

mlddića iz proviucije zahvaljujući privlaćnosli i prirodnom dafu. Nataša Rambova je u svojoj biografiji detaljno opisaia Rudijevo i njeno bavljenje spiritizmom i magijom. Navodno je tokom spiritističkih seansi, koje je bračni par redovno organizovao sredom, \ralentino stupao u kontakt sa Melozopora, svojim "velikim egipatskim bratom", Mistično iskustvo doživela je i Nataša u trenutku Rudolfove smrti 23. agusta 1926, kad se iznenada probudila u vili na Azumoj obali. u sobi ispunjenoj mirisom tuberoza, shvativši da je Valentino mrtav. Docmje je, kaže, stalno primala njegove z.agrobne px)ruke u kojima ju je obaveštavao o svojim bioenergetskim močima i tumačio joj tajne reinkaruacije pomoču koje je stekao glumački taleuat. Poznata Valeutinova Ijubav prema životinjama, posebno prema psima, navodno je potcncirana verovanjem u duhove - ako se vezujemo za životinje. preuzimamo na sebe odgovomost za duha koji nas šliti, pomčivao je Rudi Nataši. Kada je u Italiji objavljena vest o Valentinovoj smrti, fasisli nisu prestajali da naglašavaju kako im nije žao proverenog nepatriote. Nisu mu opraštali što se opredelio za američko državljanstvo, bez obzira na to Sto je Rudolf Valentino uvek isticao privrženost mediteranskim korenima. Kad je grupa Italoamerikanaca u Kastelanetu donela bronzani Rudijev kip i postavila ga na centralnom trgu, taj pornalo kičerski spomenik je u toku noći netragom nestao, da bi ga tek 1961. zanlenio rad vajara Gena.

KAKO SU FAŠITI UKLONILI NJEGOV SPOMENIK IZ CENTRA RIMA: Rudolf Valentino

Svet Q 17. februar 1995

41