Svet

LAZA RISTOVSKI: SEKSUALNU PREVARU U BRAKU NE SMATRAM NEVERSTVOM

Razgovarala: Aleksandra Petrović

NA OVDnIMOI POP-ROK SCENI РОJAVILO SE MNOGOO PEVAČA ALI mi m, ©siii onog momka iz OSVAJAČA NIJEDAN NE DОРADA

а.А/Л RISTOVSM. leuenda jugoslovenskog roka ćija se karijera uspinjala od kragujevaćkog "Smaka" do "Bijelog — ' & ,в • duameta". ponovo ie u žiži Interesovanja javnosti zbog alhuma "Naos" koji je snimio sa Sašom јдокшвгош. 0 razgevora za "Svet" - listovski kaže:

du =: je Bregovićeva autok ra ,i|a"||

azloga za razgovor sae Lazora Ristovsldm, legendom j'ugosloveus- kog roka, čovekom koji je ostavio neizbrisiv trag u radu kragujevačkog "Smaka" i sarajevskog "Bijelog dugmeta" ima nmogo. Ali, konkretan povod za o\m priču bio je "Naos", sjajno delo dvojice vrhunskilr majstora sintisajzera i klavijatura - Laze Ristovskog i Saše Loknera; album koji od Nove godine zaokuplja pažnju svih Ijubitelja dobrog zvuka, a pogotovo kod nas tako malo zastupIjenih instruraentala. Kako je uopšte došlo do njihove saradnje? "Ideja o saradnji je malo starijeg daturaa. Saša i ja smo se upoznali u Rusiji, ’B5. godine. Tu smo bili sa matičnim bendovima - on sa Bajagom, a ja sa "Dugmetom". Od tada smo počeli intenzivno da se družimo. Ispostavilo se da smo skoro i komšije: on stanuje u Zemunu, ja kod Fontaпе. Naše prijateljstvo razvijalo se sasvim spontano - imali smo ista interesovanja, mnogo tema za razgovor. Naravno, veoma mi sc dopao i kao klavi-

jaturista. Već u to vreme počeli smo da razmišljamo o nekom zajedničkom projektu,ali smo irnali mnogo obaveza sa svojim bendovima. Uz to smo obojica pravili ploče za neke druge bendove i pevače. Knnačno, posle mnogo godina seli smo l v uradili taj aibum". • Ćitav materijal uradili ste u kuči tvojih roditelja u blizini manastira Žiča. Koliko je sama okolina uticala na vaš rad? Ambijent u kojern smo radili imao je veliki uticaj na našu kreativnost, naše stvaralaštvo. .Blizina manastira, tog svetog mesta, шога da deluje ua tebe i ua ideje koje se tu rađaju. Zahvaljujuči tome, sve jesmo uradili jako dobro. • Sta uopšte znači - Naos? Naos je centralni deo bazilike. Sam naziv potiče od grčkih hramova. Kada se hriščanska crkva podelila na katoličku i pravosiavuu, ou se preneo i na katoličanstvo i na pravoslavlje. Citav naš projekat ima mentalne veze sa ovim podnebljem. Na-

ravno, nismo želeli namemo to da potenciramo. Upotrebili smo i crkvene horove. Više sam nego zadovoljan kako to zvuči. o Na čcmu još radiš u poslednje vreme? Ovaj projekat me je najviše zaokupio, ali postoji jošvmaterijala do kog mi je stalo. Cim budem imao malc više slobodnog vremena, izmontiraču CD veoша čudnom muzikom. Za jednu od tih stvari gotov je spot, koji je urađen kao crtani film. • Saša Lokner mi je rekao da voli da radi reklame i špice emisija, jer su to kompletne muzičke forme od pet, deset ili trideset sekundi. Kakvo je tvoje mišljenje o tim primenjenim formama muzike? Ne volim da radini reklame. Jedino, ponekad, pristajem za nekog od prijatelja to da uradim. Vlnogo više volim da stvaram muziku za fiJmove. To je za mene pravi izazov. • • Ispričaj mi nešto o radu na muzici za film. Može li to da radi svaki kompozitor?

Ne, ne može. Za pisanje muzike za film mora mnogo više da se zna. To nema veze sa pravljenjem obične muzike, Muzika u filmu je muzika u funkciji, sa određenira zadatkom. Nekada je biio dosta teško i komplikovano raditi muzjku za film. Išlo se sa štopericom oko vrata - meri kadrove. meri sce-

ne. Danas postoji specijalna profesionalna sprava. Sa njom sinhronizuješ ceo kompjuterski sistem i video-fiimu. Kako pritisneš video, u isto vreme se pokrenu svi kompjuteri. Kako usporavaš video-traku, tako se usporava i kpmpjuter. Sve je pod kontrolom, ® Napisao si muziku za veliki broj filmova i serija. Koji projekat ti je posebno ostao u lepom scćanju? Najzadovoljniji sam muzikom za film "Sveto mesto" Đorđa Kadijeviđa. Mogu i sam« da je slušam, nezavisno od filma. Vrlo sam zadovoljan i muzikom za pozorišnu predstavu "Kaiios Drugi Omađijani” Petra Zeca u Pozorištu na Krstu. • Vratimo se malo na tvoje muzičke početke, Prvo si svirao harmoniku? Da. Počeo sam da sviram u petoj godini života. Još tada sam čvrsto odlučio đa ču se u životu isključivo baviti muzikom. U muziekoj Skoli prvo sam svirao klavir, a onda i sak-

sofon i gitam. Svirao.sam i bubnjeve. To poznavanje mstrumenata dobro mi je došlo u poslu koji sada radim. « Zanimljivo je da te je u Beograd doveo Boki Milošević?! U to vreme roditelji me nisu puštali da se maknem iz Kraljeva. Kada me je Boki upitao da li bih svirao kod njega u orkestra, ođgovorio sam da bih rado, ali da me roditelji neće pustiti. Onda je on otišao u KraIjevo i zamolio ih. Pošto je on čovek autoritet, nisu mogli da ga odbiju. Nakon toga, jeduo vreme, tačnije, dve godine, sviгао šam i u džez-orkestra Miše Biama. Jednog dana sam se spakovao i otišao u Kragujevac. To iskustvo pre "Smaka" bilo mi je najveća škola u životu. ® Šta je siedilo nakon toga? U "Smaku" sam bio do 76. godine, a onda prešao u "Dugme". Kada sam se posvađao sa

■к*Ј. Џ "»Г b' Svet 18.08.1995.