Svet

Nastavak sa strane 13 zu prevođenje svetih knjiga, u stvari učio sam kako se raznušlja prevodeći te knjige. U tim knjigama se ne' prevode bukvalno reči, već se prevodi smisao koji je sakriven negde između redova. Posle, eto, dve hiljade godina, etimološki on znači sada nešto sasvim đrugo. Te promene su u toku hrišćanstva bile očigledne i one istine koje su nekada bile važne i verodostojne, sada su modifikovane, svako ih menja prema svojim potrebama. Pa, pogledajte, ni Biblije nisu sve iste. Katolici. recimo imaju Deuterokanon, to je jedno ozbiljno delo, zadatak koji ja nisam uradio, mada je "Kršćanska sadašnjost" to tražila. ”Kršćanska sadašnjost" je najveća izdavačka kuća katoličke crkve kod nas. Lmao sam čast da upoznam tadašnjeg kardinala, kao i profesora Turčinovića koji je bio direktor te izdavačke kuće, na žalost, on je nmm. Često sam putovao u Zagreb, sarađivao sam i sa "Maticom hrvatskom" i sa "Kršćanskom sadašnjošću", zato što je "Kršćanska sadašnjost" prvi put u svetu objavila moju "Pesmu nad pesmama" na romskom jeziku, naravno sa "Dobrom vesti" iz Novog Sada. Tu se priMjučilo i biblijsko društvo koje je Stampalo onako separatno Sveto jevanđelje po Jovanu, to je bilo pre nego što se štampao Novi zavet. Na žalost, sada kada bi smo tražili neku sponu da se ponovo vežemo, čak i na nekim izuzetnim projektima kao Sto je rad na Bibliji, ne bismo uspeli. Ja se sećam prvih sastanaka u Zagrebu sa gospodinom Turčinovićcm kada je on meni rekao "pa kaj ste Vi gospo'n Dimić?” A ja saiu mu rekao: pa ja sam Dimić zato što nisain Horv r al". Mi smo sve te stvari mogli da shvatamo kao šalu onda, da se šalimo na taj račun, a eto, ta šala se kasnije okrenula u jednu neprijatnu zbilju. • Koje ste Vi veroispovesti? Ja sam pravoslavac. Mada nas, Roma, ima raznih. U nekim starim knjigama Greman piše, negde u 18. veku, da među Romima postoji onoliko vera koliko ih u sveta uopšte ima. Romi se sažive sa religijom i zemljom u kojoj žive, međutim neke činjenice pokazuju, ako se istorijski posmatra da to baš i nije tako, Romi su primili hrišćanstvo još u prapostojbini i to dobar deo, njih. Bili su svi hrišćani kada su dvesta godina živeli u Jermeniji, zato Sto je Jennenija hrišćanska zemlja još iz apostolskih vremena, jer su prvi apostoli širih hrišćanstvo tamo. E, posle najezde islama kroz Persiju, Iran i tako đalje, to područje je zapravo inkorporirano islamom. Onda se desio i taj veliki egzodus Roma u 11. veku. Tada je i najezda islama bila vrlo ozbiljna. Pod pritiskom te najezde, Romi su prihvatili tu veru. Prelazili su iz hrišćanstva u islam, ne izražavajući neku duhovnost, već iz nužnosti biološkog opstanka. Istorija je pokazala da se vera tek tako ne može nametati, tu postoji slobodan izbor. • Kakav je, po Vašem mišljenju, status Roma u Jugoslaviji? To je "biser". Ne znam odakle da počnem. Pri stvaranju države 1943. godine, to nije bilo toliko aktuelno, jednostavno pravila se federacija svih naroda, svih narodnosti. Svi su oni imali tamo nekakav status. Međutim. 1946-1947. kada su prošle godine euforije, Romima je taj status, koji su imali ua početku, ukinut. I od onda je proslo četrdeset godina. perial u

loku koga se u svhn spisima oiu vode kao "ostali", "ini", "drugi", kao nešto Sto se ne ideutifikuje ali se podrazumeva. Negde od 19671968. godine postoji intenzivno nastojanje samih Roma da svoj status poboljšaju, da se jednostavno deklarišu kao Romi, onako kako im to dolikuje, slobodno. No, to pravo je njima bilo, na razne načine, uvek uskraćivaao. Posleđnjih godina ove krize i rata, ispucavanja nacionalnih strasti sa raznih strana, Romi su se ponovo” ponadali da će možda, u ovoj gužvi, u ovom ludilu moći opet da ukažu na svoj problem. Jer taj problem nije samo deklarativne prirode, on zaista postoji, on je realan. Naša država i funkcioniše po osnovu naroda i narodnosti ili nacionalnih manjina. Po našem zakonu te nacionalne manjine imaju prava na školovanje na svom jeziku, i sva ostala prava. Dakle, imaju opšta građanska prava, ali i posebna, kao nacionalna manjina. Romi, na žalost, to pravo nemaju, zato što još uvek pripadaju jednoj - kategoriji koja se zove etnička grupa. Ja to malo finije nazivam - etnička zajedmca, ih romska zajednica. Pojam etničke grupe ili zajednice kod nas, u našoj sociologiji, počev od Kardelja pa naovamo nikada nije, čak ni teoretski, empirijski definisan - šta je zapravo etnička zajednica, koji su zakoni koji mogu funkcionisati u toj zajednici, i ono Sto je najvažnije. obaveze koje ima država prema njoj i obmuto. Ovako kako je do sada uređeno, ja ne kažem da ne valja, ah nama ne odgovara, pa smo mi odlučili da postanemo nacionalna manjina. Tako ćemo da izjednačimo sa svim ostalim naro diraa i narodnostima i onim grupa cijama koje žive na ovom prostoni Ako mogu to da imaju Madari, Slovaci, Albanci. i svi ostali. zašto onda ne bi mogh imati i Romi. Mi smatramo da je to uaše ne samo građansko pravo već, pre svega, i pravo ove države da podržava ove naše potrebe, jer mi ispunjavamo sve zakonske obaveze, propise koje nameće ova država. Mi smo redovni vojnici, mi smo radni Ijudi, radni ili neradoi, građani kao i svi. Dakle, imamo sve obaveze, međutim nemamo prava. I tu je konflikt, između obaveza i prava. •Da li u Jugoslaviji postoji škola na romskom jeziku? Ovako, bilo je na podmčju Kosova eksperimentalnih odeljenja na romskom. gde su deca učila neko gradivo po jedan sat nedeljno. Međutim, oni nisu imah nijedan udžbenik, i to je bila, maltene getoizacijaromske dece. Država je na neki način tolerisala takva odeljenja, činila sve, samo da se ne bi Romi asimilirali u Albance. Jer bolje je i romski nego albanski. Sa Ijudima se ne sme trgovati. To je glavno. Nikakva politička ujdumia tu ne dolazi u obzir, To je bumerang koji vam se strahovito vraća. Nama se vratio bumerang koji se zvao Kosovo, nama se vratio bumerang Hrvatska i Slovenija itd. Samo zato što nismo radili dobro. Sada želimo da napravimo romske škole da se ne bi asimilovali u Mađare Oi šta ja znam, Egipćane, Albance što znači bolje da budu Romi ako već ne mogu biti Srbi. Ali to je jedna surova trgovina. Mislim da mi više nismo ni toliko naivni ni glupi, to nikada nismo ni bili, da pristanemo na bilo koju političku igru, koja je u krajnjem slučaju kratkog daha. • Da U postoji zvanični, književui romski jezik?

Naravno da posloji. o Vj stc urađili ogroman posao, napravili ste standardizaciju romskog jezika? Da, nije važno što se sve to dešava na pragu 21. veka. Srbi su dobili svoj zvanični jezik sa Vukom, Romi su eto, dobili sada. Važno je da to postoji. Ako taj jezik postoji u Bibliji, u SPC-i, on može funkcionisati svuda. Svaki jezik ima dijalekte. To je slučaj i sam romskim. Pogledajte šta bi bilo sa srpskim jezikom da ga nije, na neki način, objedinio književni jezik. • Da li je Vaša standardizacija prihvaćena? Jeste. Ja nisam ništa puno menjao, samo sam pokupio sve ono što su pre mene radili drugi. Negde 1978. godine definisao sam prvo latinično pismo koje ima 37 simbola, zato što sam sveo pismo na 37 fonema. Dakle, princip pisma je fonetsld. Mislim da taj fonetski sistem odgovara sada Romima, a za petstotina godina neka odlučuje neko drugi. Posle toga sam napisao oko dvadesetak knjiga. Bitnije od svega je da su i drugi pisci prihvatili to moje pismo. Ja sam bio oduševljen. Ali šta vredi sve to kada ja živim ovde? To vam je isto kao kada imate glasnogovomika koji viče iz neke pećine, pa dok dovikne, to se usput izgubi i napolju ne čuje. • Može li Vaš glas da dopre do svetske organizacije Roma? Mislim da sam ja, ipak, dovoljno glasan, u stvari, taman toliko da nekome smetam. Mi imamo svetsku organizaciju Roma i definisali smo je na I kongresu 1979. godine. Da li je ta organizacija ispuuila to što je stavila ispred sebe ili nije, to je druga priča. Citava organizacija se svela na to da obavlja neke fiiiansijske transakcije i bukvalno da se bavi sama sa sobom, nekim Ijuiliiua koji su tamo u najužem rukovodstvu. Ta svetska organizacija ćini ini se da i nema zadatak da objedini sve Rome. Oni, prvo, nisu definisali smisao svog postojanja, nisu doneli nikakav plan, nego rade ixi danas, do sutra. Ja ne znam da li su oni imali para, da li sada netnaju ili imaju puno, ali ako imaju, onda se radi o velikim svotama novca. Ujedinjene nacije su dale, recimo, više para za čuvanje nekih tamo retkili ptica, nego za Rome, koji su jedan od najstarijih živih naroda sveta. Zaista je tako. To verovatno znači da naši Ijudi koji su u tim visokim kvorumima, nisu dovoljno moćni da mogu da postave taj probiem pred Ujedinjene nacije, Nije istina da UN nisu raspoložene da čuju taj problem, već im to treba na neki način prezentovati. • Odakle treba početi? Pa vidite, pitanje je koliko vrednosti ima jedna knjiga na romskom za nekoga ko je nepismen. Treba krenuti od nekog surovog početka. Postoje dve kategorije rešenja. Prvo - dijalog. Dijalog vode ravnopravni. Onog momenta kada Ijudi nisu ravnopravni, to više nije dijalog, to je upućivanje molbi, zahteva, kuknjave i ostalih molebstvija. To bi bilo isto kao kada bih ja sada razgovarao sa Narodnom bankem o transakciji nekog novca. Pa, šta bih ja tu mogao da uradim? • Trenutno radite na stvaranju "Pismenice", neke vrste bukvara za Rome? To nije bukvar, to je baš pismenica, Bukvar je nešto drugo. Bukvar mogu da imaju samo naše narodnnsti jer one imaju takozvano para. 'lno obrazovanje, koje država pn/naic. Naše knjige će postati bukvan, čitanke i lektire onda kada

budemo imali defmisano obrazovanje odlukom Ministarstva za prosvetu i kulturu Republike Srbije. A dok to ne bude, imačemo pismenicu, po ugledu na Vuka Karadžića, Međutim, suština i sadržina te knjige je, zapravo, bukvar i čitanka, zajedno. Ima 37 slova, znači 37 strana sa slovima, ima životinje iz najužeg okruženja, predmeta koje deca najčešće upotrebIjavaju. Ta knjiga nije uopšte namenjena deci, ona je namenjena za razumevanje odnosa koji postoje u načinu razmišljanja kod Roma. To je izuzetno komplikovano, i ono što tnora da se desi, jeste da ja napravim seminar za učitelje koji će to raditi. Oni se već javljaju. • To znaci da će biti organizovana i neka škola. Ja bih to voleo, želeo bih to! • Ako tako nešto ne bude dozvoljeno od strane vlasti, da li će fo onda biti ilegalna škola? Vidite, ovde ne možete sakriti ni iglu, a kamoli tako nešto, onda to i nije ilegalno. Naše Ministarstvo prosvete je donosilo neke ođluke, i jedna od njih je da se uvede predmet jj'ezik i nacionalna kultura Roma”. Cak je i deflnisan program tog predmeta. • Da li će fo biti u svim školama? Ne, samo lamo, na onim mestima gde je veća koncentracija Roma i gde oni žele, po dva sata nedeljno da pohađaju časove na romskom jeziku. Naravno, korističe se pismenica onoliko koliko oni mogu da je upotrebljavaju, • Ima li, pored već pomenutili knjiga, još nekih koje ste preveli na romski jezik? Ima. Sem Kurana i Biblije, preveo sam i Ep o Giigamešu, izdao jednu zbirku pripovedaka i još ne-

ke. Ukupno,23 knjige. Ali ja radim za takvo trzište koje nije defmisano. Uvek polazim od toga da ini knjigu neće kupii) niko. Zašto? Iz dva razloga. Prvo, što Ijudi nemaju para, a drugo, zato što ih tako nešto ne interesuje. To je isto kao da sada nudite klizaljke nekome ko ne tune da se kliže. Stane na klizaijke i slomi nogu. To može da se desi i sa našim obrazovanjem, ako ne budemo znali da nametnemo funkcionisanje ovog našeg sistema koji sada stvaramo. Mi ćemo polomiti ne samo noge već i glavu. Država pokušava na sve moguće načine "kobajagi" da nešto da.au stvari nije dala ništa, za sada. • Mladi ste za loliko nmogo projekata. Vidite, ja i večnost - pa tu smo negde. Imam 39 godina, ali ne razmišljam o starosti zato što sam okružen velikim idejama i velikim poslovima, tako da nemam vremena da se bojim. Za strah treba imati vremena. Za strah treba imati jednu vrstu nemoći, a ja sam duhovno strahovito moćan. Moćan sam dok seđim pred kompjuterom i razrađujem svoje leorije; međutim, onog momenta kada tu knjigu' treba reaiizovati, da postane neka materijalna vrednost, tada postajem bespomoćan, bespredmetan. Prvo se trudite da nešto napravite i onda još treba da nađete pare, da idete od Stamparije do Stamparije, da se pogađate, ovo valja, ovo ne valja, i još ko zna šta. Taj posao je strašno veliki. Zašto je to tako, ne znam. Ali nije to samo ovde, kod nas, već u čitavom svetu. Samo se zavaravamo pričom da smo na nekom drugom mestu, da bi to bilo mnogo bolje. Nije tako. Mislim da ne bi Nastm ak na strani 46

tE f ® što se desil® rj Paniiovgradu, S@ |e z3@šlbi k©ji freba suditi, presteićš kr me I adekvgstno šli esueSiti. ©cs iš , sfreßjati, pomliovati, za fo posfep zakon. Ak@ je u pitanfu pafedinae, endcs adgavara paiedlnae, i pojedinac blva kažnien. Aka fe Va učiniia grupa an§9a se traži š prenađe grupa, i grupa biva kažnjena. A ovo što se ciesiio može samo kod takvih naroda kao što su Homi. /lafo š kažem cßa oni nemaju zaštitu. Ako, recšmo, jeaan Mađar iii jedan ABbanae siSuje neku Srpßclnju, pa to ne mora da znaži da litav ledan narod freba da sfrada zbog toga. Ha veSiku žaßost, predsednik svefske organizaeije koma, Hajko nije više u Beegradu. Otišao je. On kaže da je oteran, g»redsfavnicš vlastš kažu da nije. Uopšfe se ništa et@ zna. Uglavnom, on nšje tu."

Svet 2M. 06.1995.

Ji i b i T u