Svet

lojavanje ili lumtrašnje cepanje pretpostavlja postojanje suprotnih struja, ili bar rivalstvo među vođama, a tosa hoti nas nema. To mogu priželjkivati i na tome. bez izgleda na uspsh, raditi samo zlonamerni pojedinci. Jasno je. naime, da bi raslojavanje SPS-a značilo gubitak slededih izbora i istorijski poraz levice sa katastrofalnim posledicama. Dovoljno je pogledati Rusiju, Bugarsku, ili Mađarsku. Socijalisti se vraćaju na vlast ali je J gteta već učinjena. Društvena imovina je opljačkana i velikim delom izneta iz zemlje (140 milijardi dolara iz Rusije), znat| ni deo privrede, naročito poljoprivrede upropalten je. milioni radnika izbačeni na ulicu, nacionalni dug je drastično poras| tao (u Rusiji 130 milijardi dolara, u Mađarskoj preko 30 mi| Jijardi, u Bugarskoj 14 milijardi, I izdaci za nauku, kulturu i soci' jalnu zaštitu su drastično smanjeni i tako dalje). Prema tome, 0 "raslojavanju" i razbijanju socijalističke partije mogu misliti | samo izraziti desničari, takoz| vani "narodni" kapitalisti koji se lažno predstavljaju kao levičari, a u stvari se isključivo zalažu za ličnu moć i bogatstvo. • Politički analitičari i SPS 1 JLL vide kao interesne grupe unutar kojih se uticajni pojedinci, ne obriruči se na programska načela svojih partija ili pokreta, bore za vlast i to iz\ an institucija političkog sistema. Iz onoga što sam upravo rekao vidi se da u toj analizi ima deo istine. Takvi pojedinci se nalaze i u .TUL-u i u SPS-u s tom razlikom što u SPS-u oni koriste izborne uspehe paitije radi svoje zaštite i promocije, dok u JTJL-u oni do položaja dolaze nezavisno od izbora (pri tome se tvrdi da modemoj partiji i nisu neophodni izbori što je besfnislica). Partija kojoj nisu potebni izbori je pred-modema i oslanja se (na potpuno parazitsId način) na neki monopol moći koji. zaista, dobrim delom. ne zavisi od izbora. Ono što je. međutim, dmgi neistiniti deo analize, jeste poistovećivanje ovih levih partija š ovakvim interesnim gmpama. I u SPS-u, a svakako i u JUL-u ima mnogo članova i simpatizera čiste motivacije, koji se iskreno zalažu za ideale humanijeg, ■ slobodnijeg i pravičnijeg dmštva koji će verovatno uspeti da se izbore protiv "mangupa u f svojim redovima". • Stiče sc utisak da je parlamentarna opozicija u ovom trenutku obezglavljena. Da li je to i Vaše mišljenje i postoji li ozbiljna opoziciona stranka koja bi bila u stanju da u dogledno vreme ugrozi vladavinu SPS-a? Ako SPS ne ugrozi sam sebe tolerisanjem korapcije, odstupanjem od nacionalne politike sa kojom je dobio sve dosadašnje izbore, lošom kadrovskom politikom i ulaženjem u neprincipijelne saveze - nijedna opoziciona partija, s ovakvim programima i ovakvim vođma, ne može ga mgroziti u dogledno vreme. • Jednom prilikom ste izjavili da predstavnici JUL-a ne mogu da objasne društvo za koje se zalažu i po čemu je to društvo, navodno, superiornije

u oclnosu na ono koje je analizirano u Programu SPS-a. Za kakvo društvo se zalažete Vi, kao glavni tvorac Programa SPS-a? Zalažem se za humani demokratski socijalizam, društvo koje ima sledeće karakteristike: Prvo, demokratski politički sistem u kome poznate institucije predstavničke demokratije dopunjuju oblici participativne demokartije (učešće građana u odlučivanju u zajednicma u kojima žive i rade, kandidovanje predstavnika građana izvan partijskih okvira, ustanova referenduma za kmpna društvena pitanja, opoziv narodnih predstavnika koji loše rade. U ovom sistemu se podrazumeva proširenje demokratizacije iz sfere politike u sfere privrede i kulture. Drugo, svi oblici svojine da budu ravnopravni i da se mogu transformsati u druge, ali samo na osnovu ekonomske racionalnosti a ne iz političkih ili ideološkh razloga. Treće, da privređivanje ima tržišni karakter, ne u smislu liberalizma 19. veka već u smislu moderene evropske regulisane privrede u kojoj monetarna, poreska, spoljnotrgovinska, te ekološka i razvojna politika određuju okvire u kojima se odvija slobodno takmičenje privrednih subjekata. Cetvrti, da nauka, kuItura i obrazovanje imaju prioritetnu podršku i da se, prema materijanim mogućnostima društva, obezbedi najviši mogući stepen socijalne siguruosti (besplatno školovanje i zdravstvene usluge, stabilan penzioni sistem, posebna zaštita dece, socijalna zaštita ugi'oženih i hendikepiranih). Temelji takvog društva

već postoje i ono će se sistemskim savenim zakonima dograditi. Samo takvo draštvo je u stanju da istraje i izdrži neodređeno dug period sankcija. Ono će se, naravno, neprestano dalje razvijati i svoju vrednost dokazati tek nkidanjenr. postojeće blokade. Međutim, ono se nalazi u suštinski drukčijem položaju nego društva koja su tek ušla u takozvanu "tranziciju" (zašto ne reći našu reč "prelaz"), zbog toga je i neumesno taj termin, koji ima smisla u odnosu a Istočnu Evropii primenjivati u odnosu na nas.

"Među ksliililllllil Flllpovlć je oiawn@ poznet km mlloman I paloloiki 1 aie¥ ! '

® Šta je od osnivanja SPS-a do danas, zaista ostvareno od programskih ciljeva koje Vi zastupate? Mi faktički imamo demokratski politički sistem. Ne može se ozbiljno prihvatiti inplicitni stav opozicije po kome je sistem po definiciji demokratski samo onda kada oni dobijaju izbore i imaju vlast. Mi imamo i neke oblike neposredne demokatije, ali još nismo potpuno ostvarili načelo saodlučivanja zaposlenih. Doduše, novi Savezni zakon je pr\'i značajan korak u tonrpravcu. Kod nas je.

MIHAILO MARKOVIĆ: OJ 0 SPS - IU OIUL

faktički obezbedena ravnopravnost svih oblika svojine. Savezni zakoni o preduzećima i društvenom kapitalu, čiji predlozi su na dnevnom redu savezne Skupštine, ovu ravnopravnost detaljno regulišu. U pogledu regulacije tržišne privrede impresivni su uspesi postignuti monetarnom politikom u toku 1994. i 1995. godine, dok poreska i razvojna politika dobijaju jasnije obrise zahvaljjujući nedavno fonmilisanim predlozima Avramovićevog odbora. U ekološkoj politici nismo otišli dalje od deklaracija , a spoljnotrgovinsku politiku, u uslovima blokade, na žalost, uveliko je zamenila "siva ekonomija". ® Dok se Vi zalažete za demokratski socijalizam i iznosite prednosti samoupravljanja, dotle Vaša stranka podržava donošenje zakona o preduzećima koji, po mišljenju nekih stručnjaka, uvodi Srbiju u sistem klasičnog liberalnog kapitalizma. Ne bih rekao da su stračnjaci na koje se pozivate veoma stmčni. Pre svega, postojedi Predlog saveznog zakona o preduzečima aformiše draštvena preduzeća koja u liberalnom kapitalizmn ne postoje. Na suprot našim liberalima i ukjučujući i one koji sede u SPS-u, pokušavajući da proguraju zakonske poropise i politiku ncspojivu sa programskim opredeljenjima SPS-a, pobedilo je shvatanjc da su se mnoga društvena preduzeća imizetno pokazala u njatežim uslovima ekonomske blokade, da sva ona koja su efikasna i ekonomski racionalua mogu postojati i razvijati se, čak se i nova

mogu osnivati (suprotno želji autora prvobitnog nacrta Zakona). Drugo, zaposlenima jednog preduzeća garantuje se učešće u upravljanju i raspodeli dobiti, Oni će biti onoliko predstavljeni u skupštinama i upravni odborima koliko ima društvenog kapitala. Cak i u privatnim predužećima zaposleni po ovom predlogu imaju bar jednog predstavnika u upravnom odboru, a u najboljem slučaju jednu trećinu. Zakon je u duhu demokratskog socijalizma, i jedno mogu da pretpostavim da su vaši stručnjaci imaii u rukama jednu od prvih verzija Nacrta ovog zakona, a ne sadašnji predlog. ® Recimo da se Srbija nalazi na periferiji modernog sveta. Šta to po Vama znači? Ja sam kao dečak živeo na periferiji Beograda, i mogu vam reći da smo mi iz "Slavujevog luga" (Bulbuldera), imali više zelenila i cveća, više slobodnih poljana za igranje fudbala, više prilika za druženje, više vremena za čitanje - i da smo uopšte živeli lepše, sadržajnije, bogatije i hmnanije nego dečaci sa Terazija i iz ulice Kralja Aleksandra. I Grčka je na periferiji Evrope, ali je antička grčka kultura stvorila najveći deo onog što je najbolje u identitetu Evrope. Naša današnja politička misao (za razliku od političke prakse, naročito skupštinske) niraalo ne zaostaje za centrima modemog sveta koji već odavno nema nikave nove političke ideje.

"MUHAMED FTLIPOVIĆ MI JE 1989. GODINE PISAO DA JE ODUVEK 810 SRBIN": Mihajlo Markovič u razgovoru sa novinarkom "Sveta"

12.05.1995. Svet