Svet

no ne mogu služiti na čast ni politici, ni diplomatiji, a, pravo da vam kažem, ni lim Ijuđima. Ima, takođe, pojava da se u diplomatiju galju i Ijudi koji su manje-viSe na zalasku svoje političke karijere pa se pomiču ili da ne bi smetali ili se nagrađuju za ouo što su učinili. To, naravno, opet nije usluga diplomatiji, ali i u drugim diplomatijama postoji običaj pa se i tamo Ijudi van diplomatije, kao struke. postavljaju na čelna mesta u pojedinim misijama, ali to zavisi i od konkretne orijentacije Sta se od jedne zemlje hoče. Ukoliko, naime, dominiraju ekonomski interesi onda se nađe ekspert takvog profila. ali pod uslovom da ima i ostale kvalifikacije. Znate, kako može da se tumači politika svoje zemlje ako neko ne govori strane jezike? Na žalost, prema onome što sam čuo, a što ne mogu da tvrdim jer jedan broj Ijudi o kojima se radi ne poznajem, upravo na tom polju neki čelni Ijudi u našim ambasadama po svetu su "kratki". To je prava šteta jer smo zemlja koja ima mladu generaciju koja govori strane jezike, koja je videla sveta i to će, bar se nadam, vremenom da se reguliše. REDOVNI KONTAKTI SA MINISTROM JOVANOVIĆEM I MIP-oni • Jedno vreme bili ste i ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije... Da, koliko je trajala Vlada premijera Milana Panića. • Kako sa ove vreraenske distancc ocenjujete smenjivanje tadašnjeg predisednika SRJ Dobrice Cosića i premijera Panića, jer se njima u lo vreme najviše zamcralo da nisu dovoljno patriote, a neki su ih nazivaU i izdajnicima srpskog naroda? Premijer Panić je mandat izgubio nakon održanih izbora i u tom pogledu moglo bi se reći da je to bilo u redu. Predsednik Ćosić je, pak, smenjen na jedan zapanjujući način. Ako je iko tih dana bio nostalgičan za nekadašnjim plenumima nekadašnjeg Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, mogao je da se podseti kako to izgleda. Čosič je, naime, smenjen na jednom plenumu Socijalističke partije Srbije i Demokratske partije socijalista Cme Gore, kao koalicije podržane od strane srpskih radikala koji su odigrali značajnu ulogu. Ćosič je, dakle, smeujen na tipično plenumski način zavijen u parlamentamu formu. Vidite, vraćamo se na ono pitanje da li ima promena u politici i očigledno da tih promena ima. Paničeva Vlada je u ono doba već bila na putu da prizna novonastale, samostalne države na tlu ranije zajedničke države i ulagala je ozbiljne napore za zaustavljanje rata u BiH. Panićeva Vlada je tada ulagala velike napore sa izvesnim izgledima za olakšavanje, ako ne ukidanje sankcija. A, ipak je morala da ode. Prema tome, promene u politici su očite. Sve ono što je nekada radila Vlada Milana Paniča, danas radi zvanična politika, ali nije to radila u ono vrerae. Otuda priče o kontinuiranoj politici o kojoj na sva usta govore svi čelnici i predstavnici SPS-a jednostavno nije tačna. I njima je jasno da to nije tačno. No, u kontinuitet zvanične politike uveravaju me isti Ijuđi koji su smenili Panićevu vladu, koja je tada radila ono Sto oni rade sada, »Nije nikakva tajna da Vi, kao predsednik spoljnopolitičkog odbora Demokratske stranke imate povremene kontakte i sa šefom jugoslovenske diplomatije

Vladislavom Jovanovićem i cla posle svakog razgovora u inostranstvu obavcštavate Ministarstvo spoljnili poslova o njihovom sadržaju. Takvi kontakti su u sMadu i sa uverenjem stranke i sa demokratskim običajima, da jedna parlamentama opoziciona stranka, kao legalni subjekt političkog miljea i života zemlje kada je reč o inostranstvu održava kontakte i sa sopstvenim Ministarstvom inostranilr poslova. Nikada nije delegacija Demokratske stranke otputovala u , inostranstvo, a da prethodno o svojoj nameri nije obavestila MIP, najčešče kabinet ministra Jovanoviča, da nije zatražila informaciju o stanju odnosa sa zemljom u koju se odlazi i da nije nakon povratka dala pismeni izveštaj o tome šta je bilo, s kim se razgovaralo i tako dalje. Smatramo da je to jedan normalan parlamentami postupak, Naši poslanici u saveznom i republičkom parlamentu nastoje da informiSu odbore za međunarodne odnoise i ta vrsta koordinacije, bez obzira na razlike u stavovima, apsolutno je neophodna. Uz to, i ja i Demokratska stranka stojimo na stanovištu da Ministarstvo inostranih poslova ne može i ne sme da bude servis jedne stranke, a takvih pojava na žalost ima. MIP mora da bude nekakav centar za sve aktivnosti svih subjekata i da se tako i ponaša. Spoljna politika mora biti državna, a ne stranačka, tim pre kada stranka na vlasti nema übedljivu večinu ni u biračkom telu, ni u parlamentu. Trenutno postoji monopol jedne stranke u spoljnoj politici i to je dokaz da je naša država u svojoj suštini partijska, a ne pravna država. Gospodina Jovanoviča povremeno vidimo kada ga informišemo o važnijim stvarima jer smatramo, da neke stvari treba i usmeno detaljnije objasniti, bilo pred polazak, bilo posle povratka. Po mom se-

ćauju, sa ministrom Jovanovićem razgovarao sam bar tri puta. Razume se, ne slažemo se uvek u svemu, imamo neke svoje prilaze, ali nastojimo da ne smetamo državi u njenim državnim razlozima. No, ako ih ne razumemo, onda, jasno, to i kažemo, s tim što vodimo računa da smo u inostranstvu stranka koja dolazi iz države takve kakva je, s kojom možemo biti zadovoljni, poluzadovoljni, a uglavnom nezadovoljni, ali svoje nezadovoljstvo saopštavamo ovde, a ne u inostranstvu. ® Pomenuli ste da su u smeni Ćosića veliku ulogu odigrali radikali. Sada su odnosi između SPSa i SRS-a na "tački ključanja". Kako komentarišete nedavno ekspresno hapšenje i osudu Vojislava Sešelja? BEOGRADJE "KLJUČNI FAKTOR" BEZ KLJUČA ZA REŠENJE KRIZE Svedoci smo pojava koje teško mogu da se objasne. I ja kao čovek, i Etemokratska stranka protiv smo svakog nasilja. Drugo, mi smo takođe i protiv zabrane mitinga jer je održavanje skupova legalan i legitiman način rada stranaka. Odobriti, a potom zabraniti skup je nešto Sto nije smelo da se učini. Bez obzira što ne delim stavove gospodina Šešelja, niti se slažem sa načinom njegovog i ponašanja njegove stranke. No, mislim da oni imaju pravo da se iskažu, da iznesu svoje stavove i da na legalan i legitiman način drže zborove. Vrlo je čudna stvar i sa skidanjem imuniteta, Odbor za mandatno-imunitetna pitanja u Saveznoj Skupštini nije se sastajao nekoliko meseci, a ima na dnevnom redu bar 13-14 pitanja koja bi trebalo da reši, ali je mogao, doduše u nepotpunom sastavu, da održi sastanak noću na ko-

jem je ekspresno doneta odluka o skidanju imuniteta radikalima umešanim u taj navodni incident, u nasilje za koje mi se čini da je obostrano. Identična situacija bila je i sa administrativnim odborom u Skupštini Srbije. Poslanici Demokratske stranke, članovi republičkog odbora, pozvani su noču u 2,30 sati da prisustvuju sednici zakazanoj za 3 sata. To su, najblaže rečeno, neuobičajene stvari. Sednica saveznog Odbora za mandatno-imunitetska pitanja mogla se hitno održati, ali federalni parlament nije mogao, nije imao vremena iz fonnalnih i ličnih razloga predsedavajučeg Radomana Božoviča da raspravlja o spoljnoj politici i pregovorima koji se vode sa međunarodnom zajeđnicom oko priznavanja BiH i Hrvatske. Sve ovo je toliko neuverljivo i do te mere odudara od demokratskog ponašanja, da je to neshvatIjivo. • I odavde, ali i sa Zapada, sve se češče protura teza da je Beograd "ključni faktor" bez koga nema rešenja krize, a Vi ste nedavno izjavib da taj "ključni faktor" nc poscduje ključ za rešenje. Možete li to malo da pojasnite? Od SR Jugoslavije, od Srbije, a pre svega od g. Miloševiča traži se da odigra ključnu ulogu u rešavanju bosansko-hercegovačke krize, u uspostavljanju mira i prekidu rata. Slično je i u odnosu na Hrvatsku. To se od g. Miloševiča zahteva pošto je ispunio uslov da prekine odnose sa Palama. Komunikacija sada ne postoji, razlike između Beogtada i Pala su produbljene. Na koji način on ouda može, uopšte da utiče na rukovodstvo Republike Srpske? Ako je nekada i uticao, u svakom slučaju ta mogučnost danas je sužena. Tu, međutim, postoji i druga strana. Našim pregovaračima i sadašnjoj aktuelnoj politici odgovara da bude tretirana kao nezaobilazni faktor, kao ključni fak-

tor čime preuzimaju jednu odgovomost koja se, bar tako izgleda u dosadašnjoj praksi, teško može opravdati i potviđiti. Zbog toga sam i u ovom i u svim ranijim razgovorima.msistirao da je nužan drugačiji odnos i koordinacija stavova, bez obzira na razlike između Beograda, Pala i Knina. Onda bi ključ bio tu. • Očito je da svi strani pregovarači idu direktno na predsednika Srbije Slobodana Miloševića, iako je po važećem Ustavu SRJ Savezna vlada isključivo nadležna za vođenje spoljne politike. Činjenica je da sa premijerom i predsednikom SRJ Radojem Kontićem i Zoranom Lilićem niko ne razgovara. Kako to komentarišete i ćime se to može objasniti? To je posledica nekoliko realnih momenata. Prvi je što međunarodna zajednica još uvek ne priznaje SR Jugoslaviju, a prema g. Miloševiću se odnpsi kao prema jednom od lidera jedne od bivšib jugoslovenskih republika. I pravilno. procenjuju da je on centar vlasti u toj Republici. Drugi momenat je objektivna činjenica da se radi o srpskom pitanju, o srpskom predsedniku, istina, predsedniku samo Republike Srbije, koji ima realnu vlast, Koliko on ima realan uticaj na Srbe preko Drine i Une danas, več je drugo pitanje. U toj činjenici leži još jedno obrazloženje mog stava o "ključarima'' bez ključa. Stoga i mislim đa međunarodna zajednica konačno treba da krene u direktne razgovore sa stranama koje su direktno involvirane u sukob, a to znači da razgovara ne samo sa Izetbegovičem nego i sa Karadžičem. "fllo se lloe nsifole "§¥Ž jgbl n jeditnj dgžavt" lažsla nlsain gjgiiran da so može n ofeiairlienžin tehsloiržma predsgilnika SPS I Sfbgic taico neilci pronadL iadriai a orijentaoila pelillke koia je n mednvgcEnenu međuftlm. mogla M na da avl SrM okiiße. njedlne. ia žlve n iednißŽ dfžavi. mada m onl yeć živeli n iednop dfžavi ž hllo j e bolge da se iičliiao vais da sb ta država ećnira. Vostalom, afirl brof časoplsa ~E polla, , ži iflM. koll m iadazio kae glaanlk iPS-a, na naslonnei efofanl ohžavle ie graiilon Kaflohag - Karievao ° - Omilln. pa neka ggako ¥Šdl ita ie šta"

EKSLKUZIVNO: ILIIA ĐUKIC, MINISTARINOSTRANIH POSLOVA 0 PANIĆEVOI VLADLf

9.06.1996. Svet