Svet

Nastavak sa str. 21 podsećala na znak mercedesa. Nisani znao šta je imao u utrobi, niti mi je Đorđe rekao šta ima u utrobi, samo je rekao: ’Napali su me, onesvestili su me i unakazili su me’. Ja sam želeo da ga prebacim odmah u Skoplje. Međutim, ovaj moj kolega lekar, Albanac, tražio je da ga prebacimo u Prištinu, što smo i učinili". U Prištini su ga odmah stavili na operacioni sto, jer se žalio na strahovite bolove u stomaku. Kada su mu dva Albanca hirurga otvorili utrobu, uplašili su se i pozvali doktora Moračića, koji mi je u kamem izjavio: "Prizor je bio jeziv. Flaša se našla duboko u utrobi, dvadeset centimetara od rektuma. Dance je bilo okrenuto gore, tik podno desnog porebarnog luka, kao i mnogo srče. Čak smo i dletom morali da otkinemo jedan deo flaše, kako drugi deo tela ne bi povredili". KOLAC KUPLJEN, FLAŠA FALSIFIKAT Ja posedujem to gi'lce od flaše i srču što je iz utrobe Đorđa Martinovića izvađena u bolnici u Prištini. Biia je to polulitarska flaša, poput ove koju sam ja stavio na autentičan kolac, da bih obelodanio vizuelnu stranu čitavog slučaja. Grlić od originalne boce i kolac nađeni su na njivi gde je zločin nad Đorđem izvršen. Bili su deponovani u kasi Pokrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova. Ja sam tražio to da vidirn i snimim. aistražni suđija Gradimir Popović je, neoprezno, javio svom sekretaru da mi pokaže kolac. I ja sam otišao t,imo. Malo sam se prenemagao i u mci vrteo nekoliko stotina maraka. On je pristao da mi taj kolac pokaže, a kasnije i da mi ga da. "Šta će mi to",rekao je, "samo mi prlja ova dokumenta". O kocu, na koji je nabijen Đorfe, na čijem vrhu se nalazila flaša, postoji jedna šira verzija. Već sutradan, 2. maja 1985. godine, pošto se pojavilo zvanično saopštenje dmštveno-političkih organizacija u novinama da je nad Đorđem Martinovićem izvršen zločin, došh su organi unutrašnjih poslova u dvorište Đorđove kuće i tamo su usekli sa jednog duda štap. I taj štap su pokušah da podmetnu Đorđu kao da je on sam taj štap usekao pre nego što je pošao na njivu, u nameri da tamo vrši bludne radnje sa flašom koju je on, navodno, stavio na taj kolac i sa šiljkom ga pobo u zemlju. Sve su to monstruozne izmišljotine, koje prelaze moć Ijudske imaginacije. Međutim, svi ti Ijudi su još uvek živi, i oni su saučesnici. Oni moraju da kažu od koga su dobijali naloge da tako postupaju. Samo dva dana posle zvaničnog saopštenja društveno-pohtičkih organizacija o zločinu nad Đorđem Martinovićem u zagrebčkom "Vijesniku u srijedu" pročitao sam vest koju je poslala sa Kosova Nadira Vlasi, supmga Azema Vlasija: "Đorđe Martinović je priznao da se sam povredio, samo iz njemu znanih razloga". To je za "Vijesnik u srijedu" izjavio pukovnik Novak Ivanović, načelnik doma JNA, koji je ujedno bio i šef Đorđu Martinoviću.

SUROVI PL KO\ MK NOVAK IVANOVTĆ SADA JE SKRŠENI ČOVEK U JAŠI TOMIĆU Dok je bio u prištinskoj bolnici, a nakon zvaničnog saopštenja o zločinu nad njim, počela su neverovatne manipulacije sa Đorđem Martinovićem. Pukovnik Novak Ivanović je tražio da razgovara nasamo sa Đorđem. koji je bio smešten u sobi sa još dva bolesnika. Zahtevao je da se njegov krevet iznese u sobu dežumog lekara, ali kako je krevet bio širok i nije mogao da izađe kroz vrata, pukovuik Ivanović je naredio da se Đorđe u ćebetu donese u sobu dežumog lekara. Tome se usprotivio najstariji Đorđev siu, .Srećko, jer mu je otac sav goreo u temperaturi i primao transfuziju, ali mu je Ivanović odbrusio da gleda svoja posla i naredio da se Đorđu iskopčaju svi instmmenti. Dežumi lekar, koji je po nacionalnosti bio Turčin, izjavio mi je u kamem da je pukovnik Ivanović bio neverovatno gmb čovek, koji je vikao po hodnicima i tražio da nasamo ostane v sa Đorđem Martinovićem. "Čuo sam samo kroz zatvorena vrata", izjavio je dežumi lekar meni u kamem, "koja je pukovnik Novak Ivanović iznutra zaključao: ’kaži, kaži, ništa ti se neće desiti, kaži da si se sam povredio.’ Ali ja nisam čuo šta je Đorđe njemu na to odgovorio. Nijednog glasa". Nakon sat, sat i po, posle velike vike i dreke, prema iskazu dežumog lekara, Đorđa su onesvešćenog ponovo vratili u raniju sobu. Ja sam više pnfn pokušao da dođem do pukovnika Novaka Ivanovića, još dok je bio u Gnjilanu, ali se do njega nije moglo doći. Pokušao sam da dođem i do organa koji su vodili istragu, i do njih se nije moglo doći. Javni tužilac Kosova i istražni sudija, Vukašin Trumpić i Gradimir Popović, uzeh su čitav slučaj u svoje ruke. Iz usta vojnih vlasti više nije došlo nijedno saopštenje, a pukovnik Novak Ivanović je ispraćen sa Kosova. Saznao sam da mu je prilikom oprdštaja ministar unutrašnjih poslova Rahman Morina, kao priznanje za vemo služenje vlastima na Kosovu, dao jedan pištolj. Dobio je premeštaj u Zrenjanin, tamo je bio neki rukovodilac teritorijalne odbrane za Vojvodinu i oblast Zrenjanina, u pravcu Jaše Tomića, gde je i penzionisan u svojoj 48-oj godini. Znači, vojska je želela po svaku cenu da ga se oslobodi. General Milan Daljević, portparol pohtičke uprave SSNO-a, hčno je potpisao naredbu i pismo pukovniku Novaku Ivanoviću, koja je odneta u Jašu Tomić gde živi, da nikada ne sme ni sa kim iz sredstava informisanja da kontaktira, bez pismenog odobrenja. U to sam se i sam uverio, jer sam bio nekoliko puta u Jali Tomiću pokušavajući da dođem do istine preko pukovnika Novaka Ivanovića. Međutim, kad god sam otišao, zaticao sam krajnje zapuštenog čoveka, neobrijanog, polupijanog, koji je pokušavao, i nogama, i rukama, i zubima da se odbrani, stalno govoreći: "1 Đorđe i ja smo izmanipulisani, nemojte mene da dirate, nemojte mene da dirate, pa ja sam, ipak, neki zaslužni čovek. Evo, vidite, dobio sam čak i zlatnu bistu Josipa Broza Tita. Ja sam zbu-

njen, ne znam zašto su mi to dali, koje su moje zasluge?" A njegove zasluge, ja to danas mogu slobodno da kažem, u stvari su bile u tome da se u slučaju Đorđa Martinoviča ne okrivi JNA, več da se on sam iskompromituje. General Milan Daljević je na jednom sastanku kod Nenada Bučina u SK SSRNJ branio pripradnike JNA, kako oni nisu učestvovali u tome, da su njima nepoznate činjenice. Međutim, nalaz onoga kapetana iz kontraobaveštajne službe, koji pripada gamizonu u Gnjilanu je skriven od javnosti. A taj nalaz sam ja jedno vreme imao u rukama. Govori da je taj kapetan KOS-a video tri velike lokve krvi i veliki broj stopala u krugu u kome su se nalaze te velike lokve krvi. Da su to bili opanci i cipele, a da su jasni bili tragovi čizama Đorđa Martinoviča, koji su bili krvavi i išli su skoro 150 metara u pravcu Gnjilana. Taj nalaz je skriven od javnosti. U slučaju Đorđa Martinoviča počelo je da se ruinira i pravosuđe Jugoslavije i ugled JNA. I do današnjeg dana, a danas nam neke stvari tek postaju jasne, mi ne znamo šta se sve još dešavalo tamo iza zida u političkoj upravi SSNO, na čijem čelu je bio admiral Branko Mamula u vezi sa slučajem Đorđa Martinoviča. U Političkoj upravi u Nemanjinoj ulici u Beogradu imam prijatelja koji kaže: postoji debeo dosije u vezi sa slučajem Đorđa Martinoviča, u slučaj su upleteni i Slovenci, i Hrvati i, naravno, šiptarsko rukovodstvo; Sinan Hasani, Fadilj Hodža, Azem Vlasti, Veli Deva, Kačuša Jašari i Rahman Morina. Taj dosije je zaključan iza

devet brava, u podrumu u Nemanjinoj ulici. Nema te sile koja može da ispruži mku i da dođe do tog dosijea, izuzev jednog čoveka i jedne ruke. To je ruka Slobodana Miloševiča. Predsedniku Srbije pisao sam više puta. Danas ču Slobodanu Miloševiču poslati otvoreno pismo, koje i vama, u redakciji "Sveta" ostavljam. U pismu ga podsećam da če se 1. maja 1995. godine navršiti punih deset godina od kako je na Kosovu izvršen jedan od najsvirepijih, najmonstruoznijih zločina kosovskih separatista nad jednim Srbinom. Zločin bez premca u 20. veku. Albanski separatisti, fašisti i komunisti nabili su Đorđa na kolac obložen flašom od pola litra, i flašu kroz rektum kocem nabili u utrbou. Posle ovog zločina, pre 10 godina, nad Đorđem Martinovičem je izvrcšno pet teških operacija u prištinskoj bolnici, na VMA i u Londonu. Polulitarska flaša, koja se našla u utrobi Đorđa Martinovića, zaglavila se, u stvari, u pravni sistem države na čijem ste Vi čelu. U ovom otvorenom pismu podsečam prcdsednika da je zahvaljujuči stradalnicima kosovskim Srbima i mučeniku Đorđu Martinoviču došao na vlast u Srbiji, i pitam ga šta je učinio za njih. Pitam i zašto Brozovi generah, saučesnici zločina, koji je izvršen nad Đorđem Martinovičem, danas lagodno žive u senci Tolstojeve ulice, u vilama na Dedinju? Jedan od njih je i Vladimir Vojvodič, tada pukovnik i upravnik VMA, danas general i lični lekar Slobodana Miioševiča. Vojvodič nije hteo ili nije smeo da spreči Vukašina Trum-

pića sa Kosova i još jednog policajca da na VMA, u vreme između 5. i 23. maja 1985. godine, nasilno saslušavaju operisanog Đorđa Martinovića dva dana. Za sve vreme saslušavanja iskopčali su mu instrumente pod kojiraa je ležao i nisu mu davali nikakvu hranu, terajući ga da prizna da se na svojoj njivi sam povredio. POLICAJCI ĐORĐU PRETELI DA ĆE GA BACITI SA OSMOG SPRATA VMA I DA ĆE GA STAVTTI NA STRUJU Kako je Vukašin Trumpić ušao na VMA, kad tamo ni ptica ne može da uđe? To samo znaju Stane Dolanc i admiral Brainko Mamula. Savezni javni tužilac Miloš Bakić, sada pokojni, kazao je na sastanku u SSRNJ 1987. kod Nenada Bućina, jer su ga neki prisutni teretili, da on nije smeo da pusti dva policajca sa Kos Ova da odu na VMA i iznude priznanje od Đorđa Martinovića da se sam povredio. Bakić je meni u kameru izjavio da je to bio jedan mali prekršaj javnog tužioca koji nije profesionalac. Đorde je na VMA, navodno, potpisao da se sam povredio. A kada sam ga ja pitao zašto je to potpisao, rekao je; "Ne sećam se da sam potpisao, jer ja nisam imao ni naočare da bih video da se potpišem, ali se sećam da su na mene vršili pritisak. Ja dobro nisam ni video, goreo sam u vatri, samo znam da su me ta dva policajca napadala kao pčele oči. Taman me jedan pusti, drugi me dočeka. Pretili su mi da će me baciti sa osmog sprata VMA,

OJ SRBIJO, MEĐU ŠLJIVAMA: U srcu Šumadije, u selu Čitluk živi danas starina Martinović

Svet 31. 03.1995

22