Svet
IVAN STAMBOLIĆ JE NAMERNO ODABRAO SARAJEVO ZA SVOJ POLITIČKI "COME BACK"!!!
Razgovarala: Irena Kovačević
IVfIN BHBIG. nasađeiii pradsednik Srbije. nolltlški emigrant u Parizu koji je na eabe ponoim skrenno pažnfn nedaimim prsetama Sarajeau i Zagrebu. u eksklMMimnm telelonskom razpoimrn za "Svet" komentadše činjemicu da msi je sesSra sekretarica srestalonaslednika fllaksandra iCaradorđevića. priča o svaiim hontakfima sa flntoiß gjarkogfćem. Borisom Vukobratom I Ivanom Stamhoßćem. ta tnrdl: ' ' -
d čuvene polemike s kraja 1993. godjne sa slikarom Milošem Sobajičem, koji takođe živi u Parizu, iine dr Ivana Đuriča nije mnogo pominjano u ovdašnjim medijima. Profesor je vizantologije u Parizu, gde je i osnovao Pokret za demokratske slobode koji se zalaže za demokratiju na prostoru bivše Jugoslavije. Tvrdi da je jugoslovenski prostor stariji od Jugoslavije i da ju je nadživeo, te da je jedino rešenje za krvoproliče ono koje je "globalno". Njegov boravak u Sarajevu i Zagrebu je bio povod za ovaj razgovor, na koji se dr Đurič Ijubazno odazvao. • Ucestvovali ste na osnivačkoj skupštini Srpskog građanskog veća u Sarajevu. Sta znači to Veče? Ovo je potvrda tezi da Bosna i Hercegovina mora biti u svojim granicama, ali i toga da se to ne
može ostvariti na biio kakav način. Veće podjednako demantuje tezu da je BiH muslimanska država, ali i tezu da ju je moguče deliti između Zagreba i Beograda. • Niste odgovorili šta je zapravo to Veće? Nije stranka, iako je bilo tendencija da se osnuje kao stranka tzv. pozitivnih Srba. To bi biJo drago i mnogima u SDA, a sigumo i mnogima u samom Veđu. U nevoIjama koje se događaju postoji potreba, refleks etničke zaštite. No, toj se tezi ipak odolelo. Prevladala je tendencija, za koju sam se ja zalagao, da to bude institucija koja se bavi pravima građana BiH srpskog porekla tamo gde su ona ugrožena, bilo da su to ustavna ili elementama prava, na primer smenjivanje direktora, ili učitelja u školi. Veče treba biti neka vrsta lobija, koji deluje onda kada se praksa rkzilazi sa načelima, Postane li SGV stranka, njegov prostor delovanja če automatski biti sužen, jer bi tada nužno nametnuo stranački dijalog Ijudima čija uverenja nisu nužno uverenja stranke. Srpsko građansko veče predstavlja najuverljiviju zaštitu daleko največili žrtava rata u BiH. To su Muslimani. • Koliko je položaj Srba u Tuđmanovoj Hrvatskoj i Aiijinoj BiH sličan? BiH je jedini identitet na prostoru bivše Jugoslavije, koji može ličiti na ono Sto je u Francuskoj koncept nacionalne države. U Hrvatskoj ta tradicija ne postoji, ni kod Srba ni kod Hrvata. Problem Srba u Hrvatskoj je zaštita autonomnih prava u okviru države Hrvatske, a u Bosni to nije slučaj. Tamo je reč o ravnoteži individualnih i kolektivnih prava. • Kako biste Vi rešili problem odnosa Hrvatske 1 RSK?
Rešenja je moguče nači jedino na pola puta između nepopustljivih stavova službenog Zagreba i radikalizma vođa tzv. Srpske krajine. Treba priznati međunarodno priznate granice Hrvatske i u okviru njih nači optimalno rešenje za Srbe na lokalnim teritorijima na kojima su u večini. U Hrvatskoj ne vidim drugu mogučnost osim široke političke autonomije u okviru države Hrvatske. Srbima izvan područja gde su večina treba osigurati ostvarivanje ustavnih garancija i manjinska kulturna prava. • Znači li to federalizaciju Hrvatske? Ne. To nije dvojstvo vlasti u Hrvatskoj. To znači široku političku antonomiju na pođručju gde su Srbi večina, a tamo gde su u manjini treba omogučiti zaštitu njihovifa kultumih, etničkih i građanskih prava, žive li u Zagrebu ili Varaždinu. • Šta je sa BiH? Realnost u BiH posve je drukčija ođ one kakvu zamišljaju tzv. branitelji prava Srba u Hrvatskoj, bez obzira koliko oni sami sebi pridaju važnosti. To nikome u BiH ne odgovara - ni Muslimanima, ni Srbima, ni Hrvatima. Ta priča iz Karađorđeva odgovara Herceg-Bosni i Karadžiču. Možda može odgovarati i vlasti u Hrvatskoj ili Miloševiču, ali ne i BiH. • Sa Vama je bio i Ivan Stambolić? Nisam njegov advokat, a i ima stvari koje ne želim reči. Njegov dolazak u Sarajevo važan je za organizatore skupa, ali niko izvan Srbije ne može oceniti političku težinu toga čina. Smatram da je izvan spora da je gospodin Stambolič izabrao Sarajevo za svoj politički "come back". To znači đa su interesi demokratske Srbije, koje nema, i interesi Srpskog gradanskog veđa zapravo identični. To je od nepro-
cenjive važnosti za demokratiju u Srbiji. Uostalom, on je to javno rekao. On je danas bankar, direktor banke "Jubmes", i s obzirom na to da je Srbija, kao i on sam u njoj, u izolaciji, morao je otići iz nje. A kao patriota, izabrao je upravo Sarajevo i SGV. On o Bosni i Hercegovini i Srpskom građanskom veču misli isto što i moj Pokret demokratskih sloboda, a vi iz te činjenice sami izvucite zaključke, • Svojevremeno ste bili bliski sa Borisom Vokobratom, jeđnim od zagovornika obnove "demokratske jugosiovenske zajedmce". Vrlo sam dobro poznavao gospodina Vukobrata. Sticajem okolnosti ne viđam ga dobrih pet godina - od trenutka kađa sam se sam počeo baviti politikbm. Njega nije dotakao nacionalizam, ali, ako žeh savet, njegovo pravo polje delovanja treba biti među Srbima u Hrvatskoj,. a ne među Srbima u Srbiji. To sam mu govorio i pre pet godina. • Vi se zalažete za građansko drnštvo, a vaša sestra je sekretarica Aleksandra Karađorđevića, najozbOjnijeg pretendenta na srpski presto. Bilo da je reč o republici ili monarhiji, to nije nikakva garancija da je demokratija dobra. Postojale su republike koje su bile diktature i demokratske monarhije. Moja sestra se ne bavi nikakvim pohtičkim poslom. Ona kao sekretarica jednostavno zarađuje za život bez ikakvih pohtičkih afiniteta. Stalno me optužuju za izdaju i ustaštvo, a ja ne mogu osporiti nešto s čim nemam nikakve veze. No, moj stav je da monarhija za Srbe i Srbiju nema nikakve pohtičke težine. Nije 'imala, niti če imati. U Srbiji je ona pitanje nostalgije i izgubljenog identiteta, koji se pomalo infantilno vrača mitovima iz prošlosti, da bi pronašao ono što
mu nedostaje - u sadašnjosti. Ako se u nekom trenutku činilo mogučim vratiti demokratiju u Srbiju uz pomoč tog mita, svim sam srcem za to. Ah, kao što je poznato, praksa tome nije dala za pravo. • Da li ste u kontaktu sa Antom Markovićem? Znam gde je. Imam njegov broj telefona. Povremeno se čujem sa njim i, koliko znam, u ovom trenutku nema nikakvih pohtičkih ambicija. Naši telefonski razgovori nemaju pohtički karakter. Uostalom, reformisti ionako nisu bih stranka nego pokret. Ja sam čak vođio reformiste, a nisam bio njihov član. Bio sam predsednik Liberalnog foruma Srbije. Ono što je valjalo u reformističkom pokretu bila je ideja, i to se pokazalo u ratu i agresiji na BiH. Uzmite za primer Tuzlu, ih to Sto je ovih dana, usred ratnog užasa, središnja sarajevska opština prešla u ruke građanskih stranaka. To je ono Sto vredi, a inače nisam bio sklon baš svim odrednicama pokreta nekadašnjeg saveznog premijera. • Govorite da se kljuć rešenja nalazi u Beogradu. Optuživani ste i zbog zahteva za borabardovanjem naše prestonice... lako su mi i to pripisivali, nikad nisam tražio bombe nad Beogradom kao što ih ne bih tražio ni nad kojim gradom. Cak i da nisam Beograđanin i Srbin poreklom, ne bih misho da bombe rešavaju problem. Da je reč o Zenici ili Samoboru, isto bih vam rekao. Prvo, treba zaustaviti prohvanje krvi u BiH podržavanjem cele Bosne i Hercegovine, i verovatno uz pomoč međunarodne zajednice. Sa druge strane, potrebna je ravnoteža oružja po principu "uzdaj se u se i u svoje kljuse". Moji prijatelji iz BiH ne traže skidanje embarga. To više traže u Parizu i Vašingtonu. Bombe nad Beogradom? Ne!
• Kakav je rasplet? Siguran sam da Milošević žaK što je preterano efikasno uništio političku altemativu. Ono što se naziva opozicijom nije antiteza Miloševiću. Njemu bi iz pragmatičnih razloga koristilo da podeli odgovomost po načelu fakirskog tepiha. Pritisak bi tako rasporedio i na druge. Pokret demokratskih sloboda, koji podržava svoje prijatelje demokrate u Zagrebu, Splitu, Sarajevu i Skoplju, pokušaće stvoriti tu pravu političku altemativu i u Srbiji. U tom kontekstu možemo razgovarati i o pragmatičnim kompromisima, koncentracijskim vladama ili opet - o Ijutoj opoziciji. Za sada, osim rejtinga nemamo ništa. No, može se dogoditi da bude i đrukčije. Zato se i spremam da idem u Sumadiju, u Kragujevac, gde će biti seđište Pokreta. • Kada ćete opet u Kragujevac? Malo oponašamo predratne komuniste. Osnivamo tu i tamo, skoro bih rekao ćelije. Odlučiii smo se za Kragujevac, jer su se u Beogradu dogodile demografske promene. ' Tamo se opozicija istrošila. Ne možete iz Novog Sada rušiti vlast koja, navodno, zastupa interese Srba, a pogotovo Srbije. Morate poći na izvore modeme Srbije i tamo potražiti altemadvu. Nađam se da ću već krajem meseca biti u Kragujevcu. • MisJite li da Miloševiću nešto posebno smeta Vaša politička aktivnost? Vlast u Srbiji živcira što se književniku Vidosavu Stevanoviću ne može osporiti sve ono na čemu počiva tradicija modeme Srbije. To pretpostavljam da važi i za mene', ali i za Ivana Stambolića.
Svet 28.04.1995.
8