Svet

Ne! Uostalom, malo njih je uspelo da tamo nešto napravi, a još manje ih je otišlo da bi tamo izgracfili karijeru ili nešto novo naučili. Većina je pobegla ili od vojske, ili od nemaštine, generalnog straha, zato Sto nečiji nervni sistem nije mogao da izdrži borbu sa samim sobom... Međutim, činjenica je da se svi vračaju u svoje "selo", jer - priznao ti to ili ne - najvažnije je da te baš u njemu ijudi znaju i da se baš u tom svom "selu" prvo dokažeš, pa tek ako i kad to uradiš, ideš u svet. • U pesmi "Balkan" postoje stihovi: "k’o slepi koračali smo ulicama crvenih godina i sanjali o braku Нра i masiina". Kako ti sad, s određene distance, deluju te crvene godine u kojima je naša generacija rasla? S jedne strane, te crvene godine su bile godine kad su nas lagali, a - s druge.strane - koga god da pitaš, rado bi se vratio u njih, jer smo tada imali love, a naš pasoš je bio ključ koji je sva vrata otvarao. Uz sve 10, tad smo svi imali posla. Ali, kao Sto smo malo pre rekli. istina je užasno bolna, a mi smo baš tokom ovih ratnih godina imali susret sa njom. E, sad, čini mi se da nikad više neđe biti isto, ali sam siguran da će biti bolje. Ja ne krijem da sam jugonostalgičar, ne krijem da bih voleo da ponovo vidim Split, đa opet rađim na splitskom Ijetu kao što sam radio, da vidim sve te momke i devojke s kojima sam se družio... • Ti si, do рге nekoliko godina, bio mnogo popularniji tamo nego ovde„ Za mene se znalo u Osijeku. Zagrebu, Splitu... Dok su se Ijudi iz moje generacije dokazivali ovde, ja sam išao tamo, јег je more jedna od mojih najvećih Ijubavi. Stalno sam bežao na to more, na kom sam se najfantastičnije osećao. Kad se desilo sve Sto se desilo, došao sam u Pozorište na terazijama gde sam uradio mjuzikl "Srce od rubina", zatim drugi mjuzikl... Tamo sam, kad je gluma u pitanju, navikao na jedan sistem rada, različit od ovog ovde, tako da u početku nisam uspevao da se uklopim. Mnogi su mi to zamerili, a moram da priznam da sam i ja bio dosta bandoglav. • Bandoglavost povlači plačanje određene cene... Naravno. Cena bandoglavosti i one mladalačke gluposti je uvek najveća. Međutim, mislim da je kod mene ta neka zrelost tek sad nastupila, zapfavo, od predstave "Kosa”. Ujedno, odgovoriću па pitanje koje mi ti nisi postavila, ali je nmogo onih koji me pitaju - da li sam se odrekao glume? Nisam, niti nameravam, samo čekam pravu ponudu i šansu. Vodim pregovore za neke filmove, ali još je neizvesno šta će od svega toga biti realizovano. • Govorili smo o tvom boravku i radu u Splitu, Zagrebu... Da U je sve to dokaz da "brak Upa i maslina", ipak, nismo samo sanjaU? Pazi, poznato je da su deca iz mešovitih brakova najlepša, јег dolazi do mešanja gena, mentaliteta... U svemu tome, jedna stvar je ne samo bolna, već umobolna, a to je činjenica da govorimo istim jezikom, imamo iste navike, na istoj smo geografskoj dužini i širini i nećemo se nigde pomeriti, borili smo se, čak, za istu stvar, kako kažu, a sad smo različite države. Meni je to, blago rečeno, smešno, a opet - kad pogledaš koliko je nevinog sveta poginulo u ovom ratu, oada dolazimo do tog, što ja ka-

žem. bolnog i umobolnog. Opei napominjem, dobri Bog sve vidi. On će sve vratiti onako kako treba, a kome će vratiti, zašto i kada pokazaće istorija. Međutim, kad pričamo o tom "braku lipa i maslina" mislim da nisam jedini koji sanja da Topić dođe i održi koncert u Beogradu, kao što mislim da u ■ Zagrebu postoji mnogo Ijudi koji sanjaju da neki pevač odavde održi koncert, recimo, u Lisinskom. Najbolji dokaz za to su gostovanja паših Ijudi u Sloveniji i dolazak veoma mnogo mladih iz Zagreba da ih vidi. Verujem da će se tako nešto dešavati sve češće, a u prilog ovoga govore i .gostovanja u Makedoniji, gde sad već i pozorišta odlaze. To su aplauzi i ovacije koji traju po dvadeset minuta, pola sata. Ričao sam s Ijudima iz Jugoslovenskog dramskog koji kažu ne samo da sve što je rečeno nije laž, već je malo u odnosu na doživljeno. Neke stvari su neminovne! Kad nešto valja valja, i to je to! Mislim đa se sanjalo, da se još uvek sanja i da će se tek sanjati o tim nekim stvarima vezanim za lipe i masline, ali o tom-potom. • Za razliku od tebe mnogi pevači odavde i odande neče moc'i da izađu iz svog "dvorišta", jer če se pamtiti neke njihove izjave i gestovi. Kao što su se Ijudi preko mere bavili kriminalom, pa im se to sad obija o glavu, tako su se muzičari, glumci, reditelji i tamo i ovde ргеko mere bavili politikom, što će im se, takođe, obiti .o glavu. Političarima mnogo Stošta neće biti zamereno, jer se zna da je to njihov posao. Zato se oni i zovu političari, a ne umetnici. Politikom nikad nisam hteo da se bavim, јег za to moraš biti veliki igrač. Kad su te stvari u pitanju, umetnici nisu veliki igrači iz jednog jedinog razloga preemotivni su, a politika i emocije ne mogu zajedno! Svako treba da radi svoj posao i svima će biti neuporedivo bolje. • Pominjao si godinu kulture... Mnogi su tu, uslovno rečeno, akciju dočekaU s veoma mnogo skepse. Zavisi šta su Ijudi očekivali... Ako uzmeš u obzir ono Sto se deSavalo u poslednje tri godine, onda za ovu 95, do ovog trenutka, mogu da kažem sve- najlepše, jer su se izdešavale mnoge lepe stvari u vezi sa modnim revijama, muzikom, filmoVima, pozorišnim predstavama, izlozima - od izložbi fotografija do izložbi slika, skultupra... Mislim da Beograd ima izuzetno dobru ponuđu u odnosu na prethodni period, ali - poenta je da sve to ne prestane prelaskom u ’96, već da se nastavi, još jačim tempom. • Balkan se dugo koristio kao sinonim za područje nižeg kulturnog nivoa. Еао si svetom, gledao si, misliš U da je to opravdano? Naravno da nije. Jedini problem koji ova zemlja imajeste jezik. Engleski je zagospodario svetom, govoriti francuski je in, nemački zvuči tvrdo, ekonomski, dok Ijudima kad čuju naš jezik mahom nije jasno da li je to češki ili ruski. Međutim, jedna stvar je neospoma - gotovo da nema oblasti u kojoj nismo imali vrhunske Ijude, i to u svetskim okvirima. Prema tome, "teorija" da je Balkan poslednji bastion nekulture, nema blage veze s mozgom. To što je naše poreklo opanak i šajkača, nije nešto zbog čega se treba stfdeti, niti se toga smemo odricati. • Mi, veoma često, upravo fo činhno. Ti, jednostavno, moraš da budeš svestan svog porekla, i ja to jesam, Ne znam zašto naš narod upomo pokušava da pobegne od tih

iiekih elementaruih činjenica. Na kraju, Amerika je mnogo nekulturnija zemlja od ove naše Jugoslavijc i Šrbije. Uporedi opšte obrazovanjc njihovog i našeg prosečnog srcdnjoškolca, pa će ti sve biti jasno. Mislim da ne grešim kad kažem da je baš ta neka opšta kultura merilo kulture jednog naroda. • U pcsmi "Dobro Jufro" s mnogo Ijubavi, ali bez pafctike pcvaš o gradu u komc živimo, nc zaboravljajući ni dokere, posrnule devojke, klošare... Oni su delić slike svakog velegrada, s tim što mislim da je kod nas, za razliku od bilo koje svetske metropole, ta vrsta Ijudi najdobronameruija. Kod nas će ti dokeri odmali izaći u susret, te dame sumnjivog morala umeju da budu najbolje prijateljice koje će ti dati pravi savet i pozajmiti lovu kad ti je najneophodnija, ti ostareli rokeri koji se takođe pominju, ne menjaju svoje zastave i ne übijaju za pet ili deset dolara, već su u stanju da s tobom podele poslednju kintu, U toj pesmi je opevan Beograd kakvog svet zna, Beograd sa neverovatno velikim srcem, Beograd kao strahovito šmekerski grad... • Pesma je jedno, živof drugo. Mora se priznati da se i Beograd poslednjih godina bitno promenio. Jeste, izgubio je taj svoj •"šmek" odlaskom pravih i dolaskom pogrešnih Ijudi, samo da razjasnim ovu rečenicu da je neko ne bi pogrešno shvatio. Kad govorim o odlasku pravih, mislim na mnoge Ijude koji su se povukli u svoje stanove, a što se tiče dolaska onih pogrešnih, mislim na pacove koji su dugo bili ispod kamena i kojih se ovaj grad stideo, a onda su, odjednom, isplivali i postali glavni. Srećom, "svako čudo za tri dana..,"! Sad su oni li koji beže i odlaze, čime se stvara neki zdraviji prostor. Do pre godinu dana bilo je jako opasno pojaviti se s dugom kosom. Imao sam problcma čak i u klubovima koje drže neki moji prijatelji, ali poslednjih sedam-osam meseci se i to promeuilo. • Da li smo mi narod koji 'do fe mere ne trpi različitost, da smo agresivni i prema nekome ko nosi drugačiju frizuru? Naša sredina teško prihvata nekoga, ne bih rekao različitog, već ko je krenuo na gore, Cim se izdvojiš, Ijudi imaju potrebu da te veslom udaraju sa svih strana, a pogotovo po glavi, Mislim da je to odlika Ijudi koji nisu uspeli u životu, pa utehu nalaze u onome: kad nisam ja, vala, nećeš ni ti! Neka ću ja umreti od glađi, nek' će umreti i moja žena i deca, ah ćeš i ti! Jedini pravi odgovor na to je ogromna upomost i vera u sebe. Ljudima treba pokazati da time Sto napreduješ ne želiš bilo koga da ugroziš, јег ne smemo izgubiti iz vida ni to da su neki naši Ijudi, čim bi nešto postigli, počinjali da se ponašaju kao da je ceo svet njihov. • Malo bih se zadržala na fvojoj odlučnoj borbi protiv narkomanije... Protivnik sam svega što ovoj omladini može doneti zlo. Znao sam fantastično pametne momke i devojke, poznavao najzogdnije devojke iz Zagreba, Beograda, LjubIjane, Sarajeva... koje su umrle zbog droge. Problem je bio porodica, ulica, neki socijalni status ili nemogućnost da dobiju ono što su želeli. Jako malo njih je imalo onaj iskonski problem zvani glupost. Zbog svega toga sam toliki protivnik droge i baš zato sam toliko ponosan na numeru "Belo" koju su Irfan Mensur i Sanja Ilić upakovali na taj način, a ja dao šlag svojom interpretacijom i, naročito, spotom

za koji smo zaslužni Vlada AJeksić i ja. Droga je, nesumnjivo, najveće zlo dauašujeg sveta, јег je tesno povezana s kugom dvadesetog veka sidom, zbog koje mladi Ijudi ne mogu da uživaju u božijim darovima na način na koji sam ja kao mlad čovek uživao, a to je Ijubav. Trebalo bi da se okrenu emociji, ali ne po onom već otrcanom "vodite Ijubav, a пе rat", mada je sva istina, žapravo, sazdana u tome. Jednostavno, mi smo životinje koje se od ostalih životinja razlikuju po tome što umemo da govorimo i da se na taj način udvaramo. i što umemo da se pazimo i mazimo dok smo u kontaktu. Droga sve to übija, razuosi, odnosi... Ja sam možda suviše romantičan za ovo vreme, ali ne vidim zašto bi trebalo bežati od гоmantike, • Zauimljivo je da je muzički svet posebno podložan raznim obUcima narkomanije. Droga je užasno skupa stvar, a čiui mi se da ovi naši miizičari zarađuju taman toliko da bi spojili prvi s prvim. Upravo zato, pre bi se moglo govoriti o nekoj generalnoj naklonjenosti alkoholu, јег je mnogo dostupniji. Takođe, mislim da fama postoji i kad su u pitanju svetske muzičke zvezde. Da bi neko na sceni bio na taj način utreniran kao što su to imena tipa grupe "Van Halen" ili "Aerosmith", oni moraju imati lekara kraj sebe, mora se tačno znati šta jedu i kad spavaju, a ne da se drogiraju. Pri tom, svi oni imaju fantastičnu kondiciju i atletske figure. Na sceni se tačno vidi ko je narkoman, a ko je svom poslu sve podredio. Recimo, moj jedini porok je bio duvan, pa sam i njega ostavio, i to posle šesnaest godina. Razlika je drastična i to ne kad je pevanje u pitanju, nego življenje uopšte.

• Pomenuo si da si romantičan... U jednom intervjuu si rekao da su žene viša bića i da one boljc razumeju svet. Mislun da je izuzetno malo muškaraca koji bi i privatno, a kamoU za novine rekU nešfo sUčno. Normalno je da žene bolje razumeju svet, jer su ga one i stvorile, samim tim što imaju sposobnost rađanja. Ja sam za matrijarhat, jer ne samo da bi u tom slučaju ovaj svet bio mnogo bolji, već bi i sami muškarci neuporedivo bolje i čestitije funkcionisali. Muškarci su velika deca. Cim im daš moć, oni je odmah zloupotrebe i zabrljaju. Tako je i u braku. Doduše, ja takva iskustva nemam, ali slušam druge. Muškarac začas poleti, postane nešto važau, glava porodice. Đavola! Glava porodice je žena! Bila i ostaće! Oua je ta koja muškarca pušta da se igra dok joj "ne pukne ftlm"... U tom trenutku njemu ostaje da bira da li će shvatiti opomenu, ili ta stvar više neće funkcionisati. Uglavnom, muškarac je taj koji se vraća pokuujen. Ako te neke osnovne stvari shvati, i njemu samom će biti lakše. Meni je moja majka uvek skretala pažnju da je žena ta koja mora da se mazi, pazi, neguje, koja nikad ne sme da se udari... Meni je to, u početku, k’o klincu, izgledalo bedasto, ali - što sam više sa ženama stupao u one prave, iutimne kontakte, sve više sam shvatao koliko je bila u pravu. Baš zbog takvog vaspitanja, kasnije sam iz priča sa ženama izlazio na lep način, neokrnjen. emotivno obogaćen, za razliku od nekih mojih vršnjaka koji su glumili mačo tipove i ostajali sa debelim ožiljcima. 34

DOBĐE РДДШ: HE KBUEM РД SM JUCONOSTALCIĆAB

"ROKERI SU INEBTNI, LENIII DEPRESIVNi"

4.08.1995. Svet