Svet

TAPI: MOJ OBRAČUN SA NJIMA

Razgovarao: Predrag Popovlc

ČAK 11 ŽiHA IZ JUi-a -- .• r ' ; "■'r ■ ■ ■ h : , l"i

IMSIM MALESEVIĆ fIPL svakako nagkonftraveramlil besgfaiskl slikage ao aaeklma memadmasnl maistog hipei>f eallzma, po iSraHlma "gimelHilk Ibez estetčke. Ideia I sailsla. feoai §sesa sižhe Iz ao¥lna I laklra ih 8a - avek Se kudlo aažnža iawnosti 9 sfte ibog sliaiiia|a.acifi_le sagn prlg®ilwao s sfto alioa priča o gižegowoj poweigžMes|l.ll gstssoaegžiaria I aodzemSiem, W gksilngiwmeia gasgovora "lakc ie odlućlo da nise neće iawatž ŽEte?wiiie i; , otk?žwa neke sada nepoznafte detaiže o svoan ilvoftia, pgiča o svom ajnižemja sa Ifkanom. o fezd"™ hezasĐešnim pokniapima da knpl niegovn siikn I twdl;

isto za svoju dušu, Dragau Malešević Tapi obeležio je ovu godinu organizacijoni izložbe svojih slika u galeriji Narodnog fonda. Izložba vredna gotovo tri milioria dolara u medijima uije dobila ni približno onoliko prostora koliko zaslužuje. Razloge za bojkot kontroverznog slikara ekipa "istoričara umetnosti" taksativno je pobrojala u nedavno objavljenom pamfletu, prema kome su Tapijevi radovi "bez ideja, bez estetike, bez smisla... bez ikakvog likovnog senzibiliteta, bez saglasja sa elementamim problemima piastićne umemosti, a da ne pominjemo da on ne poznaje ni teoriju forme, ni osnovna načela akademskog figurativnog slikarstva kome teži..." Istoričari su presudili: "Jednom rečju, profesionalna kritika nema osnova da se njime bavi." Razloga za medijsko bavljenje Tapijem, naprotiv, ima napretek. Jedan od njili je i njegova efektna pobeda u sukobu sa petnaestoricom eminentnili potpisnika citiranog pamfleta. 9 Junački ste podneli borbu jedan na petnaest. Oni su za mene mala deca. Inače, ne poznajem nijednog, od tili koji me napadaju. Jedan od prvili mojih sukoba s njima dogodio se liakon izložbe u Nikoli Tesli u Muzeju savremene umetnosti. Ta je izložba napravljena usred zkne, nije

bilo prevoza pa je nekoliko hiljada Ijudi pešaka išlo preko mosta da bi videlo 266 izloženih slika. Ja sam tamo imao samo jednu sliku "Duh Nikole Tesle”. Pošto je upravo ta slika izazvala najviše pažnje, u medijima jecela izložba prećutkivana nekih mesec-dva dana, da bi nakon toga sasuli paljbu na mene. U opštoj hajcl mene su proglasili sramotom za celokupnu srpsku kulturu. Stalno su ti kritičari pisali kako je sramota da falsifikator i tapkaroš kakav sam ja bude u ovoj kulturi. o Saini ste priznali da ste tapkaroš i falsifikator. Znam da sam sam kriv. U jednoj emisiji Vanji Buliću sam priznao da sam pre 25 godina, do 1969, radio i takve stvari. Jednom sam pokušao da tapkarim osam karata za Trapera Kellja. Taman kada sam trebao da uvaljam te karte, prišao mi je jedan glavonja i predstavio se kao milicajac i oduzeo mi karte. To je bio Gradimir Veljković, koji je kasnije postao poznati menadžer Bijelog Dugmeta, Zdravka Colića i ostalih. Kasnije sam živeo samo zato da se osvetim Gradi, To sam

isprićao kao interesantnu priču, ali posle su me stalno nazivali tapkarošem. Novi napad je usledio kada smo žena, ćerka i ja išli prvim avionom nakon suspenzije sankcija za Moskvu. Nismo ni išli u ambasadu već smo iz aviona otišli nekim turističkim autobusima svojim putem. U "Vremenu" je odmah Jovan Despotović uapisao da je strašuo da neko poput mene sedi pored jednog Milorada Pavića i sličnih emlnencija. Taj isti - pošto ni on poput svih tih koji me napadaju nema pojma o mom delu - rekao je da mi je 1970. kada sam počeo da se bavim slikarstvom (a u to vreme mi nije padalo na pamet da se profesionalno bavim slikarstvom - da mi je tada neko rekao da ću biti slikar shvatio bih to kao najgoru uvredu) da mi je mentor bio Stane Dolanc. Pošto nisam ni živeo tu, raspitao sam se kađa se Dolanc pojavio na političkoj sceni. To je bilo tek 1972. ali ni tada nije bio jaka figura. Pored toga, ja sam se tek mnogo kasnije počeo baviti slikarstvom. Prvi put sam 1977. konkurisao na Oktobarskom salonu, jer tada nisu postojale privatne galerije.

U komisiji su tada bili isti ovi koji me danas napadaju. Ali, nisam ja Ijut na njih. Jednostavno, oni su iz neke cme ravni kojoj je prirodno da se bori protiv ovoga što ja radim. Moja je karma bila da se oni bore protiv mene. Naravno, oni nemaju nikakve šanse u toj borbi, koja se ovom izložbom završila mojom pobedom. Ovo Slo se meui događanije ništanovo, U ovoj sredini imaš podršku i razumevanje samo ako propadaš. Ako si uspešan, odmah ti privežu da si falsifikator, peder ili nešto još gore. Sva je sreća Sto ja imam užasnu energiju. Sreća je i u tome što sam se ovim poslom počeo baviti tek pre osam godina, kao potpuno formirana ličnost. Nisam krenuo odavde, već iz Amerike. » Šta je uzrok Vašeg uspeha: istlnske likovne vrednosti, marketinške sposobnosti ili nešto treće? Nekakav specijalni recept za uspeh nc postoji. Naprosto, sve što sam u živolu preduzimao, polazilo mi je od ruke. Za kratko vreme u svirn svojim v poslovima postizao sam uspehe. Čim bih sebi pokazao da nešto umem dobro da radim, di-

zao bih ruke od toga. Meni prigovaraju na marketinškim sposobnostima. Međutim, nek izvinu kolege, ono što ja prodajem u svetu, samo su mazarije kakve oni rade. Tamo sam uspeo da napravim šistem koji mi je omogućio takav status da mogu da prodajem slike dva sa tri koje su zaista mazarije bez mnogo istinskih vrednosti. Na tim mazarijama ima samo malo figuracija, jer ja na svim slikama stavljam motiv nekog zeca ih tako nečega, da pase u ćošku. » Zašto baš da pase? Baš zbog mušterija koje kupuju takve mazarije. Dakle, nije samo marketing u pitanju. Siguran sam, da sam se odlučio da se bavim čak i apstraktnim slikarstvom, sigumo bih imao isti ovakav uspeh. * Možda biste tada mogb da dobijete status "mnetnika", koji Vam sada ne priznaju. Mnogo problema imaju ti nesrečni Ijudi koji se bave određivanjem ko jeste, a ko nije umelnik. Pre svega, oni - osim jedne žene koja je s njirna u ekipi - ne znaju jezike, ne čitaju strane časopise, o slikarstvu ne znaju ništa. Kada bi

nešto znali, kada bi čitali šta drugi, svetski značajni kritičari pišu, shvatili bi da najpriznatiji svetski slikari nemaju diplome, osim Rolšredera. Klauđio Bravo, najskuplji živi realista, čiji portret košta između milion i milion i po dolara, čije slike vise kod gotovo svih južnoameričkih predsednika (Pablo Eskobar je imao tri njegove slike) - 1953. godine je išao na tromesečni kurs kod nekog slikara u Santijagu. U svim komunističkim zemljama vlada mišljenje da čovek koji želi da bude nešto, mora da završi određenu Skolu. To je notoma glupost. Naprotiv, mislim da ne bih ništa značajno naučio na Akademiji več bih, sigumo, imao mnogo problema, pošto tamo nijedan pravi majstor nije mogao da izlaže. o Lako je Vama da pričate kad imate specijalni japanski kompjuter. Da, prati me priča o dve vrste kompjutera. Jedan japanski koji košta milion dolara i jedan američki koji košta milion maraka. Đruga vrsta optužbi jeste tvrdnja Nastavak na strani 22

s. oe. 1995. Svet