Svet

ne može reći da sam svađalica. Jednostavno, čovek ima neko svoje ja i nikome ne dozvoljava da mu ugrožava! Kad vec govorimo o tome, mora se imati u vidu da nikad nije bilo problema oko ispunjavanja profesionalnih obaveza. Ne! Svi nesporazumi su bili zbog privatnih stvari, a to je sasvim druga priča. • Jesu li, još uvek, aktuelna proveravanja kad ležete, dokle izlazite? To je smešno! Ako več pričamo o profesionalizmu, onda je tvoja stvar kako češ organizovati svoje slobodno vreme, s. tim što ukoliko na treningu ili na utakmici ne ispunjavaš svoje zadatke - ideš iz tima i gotovo! Jedino je logičan zahtev da se dan pre utakmice ostane kod kuče, ako več nema karantina, јег ovde, ipak, nisi u pitanju samo ti, več si na terenu i zbog sebe, i zbog drugova, kluba, navijača... • Misliš li da u fudbalu boIje prolaze igrači koji "umeju da broje do deset"? Da, u suštini, ali i tu postoje određene granice. Po meni, kakav si u privatnom životu, takav si i na terenu. Možda nekad i treba sagnuti glavu, nešto otrpeti, ali ponavljam - sve ima svoje granice! • Do koliko ti obično brojiš? Ne sviđaju mi se takva pitanja! • Zašto? O čemu mi pričamo? • O svemu. Kad se priča o svemu, znači da je u pitanju žuta štampa. • Zašto bi bila žuta štampa? Kad se pođe od toga: kako češ da reaguješ ako ti neko kaže ovo, a šta ćeš uraditi ako se desi ono, onda je to - to! • Nije, ali nema veze. Eto, pričačemo o čemu ti hočeš. Pa, valjda imas neki koncept? Ako pričamo o sportu - pričamo o sportu. Ako čemo o muzici, o modi, o privatnom životu onda čemo o tome, a ne o detaljima koji su, meni, totalno nebitni. • Citaoci, po pravilu, vole baš detalje. Onda je to žuta štampa! • Za mene je žuta štampa kad se pišu tračevi, izmišljaju izjave. Ja mogu da te pitam bilo šta, a tvoje je da li ćeš da odgovoriš ili ne. Da li bi ti meni odgovorila kad bih te pitao jesi li zadovoljna svojim primanjima, da li se slažeš s urednikom? • Nikad nikome nisam postavila pitanje па koje sama ne bih odgovorila, samo što ne verujem da je baš mnogo onih koje interesuju moja razmišIjanja. Međutim, da sam na tvom mestu, Ijude bi, zasigurno, zanimalo gde izlazim, s kim provodim vreme, gde se oblačim... Ljude zanima sve i svašta, često i tračevi. • Rekla sam ti da se time ne bavim!

AJa sam rekao Ijude, a ne tebe. Cak i kad sami sumnjaju da nešto nije istina, nekome će reči: znaš, on je bio ovde ili on je uradio ovo. • Neko pametan reče: ogovaranje je beletristika nepismenih. Upravo tako. • Da si na mom mestu, koje bi bilo sledeće pitanje za tebe? Uopšte ne bih radio intervju sa mnom. • Vidiš, ja sam ipak došla na takvu ideju i to zato što mislim da si jedan od najelokventnijih fudbalera. Međutim, poznato je da fudbalere, uglavnom, bije glas da nisu bog zna kako obrazovani. Zašto je to tako? U petnaestoj, šesnaestoj godini več si ozbiljno "u fudbalu", a tad se Skola ne završava. Naše profesionalne obaveze su mnogo veče nego kod drugih, novac je znatno veči nego u drugim sportovima... Ranije, kad je sve to bilo drugačije, bilo je i drugačijih primera, kao što je naš doktor Nešović. Imaj u vidu da smo mi jako rano u radnom odnosu, a to isključuje mogučnost redovnog školovanja i studiranja. Dakle, ako baš želiš, možeš se upisati samo vanredno. S druge strane. ti radiš jedan ozbiljan posao, plačen si za to, tako da su sva tvoja razmišljanja usmerena na fudbal. • Eto, ko ti brani da pričaš o toj ozbiljnoj dimenziji svog posla, o odgovornosti... Ko kaže da se mora govoriti samo o incidentima i "gresima"? Da, ali uglavnom se sve gleda dmgim očima. Uvek treba poći od toga šta bi ti uradio da si na nečijem mestu, a pre toga da li bi uopšte mogao da učiniš ono što hočeš, da li bi ti bilo dozvoljeno? Svako radi svoj posao i dobija neku platu. E. sad, druga je stvar što većina Ijudi nema normalna primanja! U Japanu, na primer, lekari zarađuju između trideset i četrdeset hiljada dolara, a približno toliko imaju i fudbaleri. Sto bi japanski doktor ili profesor razmišljao o plati fudbalera. kad je injegov rad vrednovan na pravi način. Da je i kod nas tako, Ijudi bi drugačije doživljavali fudbalere, a utakmice bi bile posečenije, jer ne kaže se tek tako da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. • Ne mogu da se ne vratim na polemiku o pitanjima... Možda bi generalni utisak o vama bio drugačiji kad bi vas češče pitali još nešto osim: šta misliš o protivniku i kakva je bila utakmica? Imaš raznih novinara. Jedni stvamo prate i poznaju fudbal, drugi su greškom zalutali u sport, treči rade u drugačijim novinaraa. Jedni traže intervju, drugi ti kažu: napisao sam nešto simpatično o tebi, a kad ja to vidim - meni uopšte ne deluje tako. • U sportskim novinama, obično, jedan novinar prati jcdan klub tako da se, vremenom, prilično dobro upoznate. Sto ne reaguješ na neki način?

Šta da radim? Ako nešto nije istina. treba da jurim drugog novinara da napiše demant!? Ti na bilo koje pitanje možeš da daš odgovor umesto mene. • E, to bi već bilo u maniru žute štampe! Da, ali kako čitalac može da zna? To što istinil znamo ja i onaj ko je to napisao, meni ništa ne vredi, ako je tiraž novine pedeset hiljada. • I gde je rešenje? Nigde! Srećom, postoje Ijudi koji razmišljaju dok čitaju, kome se ne može bilo čime napuniti glava. • Koliko su tebi, kao fudbaleru, uopšte bitne novine? Važne su, kako nisu. Da nema njih, ne bi se znalo ni kako igraš, ni da li vrediš, ni, na kraju, da Sve je to povezano... Što bolje igraš, interesantniji si za novine, o tebi se više piše, postaješ poznatiji... Ranije su holivudske zvezde izjavljivale da je najvažnije da se 0 nekome piše, svejedno kako. Poznato je da su, čim ih dugo nema na stranicama štampe, sami pravili skandale da bi skrenuli pažnju na sebe. Naravno, za nas to nipošto ne bi bio dobar recept, ali pomisli o koliko se "Zvezdinih" igrača zna nešto više? Nekoliko, a ima i onih koji nikad nisu bili na televiziji. • Neki poznati fudbaleri su, po završetku sportske karijere, otišli u novinarsko-komentatorske vode. Deluje li ti to kao zanimljiva mogućnost? Uopšte nisam u "fazonu" šta će biti jednog dana, tim prc što je to jako daleko. Razmišljam samo o onome što treba da uradim danas, eventualno sutra. • Koliko je prisutan strah od povreda, јег poznato je da jedan preoštar "start" mnogo toga može dovesti u pitanje? To je tačno, ali ko može biti sigiiran da ga, čim izađe na ulicu, neće zgaziti kola? Pomisli šta se sve desilo u ratu, šta se svakodnevno događa na beogradskim ulicama, koliko je prisutan kriminal... Sve je to stvar sudbine! Ti imaš neku viziju sopstvenog života, nastojiš da joj se, korak po korak, približavaš, a šta će biti - ko zna. Kaže se: važna je sreća, ali ona ne dolazi sama. Ona se traži! Međutim, ni na trenutak ne smeš zaboraviti da se sve vraća! Ako radiš pošteno, ako drugima činiš dobro, to će ti se рге ili kasnije vratiti. • Slažem se, ali ima puno onih koji su drugima činili zlo, a ipak im se nije desilo ništa loše? Možda će se vratiti njihovoj deci, jer tako mora da bude. Treba se ponašati normalno, гаditi ono što misliš da je u redu i sve će doći na svoje mesto. Samo polako... » Mislim da ne bi bilo loše da iz ovih moralnih razmišIjanja odemo na neko konkretno mesto. Malo pre si pominjao Japan, u kome ste nedavno gostovali. To je zaista drugi svet! Cudo. Kod njih važe neka stroga pravila, oni se toga pridržavaju 1 ništa drugo ih ue zanima. Ko-

liko je to dobro ili loše njihova je stvar. Nekome sa strane to može i da zasmeta, ali ne može se zanemariti mnoštvo dobrih stvari. Ako piše da autobus kreče u devet i dvadeset jedan on če tad zasigumo i krenuti. Ako je doručak predviđen za devet i petnaest on če biti na stolu tačno u minut. Kod njih nema ono; nećerao da doručkujemo. To bi. čak. smatrali vidora nepoštovanja. To je plačeno i hrana če biti servirana, a tvoje je da li češ jesti ili ne. U metrou se tačno zna, u metar, gde voz staje, gde se ulazi, gde izlazi. Ljudi koji su prehlađeni, ulicom, nose pamučne maske kao lekari, da se drugi ne bi zarazili od njih. e Jeste li bili na nekom posebno zanimljivom mestu? Posetili smo Diznilend koji je veraa kopija onog američkog. Od samog otvaranja, formiraju se redo vi za karte. јег kroz njega svakog dana prodefiluje ogroman broj Ijudi. Mi k’o mi, nismo čekali, več smo karte kupili preko reda. Možeš misliti kao im je izgledao taj naš gest, ali da nismo to učinili. ne bismo stigli ni da uđemo, a kamoli da nešto vidimo. Kao i uvek, imali smo vrlo malo slobodnog vremena. U tom njihovom Diznilendu sve je toliko dobro urađeno, zapravo - dovedeno do perfekcije, da ne možeš da povemješ. Ranije sam, u Danskoj, bio u "Legolendu", u "zemlji kockica" koja je izuzetno zanimljiva, ali ovo je nešto neprevaziđeno. • Kod njih je, trenutno, fudbal u ekspanziji. Hoće li to biti samo moda koja će uskoro proći ili i nešto više? Njihovi igrači su vredni. radni, što je i logično, ali problem je u nedostatku lične kreativnosti. Da bi se to popravilo. sve više se angažuju evropskd fudbaleri i treneri. Međutim, svojevremeno je slična atmosfera vlađala i u Americi, ali je potom došlo do pada interesovanja. Sad se i kod njih ponovo nešto menja, ali mora se imati u vidu da veliku ulogu igra mentalitet naroda, tradicija, rezultati koji se postižu u određenim sportovima... • Da li za vrhunskog fudbalera, kao što si ti, Japan može da bude izazov ili je jedino Evropa ono pravo? Imamo primer Piksija koji je tamo neprikosnoven i koji je, nesumnjivo, naših najboljih fudbalera. Sto se drugih igrača tiče, sigurno je da bi mnogi tamo bili i te kako zapaženi, samo pitanje je kohko bi se to ovde cenilo. Hteli ne hteli, ne možemo zaobići činjenicu da su fudbalski merodavne zemlje Italija, Spanija, Nemačka, Engleska, Francuska... • Nadam se da ćeš se, pre no što odeš u neku od njih, definitivno uveriti da "Svet" nije ni blizu žute štampe. To, opet, znači da, za koji mesec, od tebe oćekujem zanimljivu priću o novom klubu, zemlji, Ijudima... Važi!

1 jftV,) Дl^ј !(i] ;{il m ЧгД

18.09.1995. Svet