Svet

IZA KULISA

FUKOOVO KLATNO U BRATSTVU RUŽE

Piše: . BobertCoban

ok sam pre tačno godinu dana u vašingtonskom Američkom naciouainom muzeju posmatrao ogromno Fukoovo klatno kako u nezaustavljivim amplitudama jednu po jednu obara metalne figiuice postavljene oko njega. iz Srbije su mi dolazile posve neverovatne vesti. Dinar je ponovo postao stabilan, Vukje počeo da hvali Slobu. u novoj Vladi bilo je više komunista nego nacionalista... Ljudi sa kojima sam razgovarao u State Departmantu i Kongresu uveravali su me kako ira je laknulo kada su čuli da je na proteklim izborima ponovo pobedio Milošević, kako će mu oni, doduše, skupo naplatiti poslednje tri godine, ali ništa neće učiniti da ga pomere sa vlasti jer, "nc žele da iznova gradc strategiju sa neprcdviclivim Ijudima poput Draškovića i Sešelja." Zaista, Srbija je u proteklih godinu dana prevalila ogroman i veoma rizičan put. Jediua je od svib bivših jugoslovenskih republika, barem zvanično, napustila do tada jedinu važeću ideologiju nacionalizam. Opredelivši se između potpune izolacije i totalnog rata s jedne, i izuzetno rizičnog napuštanja sedmogodišnjeg sna o velikoj nacionalnoj državi, s druge strane, Milošević je, gotovo preko noći ostao bez ideologije. Ono što, dakle, i dalje imaju i Karadžić, i Tuđman, i Izetbegović - nacionalizam kao najvažniji kohezioni faktor nacije, Milošević više nema. Novonastali vakum se nečim morao popuniti. Pred njim su se otvorile dve perspektive - reinstalirati ponovo "jugo-komunističku" ideologiju ili napuniti narodu stomake i naterati ga da razmišlja o drugim stvarima. Pre i neposredno nakon skidanja prvog paketa sankcija prošle jeseni on pokušava ovo dmgo: stabilan dinar, priče o skorora ukidanju svih sankcija i početku normalne trgovine sa svetom... Kada je, međutim, krajem prošle godine dinar počeo da posustaje, a izvesnost slabog napretka po pitanju skidanja sankcija bivala sve očitija vrhovi vlasti odlučili su se na sve veće ustupke narastajućem komunističkopnitizanskom lobiju u svojim redovima'. Stranka Mire Marković koja je do tada možda i

poslužila kao mamac za gnev nacionalistički opredeljenih Jojalista ("Sloba je dobar. ona je kriva za sve"), počela je igrati sve snažniju ulogu u kieiranju poJitike na svim nivoima. PANIKA U SALONIMA "BRATSTVA RUŽE" Da je neko prespavao proteldih 15 godina i probudio se početkom 1995. samo jedan pogled na mali ekran mogao ga je uveriti daje Tito još živ. Odjednom su ponovo tu partizani, Krcun, četnici kao "bad guys", kragujevačko "Cneno baijakče". izvesni Vlada i izvesni Bajka... Jer, i posle onog rata, nakon 1945. prvo je narod dobio ideologiju, a posle su mi napunili stomake. 1 ne bi sve to bilo posebno zabrinjavajuće za tzv. "ratni lobi" u vrhovima vlasti da se ovih dana u espeesovsko "Bratstvo ruže" nije uselila zla kob Fukoovog klatna. U poslednjih pet godina gotovo nijedna značajna figura iz redova SPS-a nije otišla uz halabuku, niko, u pravom smislu te reči nije odstreljen. Odstreljivani su privremeni saveznici (Suvar. Solević, Cosić, Sešelj...), ali niko iz redova Partije. Jsluženi ili kompromitovani kadrovi uvek su odlazili tiho, sklanjani u penziju, Ustavne sudove, ambasade ili u privredu (Ckrebić, Trifunović, Radmilović, Zelenović, Simić) potvrđujući tako ustaljen Miloševićev manir da Ijude koji

su ga nekadn u njegovoj strnnci nečim zadužili nikada ne ostavlja na ulici, Ulazak novog faktora (SK Pokreta_ za Jugoslaviju i JUL-n) u kadrovsku kuhinju vlasti nemalo je zabrinuo espeesovski establišment, uspaničen da bi dosadašnja MiJoševićeva praksa zbrinjavanja mogla biti napuštena, da bi i neko od njih veoma lako mogao doživeti sudbinu Stevana Mirkovića. Uplašen da je verbalni romantizam doktorke Marković samo paravan za veoma sračunato i efikasno uklanjanje ideoloških neistomišljenika i Ijudi čija bi prošlost i reputacija mogli smetati novom mirovnom i kosrnopolitskom kursu kome Srbija stremi, "ratni lobi" u SPS-u je već počeo da zvoni na uzbunu. Panika u salonima "Bratstva mže" iz kojih još uvek nije izvetrio opor miris Sešeljevog "pitralona" i Crnčevićevih čvaraka uaročito je pojačana nakon nedavnogastupl Zoraua Cička. ZORAN I NENAD PROTIV ZORANA Dobro obavešteni knigovi tvrde da je Cičkovo iznošenje "spiska za odstrel" posledica veoma čudnog spleta okolnosti, Naime, dobro je znana činjenica da profesorka Marković preterano ne mari za Boiu Jovića, Mihajla Maikovića i Milorada Vučelića, no, barem je to do sada tako bilo, javnih najava "odstrela" uzdržavala se kako ona, tako i ostali funkcioneri Sk PzJ.

Ihiča se da je "navJačenje" Čička da sve ono kaže posledica vešte intrige Zorana Todorovića Kundaka i pi"vog čoveka BTC-a Nenada Đorđevića, koji su, ruku na srce, pravilno ocenili da osoba poput Čička teško može ikog pridobiti za opciju JUL-a. Sve se desilo u vreme Mirinog boravka u Bugarskoj, Čičku je Đorđević, navodno, preneo "zeleno svetlo" da se "ono pusti", za reaJizaciju čitavog projekta je, naravno, odabrana "Duga" i strogo čuvana tajna "crvenih salona" zgrade na ušću Save u Dunav - postala je predmet bulevarskih nagađanja. Milošević je tog đana bio izuzetno besan. Usledilo je nekoliko demanta i ograđivanja iz samog vrha SK PzJ i JUL-a, ali je, moglo se čuti, prva dama Srbije Čičku oprostila i ovaj gaf. Jedino je, rrteđutim izvesno Čičak neće zauzeti nikakvo značajnije mesto u budućoj hijerarhiji JUL-a. Slučaj "Kamera pamti" samo je pojačao nervozu u "Bratstvu mže". Kako se bliži proleće i isticanje tekućih "100 dana" sve jasnije postaje da će paralelno sa odlukom o sankcijama, odnosno priznanjem BiH i Hrvatske, u SPS-u doneti i neke odluke kadrovskog tipa. PRVA I DRUGA VARIJANTA U prvoj, optimističkijoj varijanti. Zapad će pristati na Miloševićev uslov prvo potpuno skidauje sankcija SRJ (na tri ili šest meseci), pa onda međusob-

no pnznanje SR.i. 13 1 H i Hnruske. Naravno u ovaj pnket ulazi i Tuđmaiiovo privrerneno ociustajanje od teranjn L'nproforn i "zeleno svetlo" zn "Plan Z-4" od strane Knina. U tom slučaju gore pomemiti i još neki kadovi espeesa Vidovdan bi već dočekali kao bivši. Druga varijanta, koja bi išla na ruku "ratnom lobiju", pretpostaVljala bi araeričko "zatezanje" i insistiranje da SRJ prvo prizna BiH i Hrvatsku, pa da joj se tek posle skinu sankcije. N ; a tako nešto Milošević će teško pristati jer je svestan da bi u tom slučaju na kocku stavio sve što je ikad postigao. Takav razvoj stvari dao bi krila nacionalističkom delu opozicije i "ratnom lobiju" SPS-a i otvorio Pandorinu kutiju novog rata koji bi za Srbiju mogao biti katastrofalan. S dnige strane Milošević opet. teško može nazad. u nacionalizam i rat, pošto posle blokade na Drini i svega što se u poslednje pola godine desilo, malo je verovatno da će ikog ponovo übediti da je veći nacionalista od Karadžića i Sešelja. U danima koji su pred nama od presudnog će značaja biti dve stvari Miloševićeva odlučnost i stvama namera Zapada da na ovim prostorima vrati mir. Jer, novi bi sukob potpuno razorio i ono malo sačuvanog razuma kpd sva tri naroda. a u sedlo vlasti doveo (ili ih učvrstio) Ijude kojima je rat postao unosan biznis i jedini modus vivendi. Svet O 3. mart 1995.

3