Svet

ANTIVLASNIČKA REVOLUCIJA PRETI GAŠENJEM "NAŠE BORBE"

Razgovarao: Predrag Popović

BRANESLAV MILOŠEVEĆ. kolumnista ž kandidat za glavnoo i odgovornog urednika lista u štrajkn NAŠA BORBA ". u ekskluzivnom interviuu za "БУЕТ" obpašnjava razßoge zbog kojih nžie imenovan na ovu funkciju. govorž o šlrenju namernog nepoverenja Bedakožie nrema vlasniku novlne. o slndromu samoupravnag sooljalistžćkog еоаШапжша u "Iridino orlžendsanoj" Ilberalnoj sredlnL o opravdanlm I neopravdanim razlozlma za štralk I Ivrdl:

ospodine Miloševiću, kakvo je sada stanje u "Našoj Вогbi"? Deprimirajuće, Novine ne izlaze već nekoliko dana. Vođe štrajka obmanjuju novinare da se bore za njihova prava, a zapravo pokušavaju da se izbore za ргосеduru kojom će obezbediti kontinuitet anarhije - sa nekdm od njih na čelu, naravno. U "Našoj Borbi" se svesno i promišljeno kreira stanje populističke euforije, пеке vrste antivlasničke revolucije, koje se hrani poluistinama i bezočnom manipulacijom novinara od strane vođe štrajka. Postoji i niz zabrinjavajućih indicija koje govore o tome da je reč o preuzimanju novine iznutra u interesu nekoga spolja, izvan redakcije. ® Koji su osnovni uzroci ove krize u "Našoj Borbi"? Takozvanih osnovnih uzroka ima, svakako, više i zato bih pokušao da ih razvrstam па objektivne i na one na koje se moglo uticati drukčijim ponašanjem obeju današnjih strana u sukobu. Objektivao je "Naša Borba” prva četiri meseca svoga postojanja poslovala s gubitkom. bez elementamih uslova za rad i bez izvesnosti da će se ti uslovi, u dogledno vreme, popraviti. Gubitak se nije mogao izbeći jer nije bilo ui uslova, ni sredstava

da se poveća tiraž, odnosno da se nabavi više roto-papira. Prostorije za Redakciju su jedvapronađene, a onda je još dva meseca proteklo u pregovorima sa njihovim vlasnicima, рге nego što su nam stavljene na raspolaganje. Za sve ovo vreme ispoljen je fantastičan, гекао bih čak fanatičan entuzijazam produktivnog jezgra Redakcije, u koje ne übrajam samo novinare, koji vlasnik nije uvek blagovremeno valorizovao, Mijid je nov čovek u ovome poslu i njemu se isprva činilo da se privatna novina može uspešno voditi na isti način na koji se uspešno yodi spoljnotrgovinska firma. Kad je "ukačio" razlike koje postoje, pokušao je da s Kolegijumom pronađe zajednički jezik tako što de od njih tražiti da izdvoje i posebno valorizuju rad onih koji, faktički, nose novinu. Taj posao je, na žalost, obavljen polovično, na obostrano nezadovoljstvo i vlasnika i Ijudi koji pripadaju tom produktivnom jezgru u Redakciji. Kolegijum se nije usudivao da radikalizuje stanje u Redakciji, plašedi se za sopstvene pozicije, a Mijid je zazirao od otvorenog sukoba s Kolegijumom u želji da izbegne javne skandale. U tom periodu sveukupne os• kudiee i -unutrašnje blekader nije

bilo teško okrenuti Redakciju protiv vlasnika i uznegovati i širiti nepoverenje prema njemu i njegovim krajnjim namerama. Tu su se vođe današnjeg štrajka pokazale mnogo umešnijim nego u svom osnovnom poslu, Mijid, sa svoje strane, nije bio kadar, a rekao bih ni voljan, da vanrednim finansijskim infuzijama premosti hronični nedostatak рага. Podozrevao je da bi time više učvrstio opoziciju protiv sebe, nego Sto bi doprineo da se izvrši unutrašnja radna "diferencijacija". On se, pomalo naivno, pouzdavao da de upravo to produktivno jezgro u Redakciji zahtevati svoja prava i đa de uvideti ko je, u stvari, kreator uravnilovke. To se nije dogodilo, ali je sve više prostora u mislima Ijudi zauzimala priča, uz koju su obavezno išli i "dokazi", da ih vlasnik eksploatiše. Sad je i Mijid uvideo da od njegove saradnje s ovim Kolegijumom nema ništa, ali na dnevnom redu više nije bila promena Kolegijuma, nego vlasnika. Sa zapanjujudom lakodom aktiviran je, u jednoj sredini koja je, po onome kako se u javnosti oglašava, hberahia i "tržišno orijenlisana", sindrom samoupravnog socijalističkog egahtarizma, odnosno ■ zazor i surevnjivostprema kapitalu

i pravima koja se na njemu temelje. Ta lakoća je, možda, najbolji indikator krhke i kolebljive svesti s kojom moramo računati u procesu tranzicije koji nam predstoji. • Prva varijanta ste bili Vi. Kad ste se kandidovali za mesto glavnog urednika, da li ste očekivali da Vas Redakcija ne podrži? Očekivao sam, najpre, da će procedura izbora i imenovanja glavnog urednika proteći regulamo. To znači da će Redakbija imati interesa i radoznalosti da sasluša nekakav koncept koji će kandidat izložiti i da će, na osnovu ideja i predloga koje bude čula, u regularnoj proceduri i u normalnoj atmosferi, proceniti, podržati ili odbiti ideje, a s njima i ličnost kandidata. Sve je, međutim, pošlo naopačke. Raspravljalo se o pravu veta Redakcije, a ne o tome šta novi glavni urednik misli da počne, odnosno da nastavi s novinom. Ako u raspravu uđete s namerom da sebi 'obezbedite pravo veta, onda to u najmanju ruku nagoveštava da vam je namera da se o kandidatu i njegovim idejama - ne dogovorite, Pokušavao sam, u nefonnalnim kontaktima s nekirn kolegama, da objasnim svoje shvatanje autonomije Redakcije. Ta se autonornija, po шош mišljeFijo.iogleda.ipre sve-

ga, u pravu i obavezi Redakcije da brani temeljni koncept uređivačke pohtike Usta. Kad je o "Našoj Borbi" reč, neprikosnovena mora biti njena nezavisna, nadstranačka pozicija, njeno zalaganje za najviše civilizacijske vrednosti i standarde. Autonomija Redakcije ne ogleda se u pravu na inat vlasniku, pogotovu ne u njenom pravu da obustavi izlaženje Usta. Onaj glavni uređnik koji je u stanju da brani i učvršćuje osnovnu koncepciju Usta, ne može biti osporen zato što je nekome nesimpatičan ih zato što je najavio da nede imati razumevanja za sve one novinarske veUčiue koje se ne dokazuju u svakodnevnom radu u novini. Vođe opozicije, koje su prouzrokovale skandalozno zaustavljanje novine, krenule su drugim putem: one su nastojale da diskredituju Učnost kandidata za glavnog urednika, prebacujudi mu. izmalu ostalog, da je blizak vlasniku. Da je u svađi s njim, mogao bi, možda i prodi, utoliko pre što ni sad nisu osporavali neke sposobnosti kandidata, a u trenucima velikodušnosti bilo je čak reči i o nekim njegovim vrednostima. AU kandidatu se nikako nije mogla oprostiti namera da nešto, odnosno nekoga u Redakeiji promeni i pomeri s mesta na

kojem bi drugi, mlađi i vredniji, bili korisniji za novinu. • Kako objašnjavate da sfe, nakon svih gođina provedenih u "Borbi", podržani od samo sedmoro Ijudi? U atmosferi koja je stvorena uoči referendnma za kandidata za glavnog urednika i sam bih glasao protiv sebe, da mi je bilo dozvoljeno da se izjašnjavam. Najpre je održan "zapaljiv" zbor radnih Ijudi (čuj, "zbor" u privatnoj firmi!), a onda je, bez ikakve prethodne najave, održan referendum koji je trajao od 14.30 do 17.30, dakle svega četiri sata. Zašto je referendum morao biti održan navrat-nanos? Zato da bi se njegovim programiranim ishodom osujetila eventualna namera Upravnog odbora da, bez saglasnosti Redakcije, imenuje glavnog urednika. Vođe štrajka su, razume se. znale da meni ne pada na pamet da izigravam Brčina, niti Mijiču pada na pamet da bude SPS, ali u svojoj bezočnoj neodgovomosti su proturali upravo takve glasine. Njima se činilo da če, eliminacijom kandidata koga podržava vlasnik, uspeti da održe status quo, tj. stanje produže-

BRANA MILOŠEVIĆ: RAZLAZ "NAŠE BORBE" SAME SA SOBOM

Svet 16.10.1995.

5