Svet

sam studirao i radio u "Ring Caffeu" gde sam upoznao mnoge slavne ličnosti koje su dolazile na koncerte i revije. Bio sam duhovit, pričao sani viceve i zabavljao goste, pa su me svi voleli. Jedno veče mi je vlasnik diskoteke "U 4" ponudio da vodim modnu rcviju. U početku sam se ponašao konvencionalno, najavljivao šta manekenke nose, čije su cipcle, ko ih jc frizirao, a onda sam sam sebi postao dosadan. Pomislio sam - ako nisam zanimljiv sebi, nisam ni drugima. Publici sam objasnio da se nc osećam dobro i da će me zameniti koleginica. Presvukao sam sc i za pola sata izašao pred šokirane gledaoce u predivnoj-crnoj dugoj večernjoj haljini, s crnom perikom i našminkan kao Đina Lolobriđida. Sve sam to sam smislio. Tako je rođena Dame Galaxis." Soldo je, ipak, i dalje radio kao konobar. Selio se od jednog do drugog poznatog bečkog kafića, čiji su vlasnici za njim trčali kao menadžeri za populamim fudbalerima. Nudili su mu fantastične honorare znajući da on može privući dobrostojeću klijentelu. Istovremeno Mario je dva puta nedeljno vodio čudesne bečke revije. Menjao je haljine, neretko oblačeći originalne modele kreatora čije su kolekcije predstavljane publici. Uvek je bio drugačiji, poseban i zabavan. Marijevi roditelji su često sedili u prvom redu, ništa ne komentarišući i ne čudeći se. Sin im je objasnio da Dame Galavis nema nikakve veze sa ajegovim seksualnim sklonostima. Osmislio ju je kao duhom potpuno oslobođeuu ženu koja nikad nije pripadala svetu u koji je došla iz metafizičkog cai’stva. Sa 23 godine Mario se zaljubio u, kako kaže, svoj "plavi san" Suzan, manekenku iz Berlina koju je upoznao u Minhenu. "Dotad sam već imao nekoliko devojaka, ali Suzan me je opčinila. Bila je visoka, skladno građena, plave kose i plavih očiju, nežna. Izgubio sam glavu za njom. Najpre smo bili prijatelji, da bi se potom rodila prava Ijubav. Bilo nam je predivno. Zajedno smo putovali u Indoneziju i Tajland, očarani i zaljubljeni." "Onda se Suzan preselila kod mene u Beč, gde smo dve godine živeli zajedno. Kako je vreme odmicalo, sve sam se više užasavao kolotečine u koju sam zapao - spavanje, jelo, televizija, krevet, posao, jelo, pa ponovo krevet. Nakratko sam otišao u Pariz. Nekoliko dana kasnije primio sam Suzanino pismo u kojem je pisala o našoj Ijubavi i problemima. Nazvao sam je, plakao preko telefona, govorio joj da je volim, ali da se moramo rastati. I, Suzan je otišla. Ostali smo prijatelji. Udala se, ima dvoje dece." Nakon raspada te veze, Mario je pomno analizirao svoj život i shvatio da je trenutak da počne da razmišlja i o novcu. Najviše ga je privlačio svet mode, pa je zakucao na vrata tek otvorene bečke agencije za modele. "Radio sam kao buker, pronalazio zgodne devojke po svetu, organizovao za njih snimanja, učio ih da se kreću pistom i "prodavao" ih uglednim kućama. Za 20 meseci od male i nepoznate firmc stvorio sam

jednu od najholjih međunarodnih kompanija koja je sarađivala sa Amerikancima. Posedovao sam 25 posto akcija. Svi su čuli za nas i o meni se pričalo kao o savršenom bukeru, ali tada je usledio "ledeni tuš". Vlasnici agencije su procenili da bi im koristilo da se udruže sa najvećim konkurentskim preduzećem. Postavio sam uslov ili s njima ili sa mnom. Odlučili su da se odreknu mojih usluga. Spakovao sam se, otputovao u Majami i unajmio advokata. Dva meseca kasnije agencija je propala." Upravo mu je u to doba palo na pamet da od preodevanja na sceni napravi biznis. Ken i on su se dogovorili da će ići istim putem kao devojke koje je Mario angažovao. Boravili su u Njujorku i Majamiju, snimili odlične fotografije i napravili propagandni album. Dve i po godine kasnije nastupili su na bečkoj televiziji i preko noći postali zvezde. "Haljine nam šije čuvena bečka kreatorka. U pitanju su ekstravagantni modeli - ružičasti "Šanelov" kostim, tigraste vunene kreacije i slično. Ponekad kupimo skupi komad odeće, recimo kratki kaput "Dolce & Gabbana". Imamo više od 30 perika, a nabavljamo ih u Njujorku ili Majamiju, gde su najjeftinije. Torbice i cipele kupujemo na putovanjima ili nam ih daruju naši prijatelji. Obožavam umetnički nakit kakav sc može naći u Njujorku. Cesto uđem u prodavnicu i divim se svemu što je izloženo, ali kad ugledam cenu, stanc mi dah. Ipak, probamo svc što nam se svidu.

Neki put se dopadnemo šefu, pa nam odobri popust." Mario se za nastup priprema otprilike dva i po sata. Posebno pažljivo uređuje obrve i iščešijava periku. Haljina mora biti zavodljiva i besprekomo skrojena. Noge ne depilira, več nosi kvalitetne čarape u boji. Naročito se tmdi da stvori iluziju raskošnog ženskog poprsja. Koristi specijalne grudnjake, utegne se korsetom i - lepotica je rođena! "Kada smo poslednji put leteli u Majami, pitali smo možemo li ući u avion odeveni kao žene. Dobili smo pomalo zbunjeni odgovor da verovatno možemo jer tako nešto nigde nije zabranjeno. Ipak, kad smo pri ulasku pokazali karte na kojima su bila ispisana muška imena, čudno su nas gledali. Našalio sam sc predloživši da skinem periku. Opet je usledio konfuzni komentar: "Ma ne, ne treba!" Neretko se dešava da me neki muškarac dugo posmatra i prati u stopu do bara, a kad ga upitam šta želi, ponudi mi piće. Kada shvati da sam muško, dugo se izvinjava." Mario priznaje da uopšte nije lako biti žena i vemje da bi svet bio bolji kad bi svaid muškarac barem jedan dan živeo kao pripadnica lepšeg pola. Razuraeo bi tada da nije jednostavno ni stajati u cipelama s visokim potpeticama, a kamoli u njima hodati. Zene su, po njegovom mišljenju, jače i tolerantuije i kaže da očekuje povratak matrijarhata. "Ne mislim, dakako, da su svi muškarci loši ili da su sve žene dobre, čini mi se samo da bi društvo sa ženama na

čelu bilo uspešnije, bez zla i ratova. Uostalom, đosta je bilo patrijarhata, treba nam promena. Možda to doživimo već za 20, a možda tek za 200 ili 2000 godina." Pomalo indiskretno. ali iz čiste znatiželje, pitamo Marija ko je on zapravo, što se pola tiče. Može li se uživeti u ulogu žene, a da pri tom ne poprimi i izvesne feminističke osobine, osečaje, sklonosti? NISAM HOMOSEKSUALAC "Podela na dva pola čini mi se stranom i neprihvatljivom, ali kad je reč o vidljivim obeležjima, razlike su bitne. Postoje tipični transvestiti koji su heteroseksualne osobe i oni koji mogu biti homo ili heteroseksualni i koji prelaze granice vlastitih polova. Na primer, muškarac koji se oblači kao žena ili žena lezbejka koja se odeva poput muškarca. Transseksualci bi, zapravo, želeli da se preobraze u suprotni pol." "Ken i ja pripadamo trećoj grupi koju tako nešto ne zanima i koja presvlačenje tretira kao umetnost. Ni u privatnom životu, ni kad smo na pozornici nismo žene. Možda se u ženskoj odeći osećamo više feministički, ali ne i kao prave žene. Dobro se zabavljamo i nastojimo da zabavimo i druge. U našoj psihi se nije ništa promenilo što se tiče polnosti. Potpuno se oslobađamo pola, uzdižemo se iznad toga i u galaktičkim mislima imamo nekoliko mogućnosti možemo biti žene i tako izgledati, možemo biti muškraci

koji samo izgledaju kao žene i možemo sa strane posmatrati ono što se događa." Prema Marijevom mišljenju, odnos između dvojice muškaraca je uglavnom fizički i obično je mnogo jednostavniji nego odnos između muškarca i žene. IŠČEKIVANJE LJUBAVI "Za ijubav nije dovoljna samo fizička privlačnost, uvek mora postojati partner. Dosad sam iskusio prave Ijubavi, gledao svet očima Ijubavi, doživeo Boga. Ljubav je nešto najlepše i najpotrebnije na svetu. Ali, ona se ne traži niti požuruje. Doči če sama, možda kad se najmanje nadamo. Siguran sam, međutim, da nikad neču zasnovati porodicu. U ovom životu još toliko toga moram učiniti da neču stiči da se vežem uz jednu osobu. Prosto, nisam stvoren za konvencionalnu vezu, a nisam ni osoba koja bi za svoje dete mogla žrtvovati dvadeset godina života, kao što su uradili moji roditelji odgajajuči nas." "Mnogo je zanimljivije baviti se filmom, pa neka moja dela svedoče o meni. Sto se tiče preoblačenja, več mi je pomalo dosadilo, vreme je za nešto novo. Preko svoje agencije u Beču snimaču filmove, ozbiljne, prave, o Ijubavi, životu i ratu. Sve to ne znači da ču ostati sam. Imam prijatelje, maštu, avanture koje me stalno drže u slatkoj neizvesnosti. Možda se na kraju nešto i dogodi?!"

U DRUŠTVU SLAVNIH: Mario i njegov prijatelj Ken sa Naomi Kempbel (gore) i u društvu Rakel Velč (dole)

Svet Q 17. februar 1995

43