Svet

NASTAVAK SA STR. 7 za koji mnogi tvrdc, da jc u tom slučaju, neminovan? Ne vcrujem da će Jugoslnvija biti u prilici da oružano interveniše, ali će biti teško sprečiti pojedince da učestvuju u odbrani tog naroda. Lično bih se založio za pomoć svakom narodu koji je ugrožen i izložen ma kakvoj nepravdi, ma koji narod to bio. TEROR MOĆNIKA POD PLAŠTOM NEZAVISNIH MEDIJA • Vaša stranka priprema i platformu za rešenje bosanske krize. Sta ona sadrži i na čemu je zasnovana? Platforma će uskoro biti usvojena. Njen osnovni sadržaj je hitno uspostavljanje mira, a potom iznalaženje ustavno-pravnog rešenja. Platforma predviđa konstituisanje unije tri ravnopravna naroda u koju bi ušle teritorijalne celine koje ti narodi sada kontrolišu. Ne bih da prejudiciram buduće uređenje, ah, u suštini, te granice bi vrlo brzo postale nevažne, jer, verujte mi, i danas sva ta tri naroda vrlo uspešno trguju robom ali i sudbiuom naroda. • Zar mislite da če biti prilivačeno nešto zbog čega se i krenulo u rat? Neku vrstu uređenja, kakvo predlažete, imali smo i pre izbijanja rata. Zašto je onda rat vođen? Na to smo mi od početka upozoravali, ali smo bili zaglušeni ratnim pokličima. Upozoravali smo kuda vode nacionalne vođe. Evo sada se pokazalo šta mogu i umeju. Prvo će aktuelna rukovodstva morati da na izborima provere svoj legitimitet. ako treba i pod pritiskom međunarodne zajeduice. Priznaćeie da je njiliov legitimitet u najmanju ruku diskutabilan jer su izabrani još u vreme Socijalističke Republike BIH. Jedino istinski predstavnici naroda mogu razgovarati o daIjem uređenju i budućem životu, ali tek kad se uspostavi mir. U ovom času nije primamo juriti krivce, već naći one na kojima će se održati mir. • Sva ova politička previranja prate i dešavanja u mcdijima. Mnogi teoretičari tvrde da su mediji onakvi kakva je i država. Vi ste izjavili da ne postoje nezavisni mediji. To što se kod nas radi pod plaštom nezavisnilt medija je teror moćnika i to pre svega sa desnice. Ne može biti nezavisan onaj ko , nema nezavisne izvore finansiranja i vlastite kadrove. Ne mislim da je država odgurnula neke medije i gumula ih u ruke stranih finansijera, zato Sto im nije davala olakSice. Skloniji sam mišljenju da su ti mediji, uzimajući sredstva iz inostranstva, sami sebe odgurnuli od države i tako se lišili njenih povlastica. Krenuću od jednog "Monitora", koji drže liberali koji je stranački list i u kome nema nijedne druge istine osim liberalske, "Vremena" koji je od antiratne politike došao do ratne akcije. Uzmimo samo ponašanje lidera radikala koji je bljuvao optužbe na račun "Studija B" a sada je jedan od njegovih zaštitnika. • Sešelj je nedavno izjavio da je magazin "Intervju" list SKPzJ. Da li je to tačno? Lično bih voleo da imamo jedan takav list, ah mi nismo dovoljno ekonomski moćni da finansiramo takav časopis. U svakom slučaju, kada bi mi imali taj hst on ue bi bio nezavisan, to je valjda jasno.

LJUBODRAGU STOJADINOVIĆU JE CILJ DA STALNO BUDEU CENTRU MEDIJSKE PAŽN.IE • Kako tumačite ovo što sc dcšava u mcdijima? Da li Vi zaista verujetc da je reč o rcšavanju vlasničkih pitanja ili je to, ipak, metod da se utiče na uređivačku polifiku? Mi smo se odrekli samoupravIjanja u kome su sami radnici mogli da biraju svoje direktore. Sada direktore postavljaju vlasnici, a to je u velikom broju slučajeva država. Nisam siguran da je problem sto posto vlasnički, ali je sigurno da je neophodno preispitati vlasništvo. U ovoj zemlji je u vrlo neregularnim uslovima sankcija, blizine rata i inflacije, društvena imovina otkupljivana po bagatelnim cenama. Taj zakon o revalorizaciji društvenog kapitala uspešno je plasirala Demokratska stranka, a sada, kao što vidimo, ide protiv njegovih odredaba. Veči đeo problema je vlasništvo, ostalo je stvar uređivačke politike, a ona je stvar urednika. • Porcd medijske, dauas je vrlo aktuelna i situacija u vojsci. S obzirom da ste uazivaui "generalskom" partijom, verovatno sfe upućeniji u aktuelna događanja u Vojsci Jugoslai ije. Procesi koji se događaju u vojsci voleo bih da doveđu do stvaranja jedne istinske narodne vojske koja bi predstavljala realne interese građana SRJ. Vojska je svojevremeno najavila promene, ali nikakvih, izuzev kozmetičkih, nije bilo. Izvesuo je da su nesrpski i necrnogorski kadrovi oslobođeni oficirskih dužnosti. Ne bih rekao da je, praktič-

mo. i/\rseno etničko čišćenje, ali je odslranjivanja bilo. Nadam se da se sa tim stalo. Ako hoćeino da praviino vojsku koju će svi građani doživljavati kao svoju. onda treba dozvoliti mogućnost da u njoj rade i pripadnici drugih naroda. Pouašauje Ljubodraga Stojadinovića je prihčno neuobičajeno za jednog oficira kada se obraća svom vrhovnom komandantu i to preko NLN-a. Bio sam u prilici da pratim komentare koje je Stojadinović, svojevremeno, objavljivao u "Narodnoj armiji" u kojima je podržavao tadašpju koucepciju opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, da bi kasuije usledio rafal protiv takvog koncepta. Docnije je radio na vraćanju srpske tradicije u \'ojsku, distancirajući se od svega onoga što je ranije zastupao i približavajući se opasno konceptu vojske koji je zastupala SRS, potom se sam suprotstavio takvom mišljenju putem medija. Reč je o čoveku kome je cilj da uvek bude u centru medijske pažnje, i mislim da ne zaslužuje dužnost koju je obavljao. Sto se tiče vojske, njen ugled je prilično poljuljan. U narodu važi uverenje da nisu bili dovoljuo agilni, da je trebalo da štite granice SFRJ, drugi misle da je trebalo da štite prostore na kojima žive Srbi. Činjenica je da je standard pripadnika vojske veoma loš. Ko hoće da ima svoju vojsku mora je adekvatno nagraditi. Ovaj narod ne mogu braniti nikakvi komandosi, uiti legije niti paravojne formacije, već samo narodna vojska. A ovo, što ste rekli, da su nas zvali generalskom partijom je zbog toga što je u našoj stranci bilo dosta geuerala, što je korišćeno u manipulativue svrhe, jer su tada pljuštale optužbe na račun visokih oficira. Mi smo.

od tada, u partiji uapravili brojua podmladivauja. Evo. naš sekrctar stranke Aleksandar Vulin ni \ ojsku nije služio. RUKA MIRE MARKOVIĆ ISTO \TREDI KAO I RUKA SVIH NAS • Govorite da Vas staluo uapadaju sa desnice. Prc ncdelju dana n jcdnom infen juu Borislav Pclević, potpredsednik Strankc Srpskog Jedinsfva rekao je da veoma ceni sve one koji sn dosledni komunisti i da bi bilo mnogo bolje kada bi sfe imc promcnili u "Pokret za ovu Jugoslaviju". Napadaju nas i sa levice, i mi na te napade ne odgovaramo preko medija, nego lično onima koji nas napadaju, jer raskolima na levici nikada neće doprinositi SKPzJ. A što kažete da nas hvale i desničari, to je verovatno rezultat njihovog otrežnjenja od nacionalizma i autijugoslovenstva. 0\ r a partija se doista zalaže za opstanak i učvršćivanje ove Jugoslavije, ali se zalažemo i za reintegraciju veza sa svim republikama dosadašnje ,lugoslavije, pa i na Balkanu. Ne treba podsećati da 17,5 miliona Ijudi na ovom prostoru govori jednim jezikom, da je svako peto dete iz mešovitog braka i da tu decu ne možete terati da se izjašujavaju za jednog od roditelja. Ovakve podele su zasnovane na Ijudskoj gluposti i ne mogu biti trajne jer vode u sunovrat. • Mnogo sc govori o polifičkom uficaju Vaše stranke. Iz čega on proizilazi? Taj uticaj je ponekad i privid, ali, on se najčešće zasniva ua realnoj snazi i sposobnosti partije i njeuih članova. Uvek kada je trebalo rešiti neki problem, tražeui su stručnjaci, ne po partijskoj liniji.

iicso po sposobnosliiua. lo šio oni bili naši člaoovi, nijc biio psudno. • Koliko Vašcin uficaju doprinosi Vaš zasigumo najuticajniji član, prof. Mirjana Marković? Sposobnosi, znanje i naučni rad drugarice Mire Marko\'ič priznaii su i \'an granica naše zeinlje. možda čak i više u inostranstvu uego kod uas. Ona je danas, kao što vidite, važan sagovoniik za brojna drušn'ena pitanja. Njene knjige se prevode u jednom goto\o ne\rerovatnom tiražu. Sve to ukazuje da se radi o sposobnoj ženi koja ima i znanje i autorilet. Ona je, ipak. samo jedau od članova rukovodst\'a parlije u kojoj se odluke donose dizanjem ruku, i njena ruka se broji isto kao i mka bilo koga od uas. v • Sfa bi zadovoljilo \’ašc lične l>olifičkc ambicije? Bio bili veoma srečan kada bi dopriueli da se usposta\i mir, i kada bi osb.'arili značajniji polilički uticaj. zašto ne i u vršenju vlasti u Parlameutu? Uveren saiu da čemo ua sledecim izborima, bilo kao SKPzJ, bilo kao članica JUL-a. značajno učestvovati u vršenju vlasti, tj. da čemo uči u Parlameut. Nemam lične političke ambicije. Ja sam samo jedau medu jednakima, jer mi ue gradimo kult liderske parlije . • Hfela sam da ovo budc poslednje pifanje, ab. ipak, Vas moliin da kažetc ono šfo Vas stalno pifaju - kada će konačno biti izabrano rukovodsfvo JULa? JUL živi. funkcioniše i bez tili izbora. On je kost u grlu čitavoj desuici. O JUL-u se piše, raspravlja i ue \ idim neku naročitu neophodnost da se žuri sa nekakvim konvencijama. Treba stvoriti atmosferu da se napravi protnocija jednog novog pokreta. Nrma razloga za žurbu.

INTEBVJU: BfITKO KBSMANOUIĆ, pgedsednik SK Pzl

"II našliri akUvngstinia na Kosgvu suprotslavžjajn nam se oni kojl bi da tamo jzazoiA] krvoprollće. To su bariaktarž naclonalistićklh partlia SRS. BSK. I druge rfesne partlie. Oraianl su pomemill I rad Mirka lovjća Iz SWO. ftrkana"

8

3. mart 1995. O Svet