Svet

potpisati ugovor sa holivudskim studijima koji bi vršili distribuciju filmova po čitavom svetu. Gifen će aktivirati ugovor svoje kompanije "Gifen Rekords" sa MCA pokrećući tako muzički deo "Radionice snova". Spilberg je u korapaniju uključio svoj "Amblim films". SKG će investirati oko 800 miliona dolara da bi proizvela 24 filma ' do dvehiljadite godine. Spilberg će, ipak, insistirati na kvalitetu filmova, mada je plan da se godišnje napravi čak 10 filmova. On ne mora biti postignut po svaku cenu, ali kvalitet mora. Ostvarivanju namere da pravi isključivo vrhunske projekte i razvije novi sistem distribucije, pridntžiće se i Džordž Lukas, sa novim "Ratom zvezda" koji se planira za 1998. godinu. Kacenberg će pokrenuti deo za animaciju koji je finansiran sa 200 miiiona dolara, kao i TV odeljenje uz zajednička ulaganja sa ABC kompanijom i njenim direktorom Robertom Igerom. U ovim studijima "Radionica snova" će praviti originalne "žive" programe. Iger je prošle godine bezuspešno pokušavao da nagovori Kacenberga da mu pomogne oko pokretanja mreže, mada je on bio jedan od prvih koji su pozvani da se pridruže SKG-u. U razvoj njihove saradnje ponovo se umešao slučaj... To se dogodilo na večeri u Beloj Kući gde su se tri uticajne osobe definitivno dogovorile da realizuju svoje ideje. Iger je sedeo između Spilberga i Borisa Jeljcina. Tada se Iger, koji se inače posvađao sa Spilbergom na "Amblin TV", sa njim pomirio i saradnja je krenula. "Njih trojica su u zajedničkom poslu startovali svaki na svoj način", rekao je Tom Henks, glumac koji ih sve dobro poznaje. Dejvid se bavi biznisom na efemeran način, Džefri je veliki formalista. Stiven ima "crtački" pogled na svet. On sve mora prvo razraditi na papiru, da bi na kraju uspeo da to i oživi. Takođe i pristup u pregovorima svakog od njih je specifičan. Dejvid će sa svakim ostati dobar, Džefri će navesti podosta razloga zbog kojih treba raditi sa njima, dok će Stiven izneti svoje zadovoljstvo partnerima, ali i krajnje precizne zahteve. Spilberg bi voleo da pregovori uvek traju što kraće, nemajući puno strpljenja za taj deo posla. Priča da je Holivud mesto u 1 korae se biznis zasniva na ličnom poverenju, uglavnom je samo šala. Ali' za umetnika-biznismena kao što je Spilberg susreti očiju, mišljenja i entuzijazma su u svakom poslu presudni. U februaru je Spilberg orga• nizovao večeru u svojoj kući sa namerom da osigura ugovor sa "Samsungom" na sumu koja je

od 500 stigla do 900 miliona dolara. Najuspešniji "filmmejker" je uspeo, tom prilikom, da fascinira direktora "Samsunga" Li Kun Hija, inače vatrenog fil-

mofila koji poseduje zbirku filmova od oko 6. šbo naslova. Ipak, sporazum nije postignut. Gifen je uslove koje je nudio "Samsung" nazvao neprihvatIjivim. Za obe strane, ovo ie biV lo izgubljeno vreme. Ali nametnuo se zaključak da je bolje imati više manjih ulagača, jer bi u protivnom grupa najvećih ulagača imala veliku kontrolu i

sputavala umetnike u realizaciji ciljeva. Za mvestitore uvek je interesantno pitanje kako kontrolisati investicije, posebno u svetu filma koji ima svoje posebne računice. Takođe, viio je

rizično ulagati u šou-biznis. jer je bilo dosta loših iskustava kada su ogromna ulaganja velikih kompanija bila u pitanju. Problemi u komunikaciji sa investitorima bili su prisutni i u pregovorima sa ”MCA"-om, čiji je vlasnik japanska "Macušita". Spilberg je javio Vol Stritu da poruči bosovima "Macušite” da če, ako prihvate predlog direktora kompanije Herba Alena, imati vehki deo akcija u "Radionici snova". Oni se još nisu odazvali. U pregovorima sa "MCA Macušita" posredovao je Majkl Ovic, šef Umetničke agencije, za koga se priča da je najmočniji čovek u Holivudu. Kao i Spilberg i on je imao slične ideje o novim oblicima šou biznisa za naredni milenijum, ali se Spilberg ipak odlučio za saradnju sa Kacenbergom i Gifenom. Stvaranje studija je najznačajniji deo celog plana. Njegova realizacija je primama, a troškovi bi iznosili oko 200 miliona dolara. Spilbergovi partneri su smatrali da bi najpre trebalo snimiti filmove i TV emisije u iznajmljeniom studijima, a tek potom izgraditi sopstveni; međutim, povinovali su se njegovim željama. Sve ovo moglo bi da se uradi za 15 godina, ali umesto da čekaju toliko vremena oni de to učiniti za svega nekoliko. Način razvoja kompanije, onako kako su ga videla ostala dvojica je po Spilbergu

konzervativan i ne pruža nikakve izazove. Kao i uvek kađa se pokreće novi biznis postavljaju se i pitanje šta ako kompanija propadne, mada sve do sada urađeno ukazuje na nemogućnost takvog ishoda. Tržište zabave može postati prezasićeno usled recesije ili preforsirane proizvodnje softvera. Kompanija može napraviti loše filmove ili muziku, Takođe se postavlja pitanje kontrole profita, korporacije vredne 2 milijarde dolara. Teško je prcdvideti kakvi će sistemi postojati u budućnosti. Ambiciozni projekti namenjeni 21. veku, kakav je "Radionica snova", moraju postati sveobuhvatni, urdverzalni konglomerat iz dva razloga. Prvi, što se mediji u SAD postepeno integrišu u novi sistem koji pripada budućnosti. Drugi, šfp je globalizacija industrije zabave u Americi sve više prisutna. Da bi iskoristili sve mogućnosti, i SKG i njihovi konkurenti moraju imati mnogo osećaja za posao, ali i nerava. Kako se troškovi proizvodnje i marketinga stalno povećavaju, potrebno je privući što vile publike. Zato se moraju osvojiti nova tržišta ogromnih potencijala kao što su Kina, Indija, Južna Azija i Latinska Amerika. magove ovi problemi će biti sigumo veliki izazovi, ali i potvrda njihove neiscrpne kreativnosti.

U posledßisd tri meseces g osniveici "Rcadienice snovcs 11 pntevnli sy “krnjn dyge" u Sieti i Siiikon Veii, Vnl ffrit i § garenfičli "viš® ćopovo sn zlctom". Od 1 "Kentikni bnnke" d@bili su kredit n iznoso od mißijgrdn dolarg. Tim je 8 sn knßil®rnž|skBni Snvnim sastemeni tu gcinečlicivgnie fCALPERSI keji bi Irebnjo dm žnvesfirn ek@ 300 miiioim doians.

HEY, LET S PUT ON A SHOW: Kacenberg, Spilberg i Gifen u pozi za razmišljanje

DOSTA IM JE NAMĆORASUH PRODL CENA’I A; Velika trojka na naslovnoj strani "Tajma"

Svet 21.07.1995.

BAĐftMIE SPILBEBGOVE FB.MSKE IMPEBUE