Svet

MOJI BEOGRADSKI PRIJATELJI NISU KRIVI ZA RAT!

. ; s ; x •; • - ' V.' , , ' o Razgovarao: Tomislav Blrtlć

ROBERT PROSINEĆKI. legendarni fudbaler zagrebaćkog "Dinama". beogradske "Zvezde"i madridskog "Reala". trenutno je "posuden" "Oviedu". a ovih dana je u Zagrebu igrao za reprezentaciju Hrvatske u meču sa Dkrajinom. Sećajući se svojih kolega iz Beograda. Prosinećki kaže:

| obert Prosiinečki (26) uije sačekao da dovršiiii rečenicu. Čim je čuo da sam novinar, rekao je; "Može". Sastali smo se u zagrebačkom "Interkontinental", gde su hrvatski reprezentativci boravili za vreme priprema uoči utakmice sa Ukrajinom. Kolika je posvečenost konačnom cilju, plasmanu na Evropsko prvenstvo sledeće godine u Engleskoj, potvrđuje činjenica da je Robert slobodno prepodne proveo sa saigračima u hotelu - čak ni Zagrepčani ne napuštaju hotel - gde su mu društvo pravih sestra Renata, brat Danijel i 15-godišnji Diego, njegov najbolji prijatelj iz Spanskog "Ovieda". Diego je put u Zagreb sa svojim idolom, uz dopuštenje roditeIja, dobio kao nagradu za uspeh u Školi, i svaki svoj slobodni trenutak provodi sa Robertom. Njegov otac iraa kafič u blizini stadiona, u koji Prosinečki katkad ode na piče. Mali je Spanac na hrvatskom izgovorio: "Prosinečki je najbolji na svetu". Robert Prosinečki, 26-godišnjak osigurane egzistencije, udobno se zavalio u stolicu nasuprot meni. Naušnica na levom uhu, "marlboro" na stolu, a povremeno uznemireni glas i često meškoljenje odavali su laganu nervozu. Prosinečki je milioner, jedan od onih za koje se može reči da je teško odradio svaki novčič, vrhunski sportaš koji se dosad suoio sa mnogobrojnim problemima. Za vreme rata bio je rastrzan između dve strane - otac mu je Urvat. a majka i devojka Srpkinje. Počeo je igrati u "Dinamu”, iz kojeg je kao neperspektivan otišao u "Zvezdu". Ote su ga strane požuri-

vale da se odluči što pre. Porodica mu je živela u Zagrebu, a hrvatska javnost polako ga se odricala. Brojne ozlede pretile su blistavoj karijeri i bile dodatna frustracija. Onda je odlučio. Sestri Renati otvorio je trgovinu sportske opreme; bratu, koji se još Skoluje, kupio je "pežo 206", a on sam dočekao je da mu Maksimir opet plješće. Danas sjajno igra za "Oviedo", pošto je zbog pregovora sa "Barselonom" najuren iz madriskog "Reala". ® Jesu li pregovori sa "Barselonom" bili ozbiljni ili sn vam Katalonci, možda, namestili igru znajuči na kakav će odjek u "Realu" naići vaše koketiranje sa njihovim "smrtnim neprijateljiraa"? Pregovori su bili vrlo ozbiljni. Krojf me hteo u svojoj momčadi i vrlo je malo nedostajaio da zaigram u "Barseloni". Međutim, "Real" je saznao za te pregovore i tražio je vrlo veliku odštetu, koju je "Barselona" mogla, ali nije htela, platiti. •Je li predsednik "Reala" Mendoza zaista izjavio da zbog pregovora s "Barselonom" više nikada nećete igrati za njegov klub, ili je to novinarska patka? Ne znam, to trebate njega pitati. Cak i ne razmišljam o tome. Ja sam član "Reala" iz Madrida na posudbi u "Oviedu" i nakon kraja ove sezone, po ugovoru, moram odraditi još jednu godinu. Na kraju ove sezone još ću jednom razgovarati s Men-

dozom, a ne dogovorimo li se, tražiću novi klub. • Dolazeći u hotel, na semaforu sam video Bobana u automobilu. Učinilo mi se da se boji pogledati oko sebe, jer, ako bi mu se pogled susreo sa pogledom slučajnog prolaznika, on i sigurno prišao i tražio autogram, fotografisanje, a toga mu je dosta. Kako na \ r as utiče popularnost? U početku mi je bilo vrlo drago kad su me prepoznavali na ulici, popularnost mi je godila. Kako su godine prolazile, to me nije zamaralo, ah sam izgubio privatni život. To postoji samo kod kuće, kad sam u svom stauu, sa svojom porodicom, sa svojom devojkom... Nije populamosj, kao što svi misle, ružičasta. Spanci su ludi za nogometom, njihovi su stadioni uvijek puni. Zaustavljaju me na uhci, traže autogram u restoranima. Nije lako živeti među fudbalskim fanaticima. • Kako su navijači "Reala" reagovli kad su novine objavile da pregovarate sa "Barselonom"? Veliko je suparništvo između ta dva kluba i nije im bilo drago što sam hteo otiđi u "Barselonu". U tom trenutku više me nisu želeli u "Realu " i morao sam promeniti sredinu. • Kako su sc u "Realu" menjali treneri, menjao se i vaš sfatus. Neki su vas kao vrhunskog igrača držaii na klupi, drugi su

vam davali sva ovlaštenja, a Valđano se odrekao vašili usluga. Kako stc fo proživljavaii? Zbog ozleda sam slabije igrao, ali sam sedenje na klupi osećao kao nepravdu. Nisam bio zadovoIjan kad sam sedeo na klupi. Kad je Valdano rekao da ne računa na meue, primio sam to vrlo mimo. Rekao je da mu ne treba ni Zamorano, koji jejpak ostao, a sadaje najbolji igrač Spanije. Takav je život. • U Zagrebu niste bili čefiri godine. Kako ste se osećčali kad sfe posle toliko vremcna opet došli ovamo? Setio sam se lepili stvari, škole, prvih fudbalskih koraka. Bio sam srećan kad sam se posetio brata i sestru, prijatelje. Cim sam došao u Zagreb. otišao sam kući, to je moje najomiljenije mjesto. NajIjepše je bilo s porodicom, sve ostalo manje mi je važno. Moj živol u Spauiji drukčiji je nego ovdje. Tamo sam se dobro snašao, odlično mi je. Nemam velike prohteve, imam vdo mali stan u središtu grada, u kojem živim s devojkom Tijanom, i sasvim nam je dobro. • Jedna manekenka rekla mi je da sfe Vi i Vaš najboiji prijafelj Zvonimir Boban, svojevremeno bili vrlo omiljeni u njihovom društvu. Sada ži\ite \ rlo po\učeuo... Oduvek sam živio povučeno, ah se pričalo da volim izlaziti, da volim uočni život, da ne volim spavati... Volim nočni život, ali retko kad sebi mogu priuštiti provod.

Međutim, uikada nisam bio boem. niti sam često menjao devojke... Pet godina s istom sam devojkom. • Bili ste izjavil da ncćete igrati ni za Hrvatsku ni za Srbiju, a danas ipak nastupafe za hrvatsku reprezentaciju. Kada ste promeniU mišljenje? Ne volim pričati o tome. Tada je bila lakva situacija. Međutim. ja nikada nisam rekao da neću igrati za hrvatsku reprezentaciju. O meni se pričalo svašta što nema veze s istinom. • Kako sfe se osećali prilikom prvog nastupa za lirvatsku reprezentaciju? Osećao sam veliko zadovoljstvo. Neko to više pokazuje, a neko manje. Ja nikada nisam voleo pričati o sebi, niti se hvaliti. Svi imamo mane, nitko nije idealan. Ja imam sto mana, ali sam ipak sasvim normalna osoba. Vratio sam se u Zagreb nakon mnogo godina i bio sam zaista zadovoljan, sretan što opet igram u Maksimiru, gde sam i počeo karijeru. •Jeste li se bojali reakcije publike ili ste mirno istrčah na fraviijak? Covek se uvek nečega boji. Ozleda, bolesti, rata, svega. Pribojavao sam se kako če završiti ta epizoda nakon svega što se o meni pisalo, ali, hvala Bogu, sve je bilo u redu, • Da II Vam je padalo na pamet da odustanete i povučete se iz sveta fudbala?

To se događa kad se sve čini cmje nego što zaista jest, Htio sam pobeći negde gde me niko ne poznaje, pomišljao sam katkad da mi je dosta nogometa. Nekoliko prijatelja, porodica, devojka, uvek se vraćam na njih, oni daju najbolje savete i znali su kako će mi pomoći.^ • Spanske novine pisale su da su milijoni uloženi u igrača na staklenim nogama, aludirajući na vaše ćeste ozlede. Kako ste se osećali kad ste videli takve ćlanke? Nije mi svejedno kad se loše piše o meni. U takvim situacijama čovjek mora biti psihičid jak da prevlada krizu i vrati se nogometu. • Vi i Tijana još se niste venćali? Ne, Tijana je moja devojka. Još ništa ne planiramo, ali lepo nam je. živimo zajedno i volimo se. Ona studira kinesld i engleski, sada je na četvrtoj godini. • Kakve su bile Vaše veze sa Zagrebom i Beogradom za vreme rata, a kakve su danas? U životu se nikada nisam pravdao. Moja porodica živi u Zagrebu, i s njima sam se čuo svaki ili svaki drugi dan. Imam prijatelje iz Beograda, koje sam stekao dok sam tamo igrao; Belodedić igra u Spaniji i čujem se s njim, fizioterapeut Butumirović mnogo mi je pomagao. Moji prijatelji nemaju nikakve veze sa ovim ratom, oni su pravi Ijudi.

Svet 14. 04.1995.