Svet

MAKEDONIJA: ČISTKE U POLICIJI, ISTRAGA ТАРКA U MESTU

Мilena Tanjga

Američki, frcmcuski i britcmski eksperti bezuspešno tragaju za atentatorima na Kiru Gliaorova

est da je predsednik Makedonije Kiro Gligorov- nakon atentata i bolničkog leeenja napustio bolnicu i da se uspešno oporavlja, obradovala je tnakedonsku javnost. Međutim, mesec dana od tragičnog i zločinačkog napada na makedonskog lidera javnosti još nije saopšteu nijedan detalj iz istrage uiti dokle se stiglo u potrazi za počiniocima gnusnog zločina. Osim nagađanja i čaršijskih priča. koje se menjaju iz dana u dan, nikakvog pouzdanog traga nema. I dok makedonska javnost i mediji traže smenu ministra unutrašnjih polsova Ljubimira Frčkovskog zbog lošeg funkcionisanja službe bezbednosti, ovaj je več dva puta podnosio ostavku premijeru Branku Crvenkovskom, ali je oba puta ostavka odbijena. U međuvremenu u vrhu makedonske policije došlo je do masovnog smenjivanja načelmka sektora i uprava, kao i u gradskoj policijskoj upravi Skoplja. Reč je, naime, o smeni dvadeset Ijudi uz obrazloženje da nisu "ostvarili zadovoljavajuče rezultate u radu”! Među smenjenim načelnicima ne ualazi se prvi čovek Službe državne bezbednosti Slobodan Bogoevski iako se o njegovom smenjivanju danima poluglasno govorilo u političkim kuloarima. Inače, pre nekoliko daua makedonska vlada imeuovala je dosadašnjeg načelnika za javni red i mir Aleksandra Doačeva za liovog pomočnika niinistra unutrašnjih poslova umesto generala policije Sta-

noja Bogojeva koji je premešten na drugu dužnost, U Ministarstv'u unutrašnjih poslova u Skoplju smenjivanja ne vezuju direktno za neusgeli atentat na šefa države. Objašnjenje je da su smenjivanja usledila "delimično zbog tekuće transformacije Ministarstva policije, a delimično zbog vladine akcije raščišćavanja devijantnili pojava u državnoj upravi". Nesposobnost da uđe u trag zločincima policija prebacuje na eksperte američke, francuske i engleske službe koji su odmah nakon atentata stigli u Skoplje kao ispomoć makedonskim organima unutrašpjih poslova. Kažu da neće objavljivati nikakve podatke o istrazi dok ne budu gotovi nalazi stranih eksperata. Do tada javnosti ostaje da čeka i da razmišlja slično kao lider VMRO-DPMNE Ljubiša Georgijevski koji je nakon atentata izjavio - šta da očekuje običan građanin akp se takve stvari dešavaju šefu države. A drama Kire Gligorova započela je pre gotovo mesec dana ovako; Dan nakon boravka u Beogradu i uspešnih razgovora sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševiyćem u Skoplju je izvršen atentat na makedonskog predsednika Kiru Gligorova. Vest je zazvučala ,zlokobno i poražavajuće, Samo dan ranije njegov boravak u Beogradu bio je još jedau kamenčić u narastajućem mozaiku optimizma da se Balkan približava miru i da u celom tom velikom poslu Makedonija ima nezaobilazno meslo. Tragedija koja se u utorak trećeg oktobra

u devet sati i četrdeset i pet minuta sručila na susednu nam Republiku zaprepastila je sve građane SR Jugoslavije, Pitanje na koje još niko nema odgovora, jeste - zašlo Gligorov? Drama predsednika Gligorova sa mesta nesreće seli su u skopski Urgentni centar gde nakon petočasovne operacije ekipe lekara stabilizuju stanje zdravlja predsednika Gligorova, U Skoplje su došli medicinski stručnjaci iz Londona. Veliki publicitet dobila je i izjava lekarskog kozilijuma da nema pwtrebe da se operacija predsednika Gligorova obavlja van zemlje, po čemu se moglo naslutiti da stanje nije alarmantno. Jugoslovenska ekipa najstručnijih i najiskusnijih lekara prva je stigla u Skoplje i jedina direktno učestvovala u operaciji. Posle obavljene operacije pridružili su im se i stručnjaci iz Francuske, Soluna i Atine, kao i nefrolog iz američke vojne baze. Doktori Vaso Antunović, Miloš Janićijević, Mile Joksimović i Mile Karađov otputovali su u Skoplje po nalogu predsednika Srbije Slobođana Mrloševića. O tim dramatičnim treuucima priča dr Miloš Janićijević, direktor Instituta za neurohirurgiju KBC Srbije: "Makedonski pređsednik je zadobio teške povrede glave i mozga i u daljem toku mu je pretila neposredna životna opasnost. Operativnim zahvatom su mu uklonjeni uzroci koji su mu neposredno ugrožavali život. U sredu ujutro obavIjeni su kontrolni pregledi i učinjena kompjuterizovana tomografija glave i mozga. Rezultali su bili

očekivani. Potvrdili su da je sa пеurohirurškog aspekta urađeno sve što je neophodno i prema svim ргаvilima nauke i prakse. Poslednji pregled smo učiuili u četvrtak ujutго i konstatovali da je stanje povređenog stabilno i može se reći prihčno zadovoljavajuće..." Na pitanje kakav se konačni ishod može predvideti, dr Janićijević kaže: "s obzirom na težinu povrede i godine gospodina Gligorova, ne može se sa sigurnošću prognozirati i defmisati ishod bar ne do sada. Prema neurohirurškoj teoriji i našem iskustvu, daljnji postoperativni tok je opterećen značajnim rizikom od neposrednili i odloženih komplikacija. Sličnu izjavu dao je i dr Vaso Antunović: "naša je ocena da je urađeno sve Sto medrcinska nauka predviđa! Bez obzira što je makedonski MUP pohapsio eventualne osumnjičene, neWh pravih tragova oko eventualnih pocinilaca nema. Za sada je napravljen foto-robot kupca "amija” koji je bio auto-bomba. Prema mišljenju Ivana Jovanovića čoveka koji u Makedoniji važi za najvećeg stručnjaka za poznavanje eksploziva, tempirana bomba i način kako je atentat pripremljen vidi se da je reč o vrhunskini profesionalcima. I ostali stručnjaci se slažu da je reč o političkom terorizmu iza kojeg stoji ozbiljna i profesionalna služba. Upotrebljeno je 20 kg amonala što je smeša amonijum-nitrata, TNT i aluminijumskog pralta koji podiže ternperaturu i produžava dejstvo eksplozije. Eksploziv je bio smešten u limeuu kofu prese-

čenu s jedne strane, obložen vrećicama peska kako bi se pojačala eksplozija u željenom pravcu. Ргаvac eksploziva bio je usmeren iz automobila ka ulici. I svi drugi podaci morali su biti dostupni atentatorima - od autombila predsednika u vidnom polju. pa do njegove prosečne brziue kretanja, i slično. Sve to dovodi do zakTfučka da je atentat bio pripreman najmanje deset dana ranije i da su upotrebljena četiri automobila. Neke indicije upućuju da je atentator došao iz inostranstva deset dana ranije. Po Skoplju se priča da je makedonska policija od jedne susedne bratske službe dobila i upozorenja o mogućem atentatu, a na to su ukazivale i brojne pretnje iz inostrantva od emigracije i preteća pisma koja su stizala. Samo dan posle atentata, prema vesti objavljenoj u Novoj Makedoniji, u Kicevu su na banderama i po gradu na više mesta bile izlepljene plakate sa sledećim tekstom - "Kiro umri, neka ti je teška zemlja". Рге toga pripreman je i initing pod uazivorn "Mirni protest" i protiv predaje simbola Makedonije, makedonskih manjina u drugim zemljama, na ime koje je deflnitivno izgubljeno uz saglasnosl aktuelne vlasti. Posle atentata na predsednika Gligorova ovaj miting je otkazan. U ponedeIjak, 9. oktobra, u Prilepu su na zgradi Socijaldemokratskog saveza Makedonije osvanuli grafiti sledeće sadržine - Ghgorov - savez Bahsti - Gligorov vrati se u Beograd - Gde ste Makedonci, Smrt izdajhicima i si. Da vezu sa ateutatorima treba tražiti u ekstremnoj

makedonskog emigraciji i inostianstvu, potvrđuje i stari i iskusni političar Krste Crvenkovski, inače, otac sadašnjeg ministra spoljnih poslova Makedonije Steve Cn'enkovskog. Lider VMRO DPMNE Ljupčo Geogrijevski, koji ne bira reči kada napada Gligorova, osudio je atentat i kaže: "kada se to desi predsedniku, šta može nekom običnom čoveku da se desi". Kalkulacije i nagađanja oko mogučili počinilaca nalla su veliki prostor i u susednim zemljama regiona. Zanimljivi su posebno komentari bugarske štampe i bugarskih zvaničnika. Ministar unutrašnjih poslova Bugarske Ljubomir Načev kategorično je odbacio bilo kakvu umešanost Bugarske u atentat. "Apsolutno nema nikakvih elemenata u prilog prefpostavkama da je likvidacija Gligorova plauirana i pripremana u ekstremnim nacionalističkira krugovima Bugarske. " Procene da bi iza pokušaja übistva Gligorova mogle da stoje neke bugarske nacionalističke snage, što je plasirano u nekim grčkim novinama, Načev je nazvao grubom Spekulacijom i insinuacijom. Bugarska štampa, koja sa velikim intenzitetom prati zbivanja u Makedoniji. podseća da je Bugarska među prvima priznala ovu Republiku, te da su odnosi Sofija-Skoplje prijateljski i dobrosusedski i da je iskIjučen bilo kakav interes Sofije da

/ ■ . ■ ■ ' Nastavak na str. 32

Svet 30.10.1995.

7