Svet

SAD: OSUĐENI RATNICI DŽIHADA KOJI SU PLANIRALI DA RAZORE NJUJORK

Sonja Jović

SCENAKIO APOKALIPSE U GLAVI SLEPOG ŠEIKA

rupa mladih islamskih fuudamentalista nameravala je da parališe njujorške ulice, Sokira javnost Sjedinjeuih Država, kao i da zastraši vladu SAD čime bi izazvala promene njene politike prema Bhskom istoku. Ideja je bila da se postave bombe koje če uzdrmati Njuјогк, uključujući i sedište Ujedinjenili nacija, sedište FBI, most Vašintgon i druga važna mesta. U ovim akcijama hiljade Ijudi bile bi pobijene. Poslovni život bi bio paralisan. Ratnici islama glorifikovanjem svog duhovnog vođe, šeika Omara Abdela Ralimana zauvek bi urezali svoja imena u pamćenje Amerike. To je ukratko bio plan. Međutim, on se preokrenuo, i bombe koje su zaverenici, koji su se pokazali кгајпје nekompetentnim, nameravali da postave, neće eksplodirati. Zaverenici nisu uspeli ni da prikriIju svojih devet Ijudi i vođu Abdela Ralrmana. koji su. рге nekoliko nedelja, od strane federalne porote u Menhetnu proglašeni krivim za "pobunjeničku zaveru". Ovakva presuda označila je veliku pobedu vladinih advokata koji su proveli osam rneseci vodeći uajduži teroristički proces u istoriji Amerike. Međutim, nekoliko elemenata slučaja. kao i istraga koja je usledila su problematični. Okrivljeni su optužeui z.a z.avcru ua osuovu izvešta-

ја vladinog obaveštajca, a zakon prema kome su optuženi prilično je zastareo i neodređen. Početak ovog slučaja seže u 26. februar 1993. godine kada je eksplodirala bomba u njujorškom ”World Trade Centre"-u, Ta eksplozija potvrdila je opravdanost sumnji FBI, koje su postojale nekoliko godina, da če tajna organizacija Islamskih fundamentalista pre ili kasnije početi akcije "urbanog terora" u SAD. Mada je prilikom istrage uhvaćen samo mah broj zaverenika, četvorica od njih su konačno okrivljeni prošle godine i osuđeni ukupno na 20 godina zatvora. FBI je strahovao da još jedna grupa planira opsežnije napade. Suočen sa ogromnim pritiskom javnosti da se terorizam na američkom tlu ne može tolerisati, biro se povezao i došao do informacija ргеко emigrantskog udruženja Muslimanskih radikala, u kome se, kako smatra FBI, plan o podmetanju bombe u Svetski trgovački centar i začeo. Spijun koji je obaveštavao FBI o zaveri bio je Emad Salem, bivši egipatski pukovnik koji je obavljao važue (i dobro plačene) poslove za FBI još od 1990. godine, kada je proslcdio podatke u vezi sa übistvoni jevrejskog ekstremiste Rabi Meir Kahana. Saleni je kasnije bio

otpušten od strane biroa zbog nepoverenja koje je prema njemu postojalo. Međutim, nakon akcije u Centru, Salem je ponovo počeo da radi za FBI. baš zbog svojih veza i položaja u islamskoj zajednici. Übrzo nakon toga svojim poslodavcima doneo je apokahptične vesti: grupa kojoj se pridružio i u koju se infiltrirao planirala je seriju eksplozija velike snage. Mada je FBI znao da se Salem koristio i obmanama, ipak je smatrao da jedino on može doči do ргаvih inforraacija. Salem je FBI obezbedio obiman izveštaj o grupi baziranoj u Nju Džerziju, koja je počela da pribavlja eksploziv, detonatore i ostali materijal neophodan da se naprave bombe velike razorne moči. Po njemu, voda te grupe bio je Abdel Raliman, radikalui egipatski vernik, koji je poznat kao jedan od uajvečih kritičara Kairske prozapadne vladine orijentacije i čovek koga mnogi Egipčani vide kao odgovornog za izdavanje "fatve", verskog dekreta, prema kome je izvršen atentat na predsednika Auvara Sadata, 1981. godine. Pošto je zadobio povereuje terorista, Salem je uspeo da se infiltrira u grupu lako vešto da je čak postao član šeikovog obezbeđenja. U toj funkciji bio je u mogučnosti da snimi preko 150 sati telefonskih

razgovora i video-snimke Abdela Rahmana i njegovih saradnika koji su planiraU akcije. To je bio dokazni materijal prilikom hapšenja juna 1993. godine kada je FBI stavio u pritvor petoricu muškaraca koji su se mogli videti na video-snimcima kako pripremaju bombe u jednoj garaži. U toku sledečih nekoUko nedelja FBI je uhapsio veči broj Muslimana koji su imaU pretenzije da organizuju jeđnu od najambicioznijih terorističkih zavera na teritoriji SAD. AU, nekoliko zaverenika optužilo je Salema da im je namestio klopku, govoreči da je on organizovao zaveru, a zatim ih nasamario da se i oni priključe. Tako je Salem proglašen za osobu koja je konsullovala Abdela Ralimana o mogućim ciljevima na koje treba delovati. Iznajmivši "bezbednu kuču" u njujorškom Kvinsu gde su se zavereuici okupljaU (i u kojoj je FBI iustaUrao video-kamere), Salem je jedini imao ključ od garaže gde je pripreman eksploziv. Staviše, on se čak i hvalio Barbari Rodžers, svojoj tadašnjoj supruzi, da je lider grupe. Nije bila tajna za FBI da je Salemov karakter nepostojan, tako da je slub odbrane u ovom procesu bila upravo njegova diskutabilna pouzdanost. Salemov kredibilitet bio

je toliko uzdrman, da je čak i FBI koji mu je platio oko miUon dolara ođbio da mu išta veruje dok se ne pojavi sa audio iU video-snimcima. "Verodostojnost njegovih informacija uvek je bila sporna", гекао je jedan od nekadašnjih vrhovnih zvaničnika FBI koji je radio sa Salemom. Štaviše, on je osporavao njegovu reputaciju па osnovu tajnih snimaka razgovora sa vođama FBI, kao i dokazima da je značajan deo informacija prosleđivao egipatskoj vladi, u čijoj jč obaveštajnoj službi radio dok uije postao plačeuik SAD. Mada je osnova tužiočevih dokaza diskutabilna, postojao je zločin i za njegovo izvršenje optuženi su Abdel Rahman i njegovi sledbenici. Vlada je bila u mogučnosti da uspešno izgradi slučaj oslaujajuči se na retko upotrebljavanu optužbu za "pobunjeničku zaveru", koja je defiuisana još u toku građanskog rata, a ustanovljena je sa narnerom da se spreče Severnjaci u ostvarivanju konfederacije. Optužba za zaveru ne zahteva da optuženi budu povezani sa konkretnim terorističkim aktom. To znači da je Abdel Rahman, koji niknd nije bio povezau sa onima koji su pravili bombe, upleteu u ceo slučaj samo na osnovu svojih izjava u kojima se jasno

deklarisao kao islamski fundamentalista. Dok je nepreciznost samog zakona otežavala tužiocima da uključe A. Rahmana u proces zavere, mada im je to na kraju, ipak, pošlo za rukom, pokrenuta su pitanjameđu mnogim priznatim pravnim ekspertima koji su pokazali zabrinutost da ovakva primena zakona može otvoriti vrata osuđivanju Ijudi koji jednostavno gaje neprijateljska ’ übeđenja. "Suštinski, ovakva орШžba tereti za zločin uma", smatra j jedan profesor njujorškog univerzi- , teta. "Problem je u tome što ona |. dozvoljava osudu zasnovauu na | osecianju antipatije ili mržnje. Ne ; morate ništa uraditi, dovoljno je sa- I mo da razmišljate na takav način." , Optužbom za ziočin nekoliko \ Ijucli koji čak ni ne znaju da napra- . ve bombu, nije se mnogo dobilo. I jer je pitanje vremeua kada đe doc'i : do novili napada islamskih radikala. Strahuje se da bi grupa aktivista-boraca mogla izabrati bilo koji događaj, od proslave 50-togodišnjice Ujedinjenih nacija do OUmpijskih igara u Atlauti (koje če se održati idučeg leta) i koje su isto tako pogodna meta za terorističke akcije, Biče teško osujetiti ovakve pretnje bez hapšenja svakog ekstreiuiste koji Americi ue želi dobro.

1 HOĆE LI OLIMPIJSKE IGRE U ATLANTI BITI POPRIŠTE NOVIH TERORISTIČKIH NAPADA: Šeik Omar Abdel Rahman

13.11.1995. Svet