Svet

SVESNA SAM DA JE MOJA VEZA SA PUNO MLAĐIM ANDRE AGASIJEM ŠOKIRALA SVET. ALI ME NIJE BRIGA: NAJBITNIJA MI JE UVEK BILA SAMO I ISKLIUČIVO LJUBAV!!!

entimentalaa veza Barbre Strejsend i Eliota Gulda počela je vrlo romantičuo, krajem 1961, ali su se ođmah mogle naslutiti klice propasti. Ljubn\ je isprva bila duboka, obožavali su jedno dmgo, pa su odlučili da žive zajedno. Kupili su mali stan na vrhu luksuznog uebodera ua Menhetnu i augažovali stručnjaka za unutrašnji dizajn. Istovremeuo su pripremali mju-zikl "Mogu li to nabaviti na veliko", u kojem je on imao glavnu, a oua sporednu ulogu. Privatno su se odlično slagali, raeđutim ne i profesionalno, što je kpnačno dovelo do raspada ujihovog braka. Ipak. mjuzikl "Mogu li to nabaviti na veliko" određio je >' i Hinlta Gulnn i Bar- ;v' CjsCJIU. CjliKi hC pOjavio u još nekoiiko brodvejskili pređstava, bez \ ečeg usijeha. da bi tek tokom 70-iii posiao prosečni holivudski komičar. Barbra je odraah pokazaJa da je rođena za zvezdu i übrzo su usledile nove ponude. Dobila je rolu u mjuziklu "Smešua devojka", rađenom po biografiji glumice Fani Brajs, veoma populame između dva rata. "Smešna devojka" je pripremana duže od godiuu dana, a na premijeri, u martu 1964. publika je Strejsendovu 28 puta zvala pred zavesu. Kritike su bile fantastične i pesma "Ljudi" je osvojila nagradu "Gremi". Dok mu je supruga dobijala deset hiljada dolara po koncertu, Eliot Guld je bio bez angažmana. Primao je pomoć za nezaposlene, a vreme prekračivao igranjem košarke s momcima iz susedstva. Njihova se veza još činila čvrstom i u to su se doba i zvauično venčali. Ipak, Guld se sve više osečao kao seksualni partner i pratilac na brojnim zabavama i koktelima. Barbra je upomo tvrdila da je EJiot savršen muž, ali njihovi su odnosi bili u ozbiljnoj kriz . Nastoječi da 061*20 brak, or iovali su u London.

i\lA.iK, v i ; i*l »LiG ■ \ U Londonu je Barbrn zntrudnela, šlo joj leknri. ua Guldovu molbu, dugo nisu saopštili. Džejsou Emauuel Guld rođen je 29. decembra 1966. u njujorškoj bolnici, a Strejsendova je odmah potom oduševljeno izjavila da je "postala nova osoba". Eliot se ponadao da će je majčinstvo promeniti i više vezati uz dom, međutim roditeljska uloga je uopšte nije očarala. Već tri-četiri meseca nakon porođaja odlučila je da nastavi da gradi karijeru i prihvata angažman u filmskoj verziji "Smešne devojke". Producent Rej Stark, koji je to delo postavio na Brodveju, pripremao se za snimanje, ali Barbra Strejsend u početku nije bila siguma da će rolu kojom se proslavila u pozorištu dobiti i na filmu. U Holivudu su smatrali da izgleđa, blago rečeno, neobično, pa su predlagali Sirli Meklejn. Ipak, Stark se izborio za Barbru. Zeleći da utiče na izbor svog partnera, Strejsendova je odabrala Marlona Branda i Gregorija Peka. ali se producenti nisu složili. Glavna muška uloga poverena je Omam Sarifu, glumcu egipatskog porekln

kuji sc p»->hjavio iiiiiiuvijii.i "Lorens od Arabije" i "Doktor Zivago". Barbra je u početku bila nezadovoljna. međutim kad je upoznala 35godišnjeg Sarifa, smesta je promenila mišljenje. Bio je šarmautau, senzualan i svim joj se snagama udvarao, što joj je laskalo. Već na probnom snimanju među njima se rodila simpatija, mada su se drastično razlikovali - on je bio siguran u svoju muškost, a ona vrlo nesigurna u svoju ženstvenost. Sem toga, Strejsendova je bila Jevrejka, a Sarif Arapin, a film je rađen nakon arapsko-izraelskog rata 1967. ROMANSA S OMAROM ŠARIFOM Iskusni Omar Sarif je dobro znao da će Barbru osvojiti podstičući njenu žensku samouverenost. Slaluo joj je pouavljao da je lepa i da se zaljubio u nju na prvi pogled. Naravno, privlačni Egipćanin je iza sebe imao brojne avanture sa slavuim ženama i sa gotovo svakom filmskom partnerkom. Važio je za jednog od najvećih holivudskih zavodnika. Ljubav između

l.Uiiara i Lmrbre trajaiaje ta. no koliko i snimanje filma. Kada je naslutila da Sarif namerava da je napusti, pokušala je da ga zadrži. Pošto je filmski materijal kompletiran, msistirala je da ponovo urade jednu scenu. Omar Sarif, međutim, nije želeo da nastavi romansu. Tada je, uaime, u Evropi snimao "Majerling" i verovatno vodio Ijubav sa svojom novom partnerkom Katrin Denev. RASPAD PRVOG BRAKA Veza s Omarom Sarifom uticala je na Barbru, ali i ua Eliota Gulda koji je shvatio da se kraj opasno primakao. Još je jednom pokušao da spase brak, pa je nakratko zanemario vlastitu kaiijeru kako bi se u potpunosti posvetio njenoj, ali ni to nije pomoglo. Eliot Guld i Barbra Strejsend su se razveli 1969. i Barbra je počela otvoreno da se viđa sa drugim muškarcima. Najčešće je izlazila sa Carlsom Evansom, milijarderom i bratom producenta Roberta Evansa koji je tada vodio filmsku kompaniju "Paramunt". Potom je usledila Ijubav sa Vorenom Biti-

‘‘SVfcT" oblaviiuže (irugi nastavak naizanimiiivžiih deiova nedavnn obiavMene biografiie BARBRfc STREIŽENP "N'ieno ime ie Barbra" » koioi se do tančina opisuiu niene veze sa mnogim slavnim muškarcima

jeavjeđiiini <X: isnjpcžeiji ijiii holivudskili gluriKn svili vremena. Barbra i Voren Biti su se sreli na jednoj zabavi i odmali su se dopali jedno drugom. Stajali su u uglu i ćaskali nekoliko sati. U to vreme je Biti imao vezu sa britanskom glumicom Džuli Kristi. Jednom prilikom, dok je Džuli bila vau Amerike, Voren je pozvao Barbru u svoj apartman na Beverli Hilsu, gde ju je čekao rashlađeni šampanjac i romautičua muzika. Nisu izlazili dva dana, a ostali bi i duže da se Džuli Kristi uije vratila, pa je vatrena romansa između Voreua Bitija i Barbre Strejsend brzo okončaua. Zatim je upoznala kanadskog premijera Pjera Trudoa, zanimljivog, energičnog i šamrantnog muškarca. Bar- . bra se zaljubila ua prvi pogled. Trudo je bio zabavan i duhovit, baš kao Eliot Guld, ali, za razliku od njega, siguran u sebe i moćan. Tokom proleća 1970. nekoliko ju je . puta pozvao u Kanadu i njena se mašta toliko razbuktala da je sebe već viđela kao "prvu damu Kanade". PrijateIjima je govorila kako bi se rado udala za Pjera i da joj nimalo ne bi smetalo kad bi '

l' T/.TURAVI: Slavni fcniser -\easi i Barbra

DA LI JE HILARI BAŠ SVE ZNALA: Klinlon i Barhra u vrcrric predizbornc kampanjc 1992. s-niiiii-

42

3. mart 1995. j Svet