Svet

Nastavak sa str. 26

sing pula” koji je trebalo da nastavi neki kontinuitet Auto-moto saveza, ali on jednostavno nije priznat i nema legitimitet koji u međunarodnim forumima ima AMS. On je, u stvari, bio skup sponzora, koji su, opet, mnogo više radili u svom interesu. nego u interesu takmičara. Ipak, mislim da se krenulo s mrtve tačke. Promenjenaje tehnič• ka komisija, disciplinski sudija. Oni Ijudi za koje se smatralo da koče auto-moto sport su sklonjeni iz viših instanci. Dolaze novi Ijudi, polako se uhodavaju. Dolaze mlađi, što me posebno raduje. Smatram da će se sledeđe godine, što je neobično važno za takmičare, znati tačan broj trka, tačni termini, ko organizuje trku. Јег kod nas se desi da termin dobije jedan organizator trke, pa zatim na njegovo mesto uskoči drugi. To je, međutim, do sada bilo tolerisano od strane Automoto saveza. Mislim da više neće. Takmičarima je od velikog značaja da znaju raspored trka u Jugoslaviji da bi mogli planirati i neka gostovanja u inostranstvu. U planu je smanjenje broja klasa na kružnim i brdskim trkama, sedam klasa je previše, taj program traje po pet-šest sati. Mislim da je četiri sasvim dovoljno. Ujedno se menja i sistem vožnje. Neće više voziti svaka klasa za sebe, nego će voziti po dve klase u jednoj diviziji. Otprilike onako kako je u Neniačkoj ili Ceskoj. Jedan od problema koji u narednom periodu mora biti rešeu je i prohlem odnosa kluba i vozača. Vi danas jednostavno morate biti

član nekog kluba da biste vozili prvenstvo Jugoslavije. To se u drugim zemljama ne radi. Vi možete biti član bilo kog auto-moto kluba, ali vozite za ekipu. Verovatno će i kod nas uskoro biti tako, da se prijavljuju ekipe sponzora, kao što imate u fonnuli ekipe i u svim ostalim takmičenjima. Sadašnji odnos je kočnica razvoja ovog sporta, zato što se mešetarenjem klubova dobija neregulamost šampionata. • Mada je tradicija auto-moto sporta u Novom Sadu duga, tek je tebi pošlo za rukom da osvojiš titulu prvaka Jugoslavijc. Nije ii tom višegodišnjem postu doprinela i politika ranijih garnitura koje su vodile ovaj sport? U Novom Sadu nikad nije bilo velikih vozača. Mogu đa se trse tradicijom koliko hoće, toga ovde nije bilo. Automobihzam je godinama bio sputavan od strane automoto kluba "Vojvodina" koji je organizovao neke turističke, bezvezne relije tipa "Vojvođanski reli", gde je bilo ono mal’te ne gađanje iz puške, bacanje bombe i to su oni smatrali auto-moto takmičenjem. Nijedan taj njihov relista nije mogao čak ni da se kvalifikuje na bilo kakvoj kružooj ili nekoj drugoj trci i nikad od njih ništa nije bilo. Tako je to godinama trajalo i mi smo bili bukvalno osuđeni da vozimo za druge klubove, da donosimo bodove drugima, da odvlačimo publiku u Beograd, Sloveniju... Odnos prema automobilizmu u Novom Sadu i u Vojvodini bio je više nego maćehinski. Nismo imali nikakvu podršku, ja sam u ovom sportu prisutan od svoje desete godine, kao posmatrač, i znam kako se radilo. Pokazivao se, a i danas se pokazuje, interes za neke druge

sportove, a zaboravlja se pri tome da je prolećna auto-moto trka godinama najposećenija sportska priredba u Novom Sadu. Uslovi za razvoj postoje. Novi Sad je grad koji najbolje organizuje trke u Jugoslaviji. Ove godine je napokon jedan Novosađanin pobedio na kružnoj auto-trci u Novom Sadu, to je Branko Zirojević. Jedino nam preostaje da se nadamo da će u narednom periodu, oni koji izdvajaju novac i oni koji odlučuju šla će se forsirati i fmansirati, povesti malo više računa i o auto-moto sportu. • Cini se da među našim aufomobilskim asovima, za raziiku od onih svetskiii, nema toliko sujete i surevnjivosti? Delujete, bar ovako sa strane gledalno, kao vrlo dobri drugari. Vas, ipak, znači zbližuje opasnost koju nosi sport kojim se bavite? Takmičari sami između sebe su prilično dobri drugovi i pomažu se. Naravno, pim je' ušao veliki novac u to takmičenje, manje je druženja, ali je još uvek na zavidnom nivou, pogotovo u reliju. Nema u ovom sportu puno sebičnosti. Jednostavno, ako пе pomažemo jedni druge, neka iskustva prenosimo, ja mislim da bi se sport počeo gasiti polako i opadati. To se ne sme dozvoliti kada već imamo takav uzlet. Ako se ne pomažemo, ništa tu neće biti. Ja bih, na primer, najviše voleo kada bi neki novosadski vozač bio šampion Evrope u "formuli 3" ili Sampiou sveta u reliju. • Kao da je uzlefu automobilizrna doprinela i pojava Marka Milošcvića. Vas dvojica ste dobri drugovi. Citaoce bi svakako zanimalo fvoje mišljcnje o njemu. Marko Milpšević je ušao u automobilizam pre dve sezone, u шо-

ju klasu 1.300. On je prilično neupadljiv momak. Dok neko ne upre prstom u njega i ne kaže: "To je Miloševićev sin", vi i ne možete znati da je on sin predsednika Srbije. On je momak koji se ne bavi politikom, zanimaju ga automobili i automobilizam. Jednostavno, oko njega su stvorili neku famu, kao da je on neki Niku Caušesku i da radi šta hoće. Bilo je tu lupetanja na televiziji da je slupao 19 automobila. On je irrazito pažljiv vozač, do sada sem nekih sitnih češanja nije slupao nijedan auto, za razliku od mene koji sam bar 10 razbio. Dečko je vrlo korektan sa nama, družimo se. Pošto je on sin našeg predsednika o kome neki imaju ovakvo, a neki onakvo mišljenje, mnogi misle da je on konfliktna ličnost. Dosta sam pričao sa njim u vezi sa nekom tučom koja je izbila u Požarevcu u kafiću gde se on zatekao, pa je posle bilo priča da su njegovi telohranitelji izazvali nered. I pitaju koliko ga Ijudi čuva. Konkretno, njega ponekad na nekom reliju čuva samo jedan. Ne na svim relijima, јег njega niko ne dira i ne čačka, jednostavno on je naš đrugar, kolega i mi ga tako prihvatamo. Ciujenica da je оп sin Slobodaua Miloševića mu mnogo otvara vrata nekih sponzora koji se uključuju u , auto-moto sport. Tako da Marko, ipak, lakše dođe od sponzora. Sto se tiče njega kao vozača, оп je pre svega mlad. On ima tek 20 godina. Polako sazreva. Nije neka ekstra klasa, ali biće dobar. Uči se još uvek. To je veliko opterećenje, muoge oči su uprte u njega, sada svi očekuju od njega ne znam Sta. Treba, ipakl malo vremei!s da se dokaže, ali mlslim da će biti dobar vozač. Vozi "opel astru", počeo je

sa "pežoom 106". ue znam šta ce „ dogodine voziti ali mislim da će , ostati na reliju. • \ r ažiš za iztizetnog poznavaoca prilika u svetskom aulomofo sportu. Kaskamo U za svetom u ovoj oblasti. Je U dalcko dan kada će neki Jugosloven Ш Srbin sesti u "formulu 1"? Još se ne zna. Neđe to tako brzo ići. Veliko je pitanje koliki će u određenom trenutku biti nečiji interes ; da neko sa Istoka bude u "formuli 1”. Mogućnosti postoje, ako ne u "formuli 1", a ono u "formuli 3". Za jedno desetak godina naši će moći ozbiljnije da konkurišu Italijanima, Francuzima... Мога biti jako nacionaluo prvenstvo da bi izbacilo vozača ekstra klase. • Kakvi su ti planovi za narednu sezonu? Prefposfavljam da ti je želja da odbraniš titulu. Imaš U internacionabiili ambicija? Meni ova titula znači podstrek za nove titule. Jedan osvojeni šampionat ne znači baš puno u karijeri. Nadam se da će ih biti još nekoli-. ko. Dogodine ću najverovatnije voziti istu klasu, kružne i brdske trke najverovatnije za novosadsku Vojvodinu, a reli ću verovatno voziti za neki beogradski klub. Planirao sam i dva relija u inostranstvu, jedan u Bugarskoj i jedan u Mađarskoj. Kad se sve to sabere, ispada dvadeset trka godišnje, Sto je dosta. Što se intemacionalnih ambicija tiče, osim ova dva relija, za sada ništa. Ukoliko bi reprezentacija Jugoslavije gostovala па nekoliko relija (a postoji mogućnost raspisb vanja Balkanskog relija), onda bi , postojala i mogućnost većeg augažovanja u inostranstvu.

vac. Sanio za Cmu Gom nakon potresa 1979. dali smo sav prihod od pet rasprodanih beogradskih koncerata. Dali smo oko dvjesto hiljada maraka, a to nitko nije nigdje spomenuo jer im nije odgovaralo da neki čupavci imaju toliko novca. • Zato su ćerke političara ludovale za vama? Njihove su sobe bile pune naših slika, i to je bila naša snaga. • U kasnijoj etapi članovi "Bijelog dugmeta", kada nisu radili, nisu se međusofano družili. Šta ste Vi radili u periodu između dveju ploča? Citao sam knjige, učio strane jezike i putovao po svijetu. Od mnogih gindova u kojima sam bio najviše sam volio Amsterdam, koji sam prvi put posjetio još 1970. •Da li ste išli u "coffie shopove"? Vidio sam ih, ali nisam zalazio u njih. ja i ne pušim. • Da li su Vam stranci verovali da ste u svojoj zemlji velika rok-zvezda? S bendom sam 1976. bio u Njujorku. Trebali smo ondje imati kraću turneju, ali nešto je zaškjipalo u organizaciji, pa je to otpalo. Ipak, ondje smo snimili dva singla pod Bebekovim i Ipinim imenom. Snimili smo ih u studiju smještenom na pedesetom каШ. Kad je vlasnik studija čuo iz koje smo zemlje, odgovorio nara'je; "О baš mi je

drago, ovdje su neki dan snimali i momci iz Kenije". Eto šta jedan prosječan Amerikanac mislio o nama. • Zašto je "Bijelo dugme" jedino zadržalo pufaliku na svim stranama? To nije točno, znam da se "Parni valjak", bend koji sam uvijek cenio, također sluša na svim stranama. • Da li je istina da ste se sa Goranom Bregovićem posvađali zbog Dijane Bećirević? Ha, ha, ha! S Goranom sam bio i ostao prijatelj i ovo ne govorim zbog ispravke nekih povijesnih budalaština objavljenih i u novinama. Iz "Dugmeta" sam otišao 1988. uoči snimanja ploče "Ćiribela". Prije toga s Goranom sam satima nasamo razgovarao i rekao mu: "Prika, neću više!" Ni njemu se nije sviđala atmosfera u bendu. ali morao je izgurati taj materijal. Mislim da se na taj način ne rastaju Ijudi koji su se posvađali. • Sećate li se Alke Vuice? Kao kroz maglu, mislim da je jednom bila u Sarajevu. • Cak su tri člana originalne postave po horoskopu Strelci. Da li je to uticalo na rad grupe? Zeljko, Ipe i ja rođeni smo u decembru. Karakteristike StreT ca mi se sviđaju, ali ne znam koliko je to utjecalo na rad benda. Goran je Ovan, takođe vatreni znak. • Pesmu "Šta ću, nano, dragi mi je Ijut" Goran je 1976. napisao za Biseru Vele-

tanlić. Kasnije je promenio tekst i ta pesma je postala mega-hit "Lipe cvatu". Zašto ta pesma nije bria hit u izvedbi Bisere Veletanlić? Bisera nije bila pjevačica koja bi mogla zaintrigirati javnost.

a ni Goran tada nije bio takav kao deset godina poslije. Kao autor Goran ima pravo cijelu pjesmu. ili njezin dio, iskoristiti kad mu zatreba. Kad smo shvatiii da je ta pjesma bolja nego što nam se činilo u vrijeme knd

je napisana, promijenili smo * tekst, dodali malo uarodojačkog ; "štiha" i postala je veliki hit. • Gde Vas je zatekao rat? Nakon boravka u inozemstvu baš sam se htio u Sarajevu skrasiti na đulje vrijeme. Prva četiri mjeseca rata proveo sam u Sarajevu pod granatama. Iz Sarajeva sam izašao u kolovozu 1992. s jednom torbicom. dvije poklonjene majice i u poderanim tenisicama. • Vaša supruga Sanja u Sarajevu je bila i ranjena. U junu 1992. bio sam metar . od nje kad ju je pogodio jedan geler. Odjednom je sva krvava pala na tlo. S dvojicom susjeda umotao sam je u deku i odnio u drugi dio grada. Nalazili smo se . na Grbavici, gdje su i danas Srbi, počeli smo vikati pa smo na ■ dvije-tri minute uspjeli napraviti primirje, i tako sam, spasio svoju ženu. • Imate li dece? Imam tri djevojčice. Nas, glazbenike, prati glas da nismo sposobni napraviti muško dijete. • Za čim žalite najviše od onoga što ste ostavili u Sarajevu? Zao mi je što više nemam ni- > jednu ploču "Bijelog dugmeta", ; ploče se više i ne proizvode. Voiim slušati "Bijelo dugme" i ■ drago mi je kad čujem kako I smo bili dobri svirači. Bez ikakve skromnosti mogu reči da [ smo hili dobar bend.

"ТГГО JE POBEGAO SA NAŠEG NASTUPA": Vladimir Pravdić se danas nalazi u Zagrebu

PIfLADIMIR PRAUDIĆ: NE VERUIEM U SLUŽBENU VERZUU OIPETOVOM SAMOUBISTVfe

Чптапци: ZORAN PAVLOVIĆ, lUGOSLOVENSKIŠAMPION U RELUU ZA l93§к

13.11.1995. Svet