Svet

izgubi pravi kvalitet, pa sve do otvaranja prve od lanca proda\Ttica "EMPO-RIO ARMANI". Kada je Serđo Galeoti u leto 1990. godine umro, muogi su se plašili da Đorđo Armani, bcz menadžerskih sposobnosti koje je imao njegov partner, neće uspeti da se održi "I ostane na vrhu. Ali, prevarili su se: "Zasukao sam rukave i bacio se na posao ", kaže Annani i taj opis mu savršeno pristaje, imajući u vidu njegov običaj da na svojim tcget-plavim džcmperima ima non-stop zasukane rukave. "Nestanak Serđa je kasnije stimulisao moj prirođni talenat za organizaciju. Moje obaveze su se udvostručile. I moram da priznam da mi se to sviđa. Trudim se da organizujem i najbanidnije stvari mojih saradnika. Cak ih i učim kako da rade svoj posao, kako da sređuju dokumentaciju ili vode arhivu. Grozan sam, a kada sam besan, nema mi granice. Zahtevam maksimum i nikada nisam izneverio moj krajnji cilj, a to je da uspem da prodam svoje proizvode. Ne interesuje me da budem na naslovnoj strani nekog časopisa ili da dajem intervjue najvecim američkim TV stanicama. Ukoliko i dođe do toga, mora biti zbog mojih kreacija i njihove prodaje. Danas se moji proizvodi prodaju, i to 80% od njihove ukupne proizvodnje. Moja tajha je: ravnofeža između moje kreativnosti, i onoga što Ijudi žele da kupe!" Mora se priznati da ovo nije loša filozofija. Firma "Armani s. p. a," je prošle godine osri’arila dobit od preko 300 milijardl lira (zajedno sa prodajom proizvoda rađenilt po licenci Armani). U svom poslu "kralj Đorđo" (tako ga je zvanično proglasio engleski magazin "Tajm" 1982. godinei kada je njegova slika izašla "'na naslovnoj strani) nije sam, u pitanju je velika ekipa Ijudi. "Ja crtam preko 20 kolekcija za muškarce i žene, raziičitih linija. Mogn da napravim puno skica na dan koje zatim prosledim mojim crtačima iz raziičitih sektora...", priča Annani. "Nemam neko određeno mesto gde mi nadolaze ideje i inspiracija, moja kancelarija sa prelepom freskom Tjepola na plafonu iznad moje glave je mesto gde provodim najmanje vremena. Ali mi se zato dopada da idem od stola do stola mojih saradnika i crtam gde stignem. Moj način skiciranja je vrlo karakterističau tako da moji crtači odmah razumeju šta ja u stvari hoćn„" Uz njega je i njegova sestra Rozana, bivši top-model, koja .se brine o odnosima sa javnošću; i Silvana, ćerka njegovog starijeg brata Serđa, koja koordinira rad i aktivnost "Emporio Armani", odnosno lanca radnji. "Stvorene da bi ih nosili inladi, ove radnje su deo projekta ’obnčeni u Armani’ koji je namenjen klijentima bilo kog uzrasta, po vrlo inferesantnim cenama", kaže Aimani kada govori o lancu radnji i novoj liniji "Emporio Annani". Zatim, dodaje; "Moja prva linija potpisana kao ’Đorđo Armani’, na žalost, može da zadovolji samo jednu elitnu klijentelu. Ovo mi nije odgovaraio. Iz tih razloga, \isoka moda mi na neki način smcta. Zeleo sam da budem voljen i od strane nekog dečaka ili uekog ko ne može sebi da priušti velike troškove za kupovinu odeće. Mislim da sam preko radnji ’Emporio Armani’ to i uspeo. Već neko duže vreme mislim da kraljevi silaze sa pijedestala da bi se suočili sa stvamošću, Uvek sa puno pažnje gledam kako se oblače Ijudi pripadnici bilo koje društvene klase. Jer to je parametar koji treba da nam posluži da idemo napred ili nazad, u zavisnosti od slučaja. Ima ih koji me optužuju da sam kreirao odeću suvise strogih i čistih linija, odeću za "klasu", koja je pravljena za nerealnog muškarca ili ženu, iz-

nad svakodnevnih problema, u životu. Ali, fo po meni apsolufno nije tčano: skinuo sam svaku nepofrebnu dranguliju ženi pomažući joj da pronađe eleganciju koja se prilagođava njenlm novim odgovomostima zaposlene žene, koja radi, putuje i ima obaveze svaki dan. Jedino što mi se može prebaciti, jeste to da sam sam izabrao ovaj put i prešao ga sa velikom doslednošću bez da sam se ikad poveo za nekim.*.", objašnjava Armani koji o trenutnoj situaciji u svetu mode ima vrlo jasne stavove i ideje: " Završeno je takmićenje i vreme pobednika. Trenutno ima puno improvizovanih kreatora, vreme je da se izvrši selekcija. Sve više je "marki" bez nekih realnih zasluga. Tako posle euforije "Mađe in Italy", u toku je prava selekcija posle koje će ostati onih 10 imena koja zaista nešto znaće i vrede, imaju kreativnih sposobnosti i naćina da ih prikažu. Selekciju će izvršiti sami kupci koji su umomi od eksperimenata i avangarde. Danas i jedan "kralj" mora da otvori oci i da rna kada crta da to ne radi za sebe nego za Ijude koji će to nositL..". Ovo je jedan od motiva koji je Đorđa Armanija übedio da izvrli preokret u kreiranju. "Nije to bilo ništa revolucionarao, jednostavno sara osetio da je došlo vreme za nešto lakše. Zena danas želi da bude ženstvena, tako sam dodao poneki detalj gde je bilo potrebno: satenski pomb, masnu, ćipku. Kakav je bio rezultat? Dobio sam nagradu ’Zlatno oko’ za najbolju modnu reviju i prodaja mi je porasla za 45% vise u odnosu na prošlu sezonu". "Mnogo vodim raćuna o svojim reakcijama", upozorava Armani, "trudim se da uvek kontrolišem svoje emocije intelektom. Nekako spontano mi dođe da se zaustavim, odmerim dobro situaciju i ne preteram. Verovatno je to zbog posla kojim se bavim, jer svaki put se moram pitati za sta će da posluži ova jakna koju pravim ih neko dmgo odelo. Dvek

moram poznavati tržište za kpje radim, za.koje osobe kreiram. Zena koja je već kupOa neki moj sako, ne može da se oseti izdanom kada poželi da kupi i neku košulju, suknju koje u sebi sadrže neku drugu poruku. Sve uvek mora da funkcioniše, da bnde do-

bro i u savršenoj ravnoteži. Ovo je, već, postao moj način razmišIjanja, mentalitct.„" Odakle potiče ova Vaša potreba za radom, urednošču? "Možda kao posledica mog vaspitanja. Moji roditelji nisu bili strogi, ali su u mene usadili pažnju i savesnost u odnosima sa drugim, neko osnovno poštovanje i mislim da odatle dolazi i formalna ravnoteža moje mode: mislim

da napadno odevanje izaziva nedostatak poštovanja onoga ko vas gleda. Ah, ako dobro razmislim, estetski smisao koji imam, ne znam odakle dolazi. Moj otac je bio direktor jedne Orme koja se bavila auto-transportom. Moja raajka je bila klasična domaćica.

Divtio je spremala testeninu koju ja još i danas obožavam i praktično samo nju i jedem jer sara vegetarijanac. Iz mog detinjstva imam samo tužne uspomene: sečam se poslerafnog perioda, teškoća mojc porodicc, oskudicc... A i škola mi baš nije bila neko lepo iskustvo: svako ispitivanjc, za mene, bilo je ružo, i dan-danas kad samo pomislim na to. Ali, ipak sam stigao do druge godine

medicinskog fakulteta pre nego što sam sve napustio i posvetio še samo poslu. Moji su živeli u Pjaćenci a 1949. godine smo se preselili u Milano. Detinjstvo i mladost mi nisu bili baš brilijantni. Uvek su mi smetale neke glupe sitnice kao na primer neki nkras u dnevnoj sobi krivo namešten ili sto koji nije bio lepo postavljen. Ovo je jedna od mojih opsesija i dan-danas: u kući, ćak i kad sam sam, uživam da sto bude iepo postavljen i pripremljen kao da očekujem nekog vrlo važnog gosta, sa cvećem na njemu, belim cvećem. Nismo nikad imali puno para". Nikada zadovoljan i sa puno_ zahteva i kao dećak, Annani priznaje da je smisao života našao samo u svom poslu. "Ali ovo je ujedno i jedna moja velika muka. Zalim što nisam posvetio dovoljno vremena osobama koje su mi biie blizu svih ovih godina. Moja savest mi kaže da sam bio strašan egoista. Možda je to sndbma svih velikih Ijudi, živeo sam moja osećanja a osobe koje sam voleo, voleo sam samo u funkciji pozitivnifa rezufaata u poslu. Danas? Danas me plaši fizičko propadanje, starenje više od smrti. Moj žh T ot se vrti samo oko mog posla. Ne pijem, ue pnšim, viđam se sa malo Ijudi. Uveče nikad ne idem u krevet ukoliko nisam našao malo vrcmena za sebe samog. Možda bih i želeo da izađem,npoznam nove Ijude, ah, naprotiv, sve se nvek završava ispred televizijskog ekrana, druženjem sa starira prijateljima i mojim brojnim mačkama. Dakle, ništa specijalno. Da li sam zadovoljan? Da, jer iako ne volim sam sebe, naučio sam da tolerišem sebi neke stvari. A i ova moja trenutna vedrina je relativna: sve u mom poslu ide lepo, ali u odnosima sa Ijudima iraa nešto što mi nedostaje_" "Iskregio. ne ćini mi se ia sam do sada mnogo Isknristto nl nspeii, ni bogalst¥Q. Žak ni ne mani kako no¥ao iigleda ier se e tome brinuo nvek neko dronl, ja sam lako želeo, Maramo da mi se svlia hogatstvo a iaie mi osećai eletođe miiuživanja I iisgavijaiija životom, Hi pgeiaost žto posedujem viie kuća. kao na primer na morn 11 Penteleglil lii n Forte iel Marmi. gtžsam iskdrlstlo jer moje slobodno vreme se svodl na neldli iaaa I ćeflri vlkeiiđa podlsgiis kmlm provedem n kući. aiii nekom tiQtein n

"Moji roditelji nisu bili strogi, ali su | I u mene usadili pažnju i savesnost I I u odnosima sa drugim, neko osnovno poštovanje i mislim da I odatle dolazi i formalna ravnoteža |i moje mode: mislim da napadno I ooevanje izaziva nedosfatak I poštovanja onoga ko vas gleda. Ali, i I ako dooro razmislim, estetski I smisao kojiimamne znam odakle I dolazi. Moj otac ie bio direktor I jedhe firihe koja se bavila I auto-transportom. Moja majka je bila klasičnadomaćica. Divno je i spremala testeninu kojujajosi | danas obožavam i praktično samo I nju i jedem jer sam vegetarijanac. [ Iz mog detinjstva imam samo I tužne uspomene: sećam se I I posleratnogjperioda, teškoća moje } I porooice, oskudice..." I

11. 07.1995. Svet