Svet

"PROZOR U DVORIŠTE": NOVOSADSKA VERZIJA

Ovlh dana u Movom Sariii že za¥fšeno SMdenge Mlademi Pgodagiovlćii (69L penzionisanom pigfesgilL koti že za Božlo piošie nodlne u maniru Hinknkovog klasika "Ptozor u dvonšte ' nblo I Iskasapio svogu snpnigM Uasllijii (45). zakopavšl ie potom n dvofžštn. Telo |e pgonadeno jjodmn riana kasnile. a are nekoliko dana kućn sfaave n Oilcl iufia Btankovlća nosetila ie novinarka ’ Sveta Ina zidu sohe pionašla stihove

ŠTO JE ŽIVOT 'OME SKETAN, TO JE ŽTVOT [OME LEP, AMO MENI IKO TUŽAN, ) ČOVEKU KADA JE P?"

utor je nepoznat. Može da bude bilo ko od njih dvoje: Mladen Prodanović ili Vasilija-Vas ka ProdanoOboje su godinama živeli u ličnoj kući u Novom Sadu, u Đurđa Brankovića broj 12. ida davno ova kuća se nije la zamisliti bez gostiju, prija, komšija. Danas su vrata zaćena od strane MUP-a. Rolet-0 sobama spuštene, a dvorište do travom i “kdrovorn. Samo 1 prozorčić od ostave stoji odmt koji otkriva gore navedene ive, ispisane na zidu, vebkim nim slovima. još kao relativno mlad čovek rien je voleo driiStvo da okupi sebe, dolazili bi kod njega .gi pametniji i učeniji Ijudi, "in.encija" kako je on to voleo da asi. Vasilija mu je bila druga i, Doveo ju je pravo iz klupe, ni nju Skolu nije završila. Svi je

sećaju kao lepuškaste i vesele ojke koja je, pored toga što je a da se dotera i lepo izgleda, i i vrlo omiljena u društvu. Tako lije bilo dana kad u toj kući nije gostiju. Međutim, kako je vreprolazilo umesto Mladena Proovića sve češće je počela rakija tavodi red, Ijubav je takođe bila r zaboravljena. U kući je bivalo više svađa i tuče, a isto tako i idenovih suludih ideja; kada bi estalo novca, terao bi Vasku da irodaje Ijudima. Znao je kako će ijom. Naučio ju je da pije, polajednu po jednu, dok i sama nije ela da zavisi od čašice, Njemu a i odgovarao jer je uzimao pare njujući je. Međutim, njegova av je bivala sve gora, postajao :ve obesniji, tražio je kavgu za ku sitnicu, pa su čak i oni najmiji prijatelji počeli da ga napuu. Više mu niko nije bio dojno dobar, išao je po komšiluku dčao koješta. Vaska mu je bila sve kriva, govorio je za nju da ajanica... Cinjenica svakako jesia je Vaska u to vreme mnogo 1, ali ne postoji čovek u komšiu koji je se seća kao takve, svi ivljuju Mladena zbog toga, a tale se slažu i u torfie da je Vaska sta bila divno dete kada je došla a ju je samo on učinio takvom.

ISKASAPLJEN LEŠ U BAŠTI Übrzo su počele žestoke svađe i tuče među njima koje su svaki put bile sve ozbiljnije, Da čitava stvar postane još gora, doprinela je smrt Prodanovićevog oca, koji je umirući prepisao pola kuće Vaski a pola sinu. Mladenu to nije bilo po volji pa je po vrh svega počeo da je maltretira i zbog toga, prisiljavajući je da svoju polovinu kuće prepiše na njega, ne bi li i to malo što imaju propio. Vaska to nije htela, te su tako tuče u toj kući postale svakodnevnica; bežala bi gotovo uvek kad njen Mladen "nije bio dobre volje”, sakrivala se po manastirima, tuđim porodicama, stanovima, ali je njemu uvek polazilo za rukom da je pronađe i vrati, Svi su znali da je Vaska njega uprkos svemu volela i da je to bio jedan od razloga zbog kojeg se vraćala. Međutim, ovog puta sve se desilo drugačije, Bilo je to prošle godine drugog dana Božića. Vaska je ponovo pod naletom besa svog muža uspela da pobegne iz kuće, Stajala je nekoliko sati u tuđem ulazu i nadala se da je Mladen zaspao ili da ga je prošao bes, te se tako übrzo i vratila ne sluteći nikakvo zlo. Ono šta se u toj kući zatim desilo, nikada se neće saznati. Vaska je

svakako übijena. Mladen ju je najpre udario nekim tupim predmetom, a zatim videvši da se ne diže, uzeo sablju i iskasapio je u komadiće. Glavu joj je odvojio od trupa i u strahu da bi neko i kad bi pronašao leš mogao da ga prepozna, polio je kiselinom a zatim i spalio, Tako ugljenisana (glava) je i pronađena. Stopala koja je takođe odsekao nikada nisu otkrivena. Iste večeri Mladen je takvu umotava u najlon a zatim odvlači do bašte gde kopa rupu od 40-ak centimetara i u nju baca ikasapljen leš. Od tog dana niko više nije ni video ni čuo nešto o Vaski, osim što je Mladen pričao - da ga je napustila i otišla da živi sa drugim. Kuće u ovom kraju koji se da ironija bude veća nalazi jedva stotinjak metara od SUP-a, predratne su, obično sa 5 do 6 posebnih stanova unutar jednog dvorišta. Takva je i ova Prodanovićeva. U to vreme Mladen je držao kod sebe jednu podstanarku, mlađu ženu iz Bosne, sa kojom neki tvrde i da je živeo a koja će upravo posle nešto više od godinu dana i otkriti ovaj zločin, a samim tim postati i krunski svedok u istrazi. Naime, Mladen i ona su se tih prolećnih dana đogovorili da joj on ustupi jedan deo bašte u kojem bi ona mogla da ponekad zaseje nešto za sebe. Bilo je to u martu ove go-

dine. Mladen je zaspao, a ona krenula u baštu da zasadi malo povrća. Misleći da se neće mnogo primetiti ako svoj deo zemlje proširi za još koji red, iako joj je to bilo strogo zabranjeno, ona još pri prvom udaru ašova u zemlju otkriva najlon a potom u njemu - iskasapljenu Vasku. SMRAD U ULICI Da ne postoji savršen zločin kao i to da nijedan ne može a da se ne otkrije, dokazano je i ovog puta. Mnogi veruju da je u ovom slučaju i sama zemlja pomogla u njegovom otkrivanju jer leš nesretne Vasilije pronaden je na površini od svega desetak centimetara. Ono Sta svakako zbunjuje u svoj ovoj priči je kao i uvek sitnica koja ako se bolje razmisli ne može proći nezapažena. Od januara prošle godine pa sve.do marta ove kada je zločin otkriven, neopisiv smrad se širio ovom ulicom tako da su mnogi Ijudi koji žive u okohni već počeh da se uznemiravaju i komeSaju kao i da ga nagađaju, misleći najpre da se radi o kakvom crknutom psu ih mački ili su možda čak i slutili zlo. Ah, kako se na sve to gledalo a svakako i podnosilo u Prodanovićevom dvorištu u kojem je on živeo sa svojom podstanarkom a ko-

jftj nije bilo sunmjivo £ak ni skupIjanje muva u mesecima u \jednom delpdiašte, verovatno nikadž nečemb sažnati jer je odmah po otkrivanju zločina Mladenu Prodanoviđu izreknuta mera bezbednosti u vidu obaveznog psiMjatrijskog lečenja i čuvanja u zđravstvenoj ustanovi koje će, nadajmo se, potrajati donvotno što i nije mnogo ako se uzme u obzir da Mladen ima 69 gođina, a da je upropastio i uništio život nesretne Vasiiije koja tek što je napunila 45. Da tragedija bude potpuna a samim tim i još veća Mladenova dva brata takođe su nesretno završila nedavno. Njegov mlađi brat je nastrađao kada je vozeći se u tramvaju proturio glavu kroz prozor i tako naleteo na banderu kojamu je otkinula glavu. Dok je drugi, stariji, vraćajući se kući pijan, naleteo na FAP-ov kamion. Izgleda da je jedina svetla stvar u svoj ovoj priči činjenica da su ovaj nesretan čovek i žena koji su godinama živeli kao u košmaru a kao što se i pokazalo nisu ništa boIje ni završili, ipak u jednom postupili ispravno. Za 20-ak godma njihovog zajedničkog života, nisu imali dece koja bi, da su kojim slučajem .eto i bilaTmorala nositi sa sobom svu nesreću i tragediju ove porodioe.

Dubravka Bogdanović

Bl f jiy 1411 o>l i I

21. 07.1996. Svet