Svet

MOJ PREMIJER MILAN PANIĆ MORAO JE DA PADNE ZDOG POLITIKE KOJU DANAS SPROVODI MILOŠEVIĆ!

Razgovarao: Pragan Badić

ILllfl ĐUKIC. duuogodišnji dlnlomala. hivši savazni mlnlstar gpnljnih noslova u Vladi Milana Panića. akluolnl pgfoiaadniii spolpnepoiitičkogi odbora Đanaokfatske stranha. Bksklualvno la "Svat" komentariše nainoviie giraMgiauofa o međusobaiem priznavaniu držaira nastaiih na pfOStOfU bivše luposlaviie. novori n stanju u juposlovenskoi diplomatiii danas. o faalnina I mpMmalnlai feienilma iu-krize I | asdsaćas

oslednjih dana intenzivirani su pregovori vezani za međusobno priznavanje država nastalih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i za ukidanje ili bar üblažavanje sankcija međunarodne zajednice prema SR Jugoslaviji. I ti, kao i svi dosadašnji razgovori od kojih u velikoj meri zavise nacionalni i državni interesi, obavijeni su neshvatljivim velom tajnosti, a informacije se svode na škrta saopštenja u kojima se zapravo ne govori ništa. Za iskusne diplomate, kakav je sigumo i Ilija Đukić, predsednik spoljnopolitičkog odbora Demokratske stranke i bivši savezni ministar spoljnih poslova u Vladi Milana Panića i to je, uz uobičajene službene i neformalne kontakte, dovoljno za sklapanje kockica u jasan mozaik naše spoljnopolitičke pozicije. To nam je bio i direktan povod za intervju sa gospodinom Đukićem koji je za čitaoce "Sveta” odgovorio na mnoga aktuelna, ali i pitanja vezana za period dok je on bio šef jugoslovenske diplomatije. • Kakav je trenutni spoljnopolitički sfatus SR Jugoslavije, kao praktično nepriznate države? I vi ste delimično odgovorili na to pitanje jer spoljnopolitička pozicija države koja nije priznata, ili bar nije priznata u punoj meri, u međunarodnim odnosima sigurno je i složenari teška, ali i ograničena. To je ono što ođređuje obim, a u odredenoj meri i sadržaj spoljne pohlike. Uz to, aktuelna spoljna

politika nosi i neke karakteristike koje su delom recidivi prošlosti, ali i snažni pečat jednog načina ponaSanja koje karakteriše vladajuču stranku u Srbiji. Istovremeno, zvaničnu spoljnu politiku karakteriše i neblagovremeno prilagođavanje promenama u našem okruženju u čemu ima i izvesnog ođbijanja nekih promena koje su več nastupile. Stalno se očekuje da svet shvati nas i našu istinu, a nije se učinilo gotovo ništa da mi shvatimo svet i njegovu istinu. PRILIKOM NAPADA NA ZAPADNL SLAVONUU AKAŠI JE DELOVAO ZABRINUTUE OD MIKELIĆA • Stiče se utisak da se u poslednje vreme nešto ipak menja jer svi funkcioneri vladajuće stranke tvrde da nikada nisu zastupali parolu "Svi Srbi u jednoj državi"? Promene postoje i one su kalendarski izvršene prošlogodišnjeg avgusta prekidom svili ekonomskih i političkih odnosa SRJ sa Republi-

kom Srpskom kada je predsednik Srbije Slobodan Milošević izneo posredstvom TV ekrana svoje stavove građanima i kada je Savezna vlada donela odluku o tome. To je bila nesumnjiva promena. Sto se tiče parole "Svi Srbi u jednoj državi", zaista nisam siguran da se može u objavljenim tekstovima predsednika SPS i Srbije tako nešto pronaći, Sadržaj i orijentacija politike koja je u međuvremenu vođcna, međutim, mogla bi se svesti na nastojanje da se svi Srbi okupe, ujedine, da žive u jednoj državi, mada su oni već živeli u jednoj državi i bilo je bolje da se učinilo više da se ta država očuva. Uostalom, prvi broj časopisa "Epoha" iz 1990. godine, koji je izlazio kao glasnik SPS-a, na naslovnoj strani objavio je "čuvenu" granicu Karlobag - Karlovac - Virovitica - Ogulin pa neka svako vidi šta je Sta. • Kako komentarišete sve što se dešavalo pre i za vreme "krize talaca"? U velikoj meri zapetljavanje situacije u BiH i stalno održavanje pretnje nastavka i produbljivanja rata rezultat je veoma ambivalentne politike međunarodne zajednice. Ja ne spadam u one koji optužuju

svet za sve Sto nam se dogodilo, ali mislim da se međunarodna zajednica vrlo protivurečno ponaša i da očigledno koristi duple standarde. Konkretno, poznato je da su uspostavljeno primirje krših Mushmani, ah su uvek bili osuđivani Srbi. U poslednjem slučaju zaprećeno je uravnoteženo obema stranama, a onda su deblji kraj opet izvukli Srbi. Takvo ponašanje ne može dovesti do rešenja. Možda i može, ali je za to potrebna daleko veća oružana snaga, daleko "robusniji" nastup vojne sile i pošto je svet jači, rezultat bi bio jasan, Ali to, takođe, nije rešenje, Takvo rešenje, naime, ne može biti stabilno. Onoliko koliko inkriminaciju zaslužuje bombardovanje srpskih položaja od strane NATO-a, tohko inkriminaciju zaslužuje i uzimanje zarobljenika. Oba čina, dakle, zaslužuju osudu. SRJ i njeni čelnici, a pre svega čelni Ijudi iz Srbije, u poslednje vreme ispoljili su visok stepen kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom. Moram da kažem da mi je prilikom nedavnog napada hrvatskih snaga na Zapadnu Slavoniju gospodin Jasuši Akaši delovao zabrinutije od gospodina Borislava Mikelića, a ovde u Beogra-

du je zvanična vlast više grdila sopstvenu opoziciju od g. Franje Tuđmana za ono što se dogodilo, iako je on isključivi krivac za to. To je očito rezultat koji se uklapa u proces pregovaranja i cenkanja oko ukidanja sankcija i priznavanja BiH i Hrvatske. Oslobađanje zarobljenih "plavih šlemova", pri čemu je određenu ulogu ođigrao i g. Milošević, sigumo je jedan pozitivan potez, ali bih želeo da podvučem da je on mogao uslediti jedino kao koordinirana akcija dve srpske strane, Pala i Beograda. Taj potez predstavlja dokaz da se, uprkos postojećim razlikama koje neće lako biti prevaziđene, ipak može zajednički delovati i bilo bi dobro da se sa takvim zajedničkim delovanjem na pravcima postizanja mirnog rešenja za BiH nastavi. • Uloga Pala ovoga puta je,čini se, prećutana? To možda važi samo za deo naše štampe. U svetu se odaje priznanje Miloševiću, ah se zaključuje, s pravom, da tako nešto ne bi bilo moguće bez kooperacije rukovodstva sa Pala.

MARTIĆ MJE PRIHVATIO ULOGU LILIĆA • Da povučemo jednu paralelu sa događajima u Zapadnoj Slavoniji. Zbog toga je pao covek Beograda - Mikelić. Da li se sada može oćekivati slićna "kazna" i za RSK, kao što se lane dogodilo sa RS, bez obzira što je i Martić izabran voljom Beograda? Teško je biti prorok u tom pogledu. Vi ste u pitanju s pravom implicirali da je Beograd ozbiljno i duboko upleten u sve što se događalo u RSK. Svi pamtimo da su izbori ponavljani da bi Martić bio izabran za predsednika RSK, a svi pamtimo i da je Mjkelić tamo poslat da bi bio prerpijer. U samom startu je tu nešto bilb posejano tako da je moralo izazivati frakcije, a kasnije se rodilo i sukob jer g. Martić nije prihvatio da bude g. Lilić. S razlogom ili ne, to je već drugo pitanje, ja lično nisam pristalica, ni jednog, ni drugog. Mrslim da dosta toga što se događalo u RSK poliče iz Beograda i u tom‘ipogledu nesumnjivu nosi i Beograd, a ne samo lideri d RSK. Odlazak Mikelićeva verovatno je sa-

15

9.06.1995. Svet