Svet

Desi mi se da ne znam u kojoj sam emisiji provalio neki fazon, pa je moguće da se ponovim. Međutim, kad televizija defmitivno stane na noge, a na najboljem je putu da to ostvari, kad dođe još Ijudi, ja ću stati i otići u neki drugi plan. •H?! Trudiću se da ne budem toliko zastupljen... Kažem ti, sve ovo mi se desilo jako, jako brzo. • Nemoj mi reći da ti se ne dopada? Dobro, prija mi kad na ulici čujem: Ćao, Deki, a posebno su mi dragi klinci koji su me naročito zavoleli dok sam vodio "Pink-mlekoteku". I ta emisija je rađena spontano, bez bilo kakvog scenarija, mada sam svestan da je ličila na neke već viđene, koje su vodili Manda, pravi genijalac, Branko Kockica, koga izuzetno cenim, i Peđolino koji to već dugo radi. Veruj, nije bilo nimalo lako izaći na kraj sa stotinak klinaca, ali bilo je lepo, jer deca nepogrešivo osećaju da li ih voliš. Toliko je puta ponovljeno da su ona i najvemija publika i najveći kritičari. Kad ih jednom izdaš - oproštaja nema. Ovde želim da napomenem da me niko nije "skinuo sa te emisije", već da više zaista nisam mogao da izdržim toliko žestok tempo, jer dok je ona trajala, nisam imao ni jedan jedini slobodan dan. • Da li ti smetaju ili gode poređenja s neklm drugim voditeIjima? Besmislena su, jer ja vrlo dobro znam da sam, još uvek, početnik, da još uvek učim. Desi mi se da tokom emisije napravim tri greške u padežu zbog kojih i sam počnem da se smejem, ali - fazon je što

umem đa se izvučem. Zbog svega toga i kažem da ću tek za pet ili šest godina moći da se poređim s ovim ili onim. Jedino zbog čega sam ponosan, jeste to šjo sam za jako kratko vreme dosta naučio i uspeo da isplivam na površinu. • Verovatno si imao priiike da čuješ priče da je "Pink" izmišljen da bi se narod zamlaćivao, kako ne bi mislio na ranogo važnije stvari? Mislim da je naš narod preopterećen politikom, a kad to kažem, polazim od sopstvene kuće u kojoj se do mog dolaska na Tink" nisu propuštale ni jedne jedine vesti počevši od onih u jutamjem programu pa do poslednjih. Sad moji roditelji i komšiluk kažu da je prava sreča što je napravljena televizija na kojoj nema vesti i drugih opterećujučih emisija. Ima dovoljno kanala koji imaju vesti pa - ko voli nek izvoli. Mi smo srećni što znamo da se blizu sedamdeset posto gledalaca odlučilo za nas! • Znam da ima i onih koji vas gledaju "u ilegali"... Često mi neko kaže kako ne gleda moje emisije da bi se kasnije, u razgovoru, potkrao neki detalj koji pokaže da nije baš tako. • Pre neki dan sam, u autobusu, čula priču da je naziv emisije "Nečemo ua more" čista demagogija- Mi smo takav narod! Ne možemo a da ne mislimo da iza nečeg vidljivog na prvi pogled postoji nešto skriveno! Uvek se polazi od pitanja šta su oni time hteli? Zamisao Zeljka Mitroviča, a kasnije i svih nas koji učestvujemo u realizaciji te emisije, bila je da se napravi jedan zabavan, letnji kviz. Prve reakcije su zaista fenomenalne! Zanimljivo je da je to kviz bez nagrada, mada - svakako - nije bilo teško nađi sponzore. Naprosto, išlo

se na čisto zezauje, da sve bude šareno i "otkačeno", nalik na Igre bez granica. Interesantno je i to da na takmičarima vidite kostime uzele iz fundusa, a rađene za Igre bez granica koje su se pre nekolrko godina održavale i kod nas, Od septembra će iči novi ciklus emisija koje če se emitovati tokom cele zime. • Nije li "ružičasti tim" toliko uspešan i zbog toga što sfe svi, na čelu sa vlasnikom, veoraa miadi? Kako da ne! Mnogo je Ijuđi, poput mene, koji nikad pre nisu bili na radiju i televiziji, ali poseduju ogroman elan. Kolege sa drugih stanica kažu da nigde atmosfera nije kao kod nas, a toga smo i sami svesni. Sam vlasnik je čovek s takvom energijom i entuzijazmom, da to nikad ranije nisam video. Ako on odluči da nešto uradi, to će i uraditi, pa ne znam koliko, na prvi ppgled, izgledalo neostvarivo. • Cesto vas optužuju da ste jedno od glavnih uporista folka A šta je s drugim televizijama? Onaj ko pažljivije prati oaš program, može zaključiti da je odnos foika i drugih muzičkih žanrova: pola - pola. • Misliš li da folk zaista ima tako velik uticaj na mentalno zdravlje naroda kao što se tvrdi? Pa, niko mene ne može naterati da skočim u Savu ako ja sam to ne želim. Niko! Doduše, omladioa jeste malo više u toj šemi, ali prvo i osnovno je kućno vaspitanje. Od njega zavisi kako češ se ponašati na ulici, u Skoli, na poslu, a ne od toga da li ćeš slušati ovog ili onog pevača. • Koju ti muziku slušaš kad nisi na poslu? Pre no što sam počeo da radim na "Pink"-u, retko sam slušao narodnjake, pa mi se dešavalo da krene pesma, a ja nemam pojma koja

je. Naravno, sad mi se tako nešto ni u snu ne može đesiti. Inače, pošto< sam dosta radio po diskotekama, volim stranu disko-muziku, kao i domaće grupe počev od Bajage, Riblje čorbe, Toni Montana... Međutim, sad bih sam sebi postavio pitanje: zašto su pevači oarodne muzike u prvom planu, a zabavnjaci i rokeri u senci, Odgovor je krajnje jednostavan: narodnjaci su vredniji, više rade, a poznato je i da su mnogo ijudi iz roka i popa promenili "tabor" jer su provalili gde leže pare. • Kad bi ti imao dovoljno para da napraviš svoju televeziju, kako bi ona izgledala? Nikad o tome nisam razmišljao, ali verovatno bi ličila na ovu našu. • Publika ne zna da si ti autor nekih reklamaJoš nisam počeo da se ozbiljno bavim time, jer da bi reklama bila stvamo dobra, treba sesti i osmisliti je. Pošto verujem da to zaista mogu, potrudiću se da se na tom planu malo više angažujem, ali kad budem imao dovoljno vremena. Možda za godinu, dve... • Imaš b predstavu o tome dokle če ti sve ovo pričinjavati zadovoljstvo? Ja sam čovek koji je promenio mnogo poslova: bilo je tu i onog uobičajenog rada po kafićima, buticima, turističkim agencijama; radio sam kao vozač, pa čak i u pekari, i to pune dve godine. lako se strašno brzo zasitim nekog posla, zasad sam veoma zadovoljan. Šta če biti za tri ili pet godina - ko zna. • Pretpostavljam da si radeči ovaj posao često bio u priiici da vidiš kako se izneveravajn prijateljstva, dogovori, date rečL.. Moj glavni problem je Sto sam strašno pošten. Znam da će nekome to zvučati smešno, aii nikad nikoga nisam zeznuo na bilo koji

način, a kamoli za pare. Ponekad mi zasmeta neka nepravda, ali dobro... • Siguma sam da te nepravde ponekad dolaze i od kolega, jer nema firme, a naročito redakcije, u kojoj ne postoje sojeta i surevnjivost. Sama si rekla da je to prisutno u svakom kolektivu, u svakom poslu, samo što se ovde manifestuje u obliku: zašto si ti na televiziji, a nisam ja! Meni sve to liči na onu narodnu; nek’ komšiji crkne krava, a više je nego jasno da se samo za dohrim konjem prašina điže. Vise me ne može iznenaditi ako u bilo kojim novinama ili nekom drugom mediju čujem kako neko pokušava da me dotakne i spotakne. Kad je veđ tako, nema đruge, nego uzvratiti istom merom, mada... Možda je pametnije džentlmenski preći prko toga i iči daljei Na gleđaocima i slušaocima je da procene ko više leži njihovim ušima i očima, a sve drugo je mnogo manje bitno. • Znači li to da si emotivno ogrubeo, naravno - mislim u domenu posla? Jesam! Nečeš mi verovati, ali ni sam ne znam koliko sam '’tezgi'" i poslova odradio za džabe... • Ko bi rekao? Za koncert Đoganija nisam uzeo ni dinara, koncert Mire Škorič, sada Jeremič, odradio sam u sklopu firme, čak sam i u nekim diskotekama radio bez kinte... Videvši sve to, moj brat koji je producent Jrideksovog pozorišta reče: dokle više za džabe? Kako sam i sam sebi počeo da postavljam slično pitanje, übuduče ču sve veče poslove raditi preko njega!

Svet 21.07.1996.

DJ. DEKI: ODPEKARE DO'PINK'-a

46

Brz i efikascm gradski i međugradski prevoz robe do 2 tone CENi POVOUNi Svakodnevna linija: H@vi Sad-Beograd-Novi Sad