Svet

se radi, ko su oni i kako su se tokom rata ponašali. Treba napomenuti da je pre rata postojao savršen sklad u odnosima Srba i uemačke uacionalne manjine. Ovom knjigom sam hteo da razbijem zabludu koja je postojala čak i kod Nemaca, prema kojoj su Srbi i Nemci vekovni neprijatelji. Time se može dokazati da za sudbinu folksdojčera u Jugoslaviji nisu krivi Srbi. Cinjenica je da su ovde posle rata postojali logori za Nemce. Oni su postojali kako u Vojvodini, tako i u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji. Brojke jasno pokazuju da su najstrašniju sudbinu doživeli Nemci u Sloveniji. Time se razbija zabluda da su Nemci i Slovenci prijatelji. Nakon stv'aranja Kraljevine Jugoslavije, prvi egzodus Nemaca sa ovih prostora dogodio se u Sloveniji. Poznati animozitet Slovenaca i Nemaca tokom cele istorije, završio se 1946. godine, kada je Boris Kidrič, kao predsednik Agrame komisije, izjavio da je problem nacionalnih manjina rešen tako što u Sloveniji više nema nijedne nacionalne manjine. uključujući i nemačku. Odnos Srba i Nemaca umnogome je drugačiji. Poznato je da se mi, Srbi, nikada nismo dodvoravali Nemcima. Uvek smo im bili časni protivnici. Od Fridriha Velikog pa nadalje, nemačke vojskovođe isticale su Srbe kao primer časnih neprijatelja. Isto tako, poznato je da su se Hrvati stalno ulagivali Nemcima. Sudeći po pesmi "Danke, Dojčland" oni ni danas nisu izgubili fu naviku. Otuda je nastala jedna paradoksalna situacija; Nemci cene Srbe, ali stalno ratuju protiv njih. S druge strane, Hrvate ne vole i ne poštuju, aii štite ih. U nemačkoj je tradiciji da svoje saveznike - ne kažem "sluge” - brane i nagrađuju za vemost. Srbi, koji su najviše stradali tokom Drugog svelskog rata, posle nisu kažnjavali Nemce aii su opet proglašeni krivcima, što je još više produbilo jaz između ta dva naroda. Međutim, hvala Bogu, postoje Ijudi koji na te stvari gledaju drugačije, • Kakav je bio odnos Srba starosedelaca prema Nemcima koji su proterivani po završetku rata? Postojala je određena prećuma saradnja Nemaca i Srba koja je funkcionisala tokom celog rata. Srbi su štitili Nemce od Srba, kao i, naravno, obmuto. Jedni druge su pomagali na sve načine. Međutim, koliko su Nemci u tome bili uspešni tokom rata, činjenica je da Srbi posle rata nisu mogli da im se oduže. Naprosto, represalije nad Nemcima duže su trajale i sistematičnije su provođene. U režimu koji je uspostavljen, bez obzira na izuzetne napore Srba, bdo je teško pomoći nekome a da se ne ugrozi vlastita bezbednost. U knjigu sam uneo desetak autentičnih svedočenja koja govore o pravim primerima solidamosti pripadnika dvaju naroda. • Tokom istraživanja, kontaktirali ste sa folksdojčerima koji su sve to pretrpeli a sada žfve u Nemačkoj. Kakva su sada, njihova razmisljanja? Ja imam i nekih daljih porodičnih veza sa folksdojčerima, što mi je pomoglo da bolje razumem njihove poglede na sudbinu koja ih je zadesila. Sretao sam Ijude koji odmah posle rata nisu napustili Jugoslaviju. Nisu otišli zbog mržnje prema Srbima, već prema sistemu koji je ovde nametnut. Kasnije su Nemci odlazili zbog ekonomskih razloga. I danas, kada se mnogi mladi pripadnici nemačke nacionalne manjine odlučuju za odlazak iz Jugoslavije, čine to zato јег ne mogu ekonomski da opstanu. Večina njih nije srećna zbog odlaska u Nemačku. Nemačka je za njih tuđa zemlja. Nakon što je pet-šest generacija ovde ostavilo когепје, Jugoslavija je postala njihov zavičaj. S druge strane, Nemci ih nisu primili

као braću. "Švabe iz Jugoslavije" za Nemce iz otadžbine stran su, odrođeni narod. Naši folksdojčeri doživeli su mnogo goru sudbinu nego istočni Nemci kada su se pre nekoliko godina spajali sa zapadnima. Razgovarajući sa predsednikom njihovog ovdašnjeg udruženja "Donau", profesorom Birgennajerom, potvrdile su se takve moje procene. Jednostavno, Svabe nisu kod kuće ni tamo, ni ovde. • Gde bi stari foiksdojčeri više voleli da budu, tamo ili ovde? Mnogi od tih staraca tajno dolaze ovde na vikende - a nema razloga za takvom tajnovitošću - u Suboticu, Sombor i druge vojvođanske gradove. Ovamo stižu sa željom da zavičaj vide još jednom рге nego Sto umru. lako mi nije namera da postanem nekakav samozvani zaštitnik nemačkih interesa, moram da istaknem tu, sasvim Ijudsku, dimenziju problema sajsojim su se susreli folksdojčeri. Čini mi se da bi najveći broj onih koji su otišli tih poratnih godina želeo da se vrati, da ovde proživi poslednje godine. Jugoslavija bi morala da učini izvesna pomeranja u svom odnosu prema tim Ijudima i da im bez straha izađe u susrel. Siguran sam da većina takvih povratnika ne bi tražila svoju imovinu. Oni su svesni da posle pedeset gođina od toga nema ništa, ali su željni da posete mesta u kojima su rođeni, u kojima su živeli i gde, možda, žive neki njihovi potomci. • S obzirom na asocijativan naziv Vaše knjige: "Susedi, dželati,žrtve", iz srpske vizure, možete li da procenite šta su za nas Nemci? Oni su upravo to: bili su dobri susedi, da bi postali dželati i doživeli sudbinu žrtvi. • Nakon svega foga, mogu li Srbi i Nemci biti prijatelji? Između srpskog i nemačkog naroda postoji izraženo osećanje poštovanja i uvažavanja. Mi kod Nemaca uvažavamo one osobine koje sami nemamo: poštovanje zakoua i države, reda i discipline. Međutira,

Nemci uemaju pojedinačnu snalažIjivost i spretuost kojom se odlikuju Srbi. Dok se Nemci strogo drže uvreženih šablona, Srbi su sposobni da vešto izvrdaju prirodne i dogo\'orene zakone. Ono Sto krasi nas, nedostaje njima. l obrnuto, naгамго. Takvo uvažavanje traje već dugi niz godina, pa nije izbledelo ni nakon svega što se događalo tokom Drugog svetskog rata. To se vidi i po stavovima koje srpske nacionalne institucije zauzimaju ргеma nemačkim. Dva srpska princa oženjena su nemačkim baronicama. Princ Tomislav se oženio baronicom Margaretom fon Baden, a njegov mlađi brat princ Andreja za baronicu Kiru fon Lajninger. To je trebalo da bude u disproporciji sa posleratnom zvaničnom jugoslovenskom politikom, ali to su činjenice koje iskazuju određeno nacionalno raspoloženje. Makoliko bilo nepopulamo, moram ukazati na izvesne neistine koje se često koriste kako bi se stvorilo antinemačko raspoloženje kod Srba. Cesto se govori da je Hitler tražio da se "smrve Srbi", da im se "uništi svaki trag" Ш nešto slično. lako sam se silno trudio da pronađem neki takav navod, koji bi izdvojio Srbe iz korpusa ostalih Hitlerovih protivnika, nigde nisam našao nijednu takvu izjavu. Umesto toga, našao sam podatke o čestim posetama kneza Pavla i mnogih jugoslovenskih ministara, što nije samo čisto pohtička stvar več i izraz prija-teljstva. Tu treba ukazati na kurvinsku igru koju je igrao državni vrh КгаIjevine Jugoslavije. Jugoslavija je želela da trguje i posluje sa Nemačkom, ali da joj ne bude prijatelj i saveznik. Isto tako, sa Sovjetskirn Savezom (mi smo ga poslednji priznah, pred sam rat), nismo mogh da održavamo nikakve ekonomske, pa čak ni diplomatske odnose, ali smo stali na njegovu stranu. Poslednji smo priznaii SSSR, da bi sedam dana kasnije tražili da nas zaštiti od Nemačke, sa kojom smo dvadesel godina gajili drugačije odnose. Nakon svega, šezdesetih

godina Nemačka je primila srpske gastarbajtere, iako je pun svet radnika kak\i smo mi. (Ne treba pridavati pažnju našim pričama o tome kako je Srbin najbolji radnik. koga primaju svuda. To je smešno. Srbin radi onoliko koliko možeš da ga nateraš.) Te izraze nemačke dobre volje ovde prečutkujemo, zavaravajuči se nekakvim stranputicama. Treba hitno ukinuti nagomilane zablude i jasno defmisati svoje odnose sa Nemačkom. Isto tako, mora se konačno do kraja razjasniti pitanje ratne Stete. • Nije li to razjašnjeno? Nemci smatraju da jeste. ah odavde se podgreva drugačije raspoloženje. Da se razumemo: nemačka ratna sila je razorila Kraljevinu Jugoslaviju. To ima svoju cenu, koja je proračunata od strane za to verifikovanih međunarodnih komisija. Ta ratna šteta je ođređena i - plačena. Postoje egzaktni podaci koji pokazuju da je Nemačka, što gotovim parama, što mašinama i drugom tehnikom, svoje obaveze otplatila. Sem toga, Nemačka je 1948. godine odobrila Jugoslaviji kredit od 50 miliona maraka рск! nekim minimalnim uslovima. Džentlmenskim sporazumom TitoBrant to je pitanje razrešeno. Prihkom nedavnog susreta sa sadašnjim otpravnikom poslova nemačke ambasade u Beogradu, dr Sremgensom, on je potvrdio da je pitauje reparacija za Nemačku defmitivno završena stvar. Ukoliko bi neko iz jugoslovenskog vrha opet otvorio to pitanje, moglo bi se na dnevnom redu nači i pitanje uadoknade za 500.000 hektara obradive zemlje i 98.000 kuća i ko zna čega još sve, što je bilo u vlasništvu pripadnika nemačke nacionalne manjine u nekadašnjoj Jugoslaviji. Kada se sve to u brojkama sagleda, čini mi se da bi, na kraju, mi morali Nemcima da plathuo štetu. Pored toga, postoji još jedno pitanje koje stvara smutnju u odnosima Srba i Nemaca. Bio sam na mnogim srpskim grobljima u Nemačkoj i video da se uredno održavaju. Ovde, na

žalost, nije takva situacija. Nemačka groblja su zapuštena, ruinirana. Na mnogim ustanovama koje su pripadale Nemcima, nema шкакvog obeležja. Takav je slučaj sa bivšom nemačkom adventističkom crkvom u kojoj se održava BITEF. Moramo da menjamo takav odnos prema tragovima prisumosti nemačke kulture na ovim prostorima. • Koliko značajan kamen srautnje predstavlja ovakav nemački stav prema sadašnjem srpsko-imatskom ratu? Cinjenica je da Jugoslavija nije u ratu. Vulgarizovano gledano. prema tome nas ne bi ni sam rat trebao mnogo da intrigira. Međutim, kao Srbi, mi smo sudbinski upleteni u sve to, tako da smo, hteli ili ne, prinuđeni da analiziramo i nemačke stavove po pitanju ovog rata. Pri tome moramo da shvatimo da Nemačka, kao istinska svetska velesila, mora da bude učesnik svih procesa u Evropi, bili oni razarajuči ili mirotvomi. To je logično. Za Nemce je ponižavajuća konstatacija da je Nemačka ekonomski džin a političld patuljak. Ta sintagma je bezvezna i opasna. Od velike bi nam koristi bilo da znamo kakve če političke i ekonomske poteze vuči takve sile kao što je Nemačka. Uostalom. brojni su primeri država koje su več na svojoj koži osetile te.žinn opasnosti od ekonomskog vazalstva, koje je samo preduslov pohtičkom, Iskreno rečeno, пе bih želeo da nam Nemačka bude prijatelj kakav je Hrvatskoj. U nekohko sledečih godina pokazače se na primeru Hrvatske kako jedan ekonomski džin razdire i uništava svog vazala. Treba imati poverenja u pamet nemačldh političara, koji sasvim sigunio neče dozvoliti da budu uvučeni u bilo šta što bi moglo đa poremeti njihov generalni mirotvorački stav. To što njihovi potezi nama ne odgovaraju, sasvim je đrugo pitanje. Oni su prisutni i sa njima se mora računati. U takvim kalkulacijama nema mesta praznim pričama i nadama u mogučnost ргоmene takv'ih ođnosa.

GENOCID U ORC-LAGERIMA Generalno optuživanje celog jednog naroda za vršenje zločina ue može biti prihvatljivo. Međutim, nakon okončanja Drugog svetskog rata, kažnjavani su svi Nemci. gde god su se našli i bez obzira šta su tokom rata činili. U logorima koji su stvarani po svim evropskim državama zatvaram su svi - deca, žene i starci. Taj otvoreni genocid trajao pet godina. Sakupio sam stravična svedočanstva o onome šta se u tim logorima događalo. Partizani su mogli jednostavno da dođu kod upravnika i traže, recimo, dva muškarca za rad, dve žene za kuvanje, tri devojke za čiščenje. Potpisao bi se revers i sve bi bilo rešeno. Takvo roblje se moglo iznajmiti na po nekoliko dana ili već koliko se htelo. Ako bi ko od robova umro - nikom ništa, ionako su to samo Nemci. Ja imam svedočanstva i onih koji su tako iznajmljivali logoraše, pa se sada kaju. Ta dimenzija stradanja nama još nije sasvim razjašnjena.

NEMCB, ŠVABE BLI FOLKSDOJČERI Pošto su Nemci na ove prostore pristizali iz pokrajine Svabenland, starosedeoci su ih prozvali Svabama. To nije pogrdan naziv. Pre rata oui su se nazivali nemačka narodnosna grupacija. 1933. godine, Hitler je izdao dekret prema kome su pripadnici nemačkog naroda, kojiraa je nemački matemji jezik, u celom svem dobijaju naziv - folksdojčeri. Prevod bi bio: narodni Nemci, odnosno Nemci poreklom iz nemačkog naroda. Međutim, nisu svi Nemci prihvatili taj naziv, iako on ne podrazumeva isključivu povezanost sa nacističkom ideologijom niti bilo kakv uegativan kontekst.

18

SLOBODAN MARIČIĆ: NEMCISU NAŠISUSEDI, DŽELATIIŽRTVE —- ---

27.ii.igs5. Svet