Svet

STEVA POPOV, PILOT: ZAŠTO SAM SE UČLANIO U JUL

Razgovarao: Srđan Rajković

STEVAN POPOV. nilot. u javnosti poznat kao čovek koji je u hrabrim akcijama usneo da samo u jednom danu Iz sarajevskoff ratnog haosa izvuče 3.900 Ijudi. i kojl je uspeo da se izbori sa švedskim glaslima i vratj jugoslovensku fudbalsku reprezentaciju u Beograd. u ekskluzivnom razpavoru za "SVET" priča o tim događajima. kao i o svom najnovijem politićkom angažmanu. te tvrdi:

Postoji nešto veličanstvenije od mora. To je nebo. Postoji nešto veličanstvenije od neba. To je Ijudska duša. (Viktor Igo)

pravo tu veličanstvenost duše iskazao je pilot Stevan Popov u ovim suludim godinama u kojima sada živimo, kada je u samo jednom danu iz sarajevskog pakla uspeo da izvuče preko 3.900 očajnika. Nikada, svi oni koji su se tih dana našli u avionu "slobode", ne mogu đa zaborave plemenitost Steve Popova. Samo jednim letom omogučio je, svakom ponaosob nov život, život dostojan čoveka. Bilo je, međutim, i onilt koji su ga optuživali da je ugrozio život tih Ijudi. • Kako ste se osećali kada su uvedene sankcije i onemogućeni lefovi JAT-a? Cime ste se za to vreme, bavili? Moram da kažem da je JAT i рге uvođenja sankcija bio jedan od močnijih svetskih kompanija. To s pravom mogu da kažem. Mi smo se čak i vrlo visoko kotirali među evropskim i svetskim letačkim kompanijama, imali smo dobar imidž kao kompanija, ali i zemlja u celini. Naravno, kađ su stupile sankcije i kada su avioni morali da se prizemue. uama je, u kompaniji, osnovni cilj bio da zadržimo visoki

UMEM DA UPRAVUAMI "BOINGOM 737": Ako bi trebalo, vozio bih Slobodana Miloševića na pregovore u Ohajo!!!

LET PO ISTAMBULA PATRIJARH PAVLE IIRINEJ BULOVIĆ PROVELI SU U MOJOJ KABINII RASPITIVALI SE O TEHNIČKIM MOGUĆNOSTIMA AVIONA! Sečam se jedne epizpde iz 1990. gođine kada sam vozio Paatrijarha SPC na jednu konferenciju pravoslavnih crkava u Istambul. Kada smo uSU u avion on nije otišao na sedište predvidjeno za putnike, već se samnom uputio u moju pilotsku kabinu i ceo put presedeo tu. U jednom trenutku sam mu гекао kako smo sada za 10 hiljada metara bUži Bogu. Nasmejao se. Inače vrlo je simpatičan čovek i sa njim se može razgovarati o svemu. Raspitivao se za avion, za brzinu koju razvija, za tehničke stvari, a sa njim je takoddje u mojoj kabini sve vreme puta sedeo vladika bački g-din Irinej Bulović koji me je zadivio svojom pameću, ne samo oko duhovnih stvari već mi je održao pravo predavanje o tehničkim mogučnostima aviona, da je to prosto neverovatno u koliko stvari se taj čovek razume. Pravi je intelektualac i erudita. Na kraju puta Patrijarh me je pitao, dali ću ja doći po njih da ih vozim nazad. Kada rne je video na aerodromu, radovao se kao malo dete. Morao sam zbog toga da menjam čitav nedeljni plan svojih aktivnosti.

letački kadar. Ipak, moram priznati da su neki Ijudi iz JAT-a odlazili u Singapur, na Tajvan, u Maleziju i širom sveta i bez obzira što su Srbi, zbog njihove izuzetne profesionalnosti, u svim kompanijama su izuzetno dobro primljeni. Mi koji smo ostali shvatili smo da sankcije nisu nešto prolazno i da će dugo trajati, pa smo preduzeh određene mere kako bi zadržali visok nivo koji smo do tada imali. Dakle, držaU smo predavanja, držaU Ijude u stalnoj pripremi, radiU takozvane, zone, odnosno trenažne letove i sve drugo što je bilo neophodno da i dalje ostanemo u visokoj letačkoj kondiciji. UspeU smo, da i pored sankcija, dogovorimo sa Englezima, da se na njihovim simulatorima školujemo i da održavamo redovnu trenažu. Kada su nam došli engleski stručnjaci posle skidanja sankcija, bili su iznenađeni kako smo uspeli, bez ikakvih problema, da se uključimo u svetsku letačku rarežu. A kako sam se osećao, mislim da je to jasno svakom pilotu. Pilotima je najteže kada ne lete, odnosno kada su na zemlji. • Da li je bilo, u to vreine, uckili razgovora mcđu pilotima i

kompanijama da saiikcije ргеша JAT-u ne treba uvoditi'? I pre zvaničnog uvođenja sankcija, rezolucijom 735, osetilo se i u SAD-u i u uekim evropskim državama, da nešto nije u redu, јег su nam stalno smanjivali broj letova.

Na primer Amerikanci su nam drastično smanjili broj letova za Ameriku, a u Evropi su slično postupali prema JAT-u i Svajcarci kao i neke .druge zemlje. Ono što je najžalosnije je to što nismo uspeli iz Turske da izvučemo dva naša aviona koji

su praktično ostali zarobljeni u njihovim rukama. • Kolika je materijalna šteta stranih kompanija zbog uvođenja sankcija prema JAT-u? Svi su tu trpeli gubitke. Evo sada kada JAT ponovo leti, "Lufthanza" ima nedeljno četiri leta prema Beogradu, "Air Frans" ima takođe, nekoliko letova prema našoj zemlji, kao i grčka kompanija "Olimpik". U ono vreme kada njihovi avioni nisu sletali na naše piste, sigumo da su imali velike finansijske gubitke. Ali JAT je, ipak, pretrpeo najveći gubitak, u svakom pogledu. Prvo, avioni su na zemlji, a zna se da je svaki avion najskupIji kada je na zemlji, drugo, u tehničkom smislu, јег mi nismo dobijali tehničke informacije koje su JAT-u neophodne, treći gubitak je u delu stručnog informisanja, јег je međunarodni letački saobraćaj povezan. Sve informacije u tom smislu mi dobijamo od jedne nemačke firme "Japson" koja ih beleži u nu kujigu. Sve to nije moglo da se obavlja u vreme sankcija, mada smo mi na razne načine dobijali informacije, ali to ništa nije bilo zvanično. • Zašto Novi Sađ пеша pravi aerodrom kada za to, kako neki tvrde, postoje uslovi? Tačno je to. Novi Sad ima jedan poljoprivredno-sportski aerodrom odaljen 12 km, па putu prema Subotici, na Čeneju. Ja sam odrastao na tom aerodromu i tamo započeo svoju letačku karijeru. Kada je zbog sankcija JAT prestao đa leti, ja sam imao više slobodnog vremena i shvatio sam u jednom trenutku da je taj aerodrom veliko blago koga Novosađani nisu ni svesni. Pokušao sam tada da übedim Ijude i da ih zainteresujem da shvate šta imaju. Postojao je i рге toga projekat za izgradnju aerodroma u Novom Sadu, ah tadašnje upravljačke strukture u gradu, nisu shvatile značaj takvog jednog ргоjekta, Oni su smatrali da taj budući aerodrom treba da bude največi u Evropi, za šta nije bilo potrebe, a verovatno ni mogućnosti, jer je beogradski veoma blizu, ali je za obavljanje jednog tercijalnog saobračaja Novi Sađ iđealan. To znači da bi odatle poletali i sletali najviše mali avioni koji mogu da ponesu

Svet 30.10.1995.

13