Svet

• Ovo zvuči kao da stc u Francusku stigli kao zvezda, a nc kao anonimni muzičar. Pa, kada sam došao u Pariz. imao sam za sobom 150.000 prodatih ploča sa muzikom iz filma "Dom za vešanje". Imao sam sreću što su posle premijere "Arizona Dream"-a" Ijudi po prodavnicama tražili ploču sa muzikom iz tog filma, a ja je još nisam bio ni izdao, nisam ni razmišljao o tome. Srećom, jedan od producenata "Poligrama", takođe, je hteo da je kupi i kada je video da je nema, potražio rae preko ambasde i došao da sa mnom potpiše ugovor za ploču. Sve je ispalo tako jednostavno, a srećno. Vidite, meni sve ide samo od sebe. • Slušajući muziku iz filmova " Arizona Dream", "Kraljica Margo", pa i iz "Podzemlja", čini se da reciklirate svoje stare ideje. Ja stalno reeikliram i svoje i tuđe. Tako ja zamišljam miiziku. • Sad kada ste sebi dokazali da možetc uspeti i na svetskom muzičkom tržištu je li Vam žao što pre niste otišli u inostranstvo? Da. Mislim, ako je trebalo doći do rata, makar da je to bilo pre deset, petnaest godina. Moj problem je što sam sa petnaest godina proveo u inostranstvu vrlo tešku godinu i posle nisam hteo ni razmišljati o ponovnom odlasku. No, da sam pre otišao, verovatno bi sve bilo isto. Rano sam naučio francuski i to mi je puno pomoglo. a uvek sam imao i više sreće nego pameti. CIGANI • U "Podzemlju" ste ponovib istu muzičku formulu kao i u "Domu za vešanje". Da li je, uopšte, dolazilo u obzir išta drugo osim Dragačevskih trubača? Pa, - nije. Sta sad, da sviraju Strausa?! Nije bilo razloga da po svaku cenu pronalazim neku drugu muziku kada je ovo lep izvor. Sa Ciganima uvek radiš nešto eklektično, ali prirodno, starinsko. Oni kradu muziku kao što se ona krala pre petsto godina, bez ikakvog stida. Sviđa im se harmonija odavde, melodija odande, ritam od negde drugde, i oni to jednostavno vole svirati, i to postaje njihova muzika. Tako se muzika godinama normalno razvijala, a otkad postoje agencije za zaštitu autorskih prava, sve je stalo. Jer, u njihovoj muzici nema stvaralaštva, prirodnog protoka ideja. Cigane ne muči taj problem i zato je njihova muzika topla, a u toku s vremenom, modema. • Kako to da poslednjih godina pišete, uglavnom, filmsku muziku? Otkad sam došao u Pariz, napisao sam muziku za pet filmova. Prošle godine sam za Kan radio "Kraljicu Margo" sa Izabelom Ađani, pretprošle godiue, takođe, jedan film sa tom glumicom ne znam kako se zove, U međuvreraenu sam radio na još dva, tri manja fran-

cuska filma, pa za "Arizona Dream"... Ploče iz filmova obično sadrže pola muzike iz filma, a ostalo napravimo nešto drugo, da može na diskografsko tržište. Kakav sam sreckovič, moje se ploče ludo prodaju, kao i uvek. IGI POP • Kako to da ste na " Arizona Dream"-u radili upravo sa Igijem Popom? On je, očito, Kusturičin stari fan. Zapravo. došao je na audiciju u Njujorku, jer Kusturica u tom filmu ima scenu audicije. U Njujorku je snimana prva audicija na koju su Ijudi došli kada su videli oglas u novinama. Igi je na audiciju došao sa Džonijem Depom, stavio tikvu na glavu i zapevao "God bles America". Fenomenalno! Steta što to nije ušlo u film. Ispostavilo se da Igi zna sve Kusturičine filmove i moju muziku iz "Doma za vešanje" pa ga nije bilo teško nagovoriti da radimo zajedno. Bilo bi ga teško privuči samo novcem. • Kako dobijate angažmane za sklapanje muzike u francuskim filmovima? Nema tu velike mudrosti: moja im se muzika sviđa i traže me. Nema mnogo talentovanih autora filmske muzike. Oni koji uspešno pišu pesme, ne znaju pisati za film, i obrnuto. Buduči da ja to lako radim, nemam problema sa melodijama, meni to, verovatno, ide mnogo lakše nego njima. Kažete da recikliram svoje stare pesme, ali zanimljivo je da i takva reciklirana pesraa, kada je otpeva pravi pevač, zvuči kao da ju je napi-

sao neid strašrd kompozitor. Pre četiri, pet godina radio sam u Grčkoj i reciklirao pola pesama sa ploča "Bijelog dugmeta" i bilo je jako lepo kada je te pesme pevao drugi pevač. Radio sam sa Ofrom Hazom, a čak je i Igi jako dobar pevač kada peva moje pesme. Kađ ti ide - svi te vole. Ne radim ništa što ijudi ne vole. Ovde sve izgleda drakčije. Sve ono što ijudi kod nas preziru jer smatraju da je izašlo iz opanaka izato manje vredno, to je ovde na ceni kao autentiČDo. Ako išta iza mene ostane od onoga što sam radio u Jugoslaviji, to će biti oao vezano za folklor i nastalo iz tog korena. Provincijalnog rok and rola, po svetu ima koliko hoćeš, a autentičnog nema na bacanje. • Spomenuli ste da se Vaše ploče u Francuskoj i Evropi dobro prodaju. Koliki je tiraž? "Arizona Dream" je prodata u više od 350.000, a "Dom za vešanje" u 300.000 primeraka. PORODIČNI ČOVEK • Znači, dobro živite isključivo od autorskih prava. Nedpstaju li Vam turneje, svirka sa bendom?

Nimalo. Svirao sam sa Igijem na koncertu u Parizu i tom sam prilikom ustanovio da to više nije za mene, da to više ne podnosim. Organizam mi odbacuje živu svirku kao da sam se prejeo i ne mogu više. Ovde sam dočekao ono što sam celi život želeo u Jugoslaviji; da ukinem sliku i ostavim ton. Meni su uvek ideal bili "Pink Flojd", koji se nikad nisu slikali, a svi su slušali njihove ploče. Sad sam to napokon dočekao; ne moram se slikati po novinama i davati intervjue, a Ijudi kupuju moje ploče. Poslednjih deset godina mene je ionako u Jugoslaviji bilo sramota kada bi me neko prepoznao i tretirao kao zvezdu. Da nisam postigao uspeh, možda bih se plašio anonimnosti, no ovde mi se sve poklopilo. • Postali ste porodični čovek: oženili ste se svojom dugogodišnjom devojkom Dženanom i postali otac devojčice. Zašto ste tako dugo izbegavali ženidbu? Dženana je prve godine rata bila u Sarajevu, venčali smo se kada je izašla iz Sarajeva. Rat sve promeni. Kao Sto neprijateljstva postaju žešća, i prijateljstva se produbljuju, Ijudi se menjaju. Kada se Ema rodila, obilazio sam druge sobe u bolnici da vidim jesu li sva deca tako ružna. Kad ih vidiš onako zgužvane, malo se uplašiš. No, sada je, već napredovala,- napunila je pet meseci. • Jeste li kao moderni otac prisustvovali porođaju? Ne, nisam. Znam da se to može, ali nije mi palo na pamet.

• Gde je danas onaj Vaš ručni sat sa Titovim likom, ko-, ji ste nosili osamdesetih? Poklonio sam ga, ha, ha, ha! Ne znam kome, neko ga je jako želeo, ali, eto, povampirio se u Kusturičinom filmu. ZAGREB • Budući da Vam je u Hrvatskoj objavljen CD i promovišete ga u intervjuu, planirate li uskoro doći u Zagreb? Sa simfonijsTdm orkestrima i horovima upravo pripremam koncerte muzike koju sam napisao poslednjih pet, šest godina. Napravio sam je malo komunikativnijom, sa aparatom od stotinjak Ijudi, i to ću svirati po Evropi. Tumeja će početi u Grčkoj, nastaviti se u Svedskoj i Belgiji, a posle idemo u Englesku. Voleo bih da, ako Bog da, jednog dana s tim koncertom dođem i u Zagreb. Znate, u Jugosiaviji su uvek bila dva dobra simfonijska orkestra i jedan dobar hor, IjubIjanski i zagrebački orkestri i hor Radio-Beograda. Kao muzičar, uživao bih da jednoga dana najbolje stvari skupim na jednom mestu i da takav orekstar svira neku lepu muziku. Nadam se da ću to uspeti. Nema smisla ni histerično voleti, ni histerično mrzeti, kao ni to da te zabranjuju, skidaju sa radija ili guraju preko svake mere, ili da ti u politici đaju značenje koje ne želiš. To će, dakako, proći. Ja nastojim da nemam veze sa takvim stvarima i ne bih voleo da me se meša u politiku.

'Zasitžo sam s§ prićanja, predugo to traje. Osim topa t siemain nikakvlli iliisdja o tame da će me neiro irolelg ulše 111 manže ako neito kažem iis pgeoiilim. To le pgošSo, Idemo daije. Hat ie, sve je nalo n vodo. aa aie irldžm zašto ne lii pao i gadnji Ijndskl obztr. S¥e to zaiedno je irellka žalssl. S¥l moll kgmtaktl kojl su toeball oslali si. I oiraj rat ii benda sam ostao ii konlakln sa lokom, kajl je n nnskoj I dobgo nm' Ide ii IzdavaštviL iiazg Ristoyskl gadl 11 Beongadu, s njime sam se vldee kad sam tamo zumsmm muakii aa jgiisliigičiii fllnr

I ."Nemože ses j I Kustugicom . I I gaditl hladno. I I Onjedavo" I

23.06.1996. Svet