Svet

ŽENA TERORISTE ABU TALALA: HRVATSKA ĆE SKUPO PLATITI HAPŠENJE MOG MUŽA!

Igor Alborheti

AMANI MAHRAN. žena ABH TALALA. jednog od vođa šsBamske teroristićke fundamentalislićke organizacije "А1 Džama ai islamija" koga su po svemu sudeći uhapsile hrvatske vžastž na aerodromu u Zagrebu. a zbog ćega je ta teroristićka organčzacija nedavno podmetnula "automobčl-bombu" pred policijsku stanicu u Ržjeci. u ekskluzivnom razgovoru sa novinarom zagrebaćkog "Globusa". koji ju je posetio u njenom stanu u Kouenhaaenu. tvrdi:

Sve dok ne pusti mog supruga Abu Talaja na slobodu 7 Hrvatfska «e biti krvavo kažngavana: eksploziie i teror će se nastaviti!

stigao u Zagreb! Tiin bi se rečima najpribližnije mogao označiti stav svih muslimana, prijatelja i poznanika Abu Talala, s kojima sam se sretao za vreme svog boravka u glavnom gradu Danske. U Kopenhagenu je, gde živi veliki broj Агара, uglavnom izbeglica sa Srednjeg istoka, Abu Talal bio siva eminencija i istinski vođa, visoko cenjen od svih koji se u toj skandinavskoj zemlji klanjaju Alahu, Njegova je, zasad još nepoznata, sudbina unela mnogo nemira među muslimanime, ali i razbuktala ogorčenost prema lirvatskim vlastima. Moj prvi sagovornik, na izvrsnom engleskom, ali s prepoznatIjivim arapskim akcentom, objašnjavao je šta je Abu Talal njima značio. "Nije se Talal u Danskoj bavio politikom. Njegova su se učeпја odnosila na islam. On je ргоpovednik", uveravao me 50-godišnji Palestinac, Ahmed, za koga sam posle saznao da je imam i savetnik za verska pitanja. "Još od Talalova odlaska u Dansku nuioge su zemlje, posebno Egipaf, pokušavale isposlovati njegovo izručenje tvrdeći da je terorist", kaže Ahmed. "Ovde je nekoliko puta boravio i bliski saradnik Hosnija Mubaraka, А1 Abaz, koji je danskim vlastima

ргепео stav Kaira te protestvujući tražio njegovo izručenje." Danska je vlada, početkom 1993, nakon Abu Talalova dolaska iz Pakistana, odobrila njegov zahtev za političkim azilom. Talala je pratila i reputacija islamskog teroriste te jednog od pet vođa organizacije А1 Gama al Islamija, koja se još od sredine 70-ih nalazi u otvorenom ratu s egipatskim režimom. Međutim, činjenica da ga je egipatski vojni sud 1992. osudio na smrt vešanjem stvorila je pretpostavke za utočište u Danskoj. Dok Ahmed priča, druga dvojica mojih domaćina, Muhamed i Džamal, nisu se oglašavali. Strogo se poštuje tradicija; dok najstariji govori. nema prekidanja. "Mi smo se, kao zajednica muslimana u Danskoj, obratili i izraelskoj strani ne bismo U ustanovili ko drži Talala. Izraelski ambasador u Kairu, koji je upoznat sa slučajem, nije nam ništa novo kazao", zabrinuto je гекао imam Ahmed. Zavladala je neprijama tišina, prekidana kratkim rečenicama na arapskom. Automobil se, posle dvadesetak minuta vožnje kroz neobično prazan centar grada, zaustavio. Ugledao sam dugačak red jednakih niskili stambenili zgrada od crvene opeke. Ulica je slabo osvetIjena žutim sijalicama.

USli smo u jednu od tili zgrada. Ulazni hodnik je bio prijatno zagrejan. Napoštanskim sandučićima arapska i danska imena. Zgrada nije bila u getu za strance. "Nije ovo samo arapsld deo grada. Tako nelto ne postoji ni u Kopenhagenu", odgovorio mi je Muhamed. U Danskoj živi oko 100.000 muslimana iz razhčitih zemalja. Oko 30.000 njih je stiglo iz Turske, 15.000 iz Pakistana, a 20.000 sa Srednjeg istoka. Uglavnom su to ekonomski emigranti, no sve je veći broj onih koji su morali napustiti domovinu zbog pohtičkih progona. U zapadnjački uređenom stanu pokazali su mi video-kasetu sa snimljenom emisijom Drugog programa Danske televizije o islamskom terorizmu u Evropi. "Danske vlasti tolerišu naš boravak u ovoj zemlji, aliseu medijima provlači slika o muslimanima kao svetskim teroristtma", govore uglas. Na ulasku u stan izuva se obuća. Hoda se u čarapama. Emisija se dalje vrti. Teško mi je da razumem o čemu se tačno govori. Slike iz Njujorka, sa suđenja slepom šeiku Abdel Rahmanu; shke iz Belgije; zaplenjeno vatreno oružje; slike iz Francuske; eksplozije bombi na javnim mestima. "Svi muslimani nisu teroristi, a ovakvim se emisijama želi u danskoj javnosti probuditi strab

od islamskog terorizma i tako pogoršati odnos prema muslimanima", tvrdi Lmam. Vratili smo se razgovoru o Abu Talalu. "Bio je veliki čovek", počeo je priču Muhamed, koji ga je i najboIjepoznavao. "Imaoje sposobnost da okupi Ijude koji će ga slušati. Razlićhe Ijude - Palestince, Egipćane, Turke, Somalijce - sve same muslimane." "Prvi i najveći neprijatelj islama je Amerilca, zatim dolazi kapitalizam", kazao je i nastavljio: "Abu Talalov dolazak u Dansku bio je veliki događaj za nas muslimane. Bio je od onih Ijudi koji je morao govoriti istinu, pa makar ga to stajalo živofa. Ućio je da živimo za veru, kao što on to ćini. Obićno je govorio petkom u džaraijama." Je li govorio da se protiv Amerike mora voditi rat i na njenom tlu? Tražili su ga Amerikanci, navodno, zbog veze s onima koji su postavili bombu u World Trade Centru, upitao sam. "Uvek je govorio da se naša borba mora voditi u Egiptu, a ne u Sjedinjenim Amerićkim Državama ili drugde", odgovorio je Muhamed. Upitao sam ih šta misle o eksploziji auto-bombe u Rijeci. Nisu direktno odgovorili. Muhamed je kazao: "Nakon pretnje bilo jc potpuno jasno da će, ako budu imali

i najmanju mogućnosf, to i izvesti. Übuduće će isto raditi. Zauvek. Nikad neće to zaboraviti". Pogledao sam Muhameda. VaIjda je razabrao moje čuđenje. Brzo je nastavio. "Ja ne mogu ništa tvrditi u njihovo ime, ali mogu govoriti o njihovom mentalitetu. Neće i пе mogu zaboraviti ono što je Hrvatska uradila Talalu... Nije važno ko ga sad drži: FBI, Mosad, egipatska tajna policija. Svi su sad u igri. Možda i Francuzi. Svi su isti. Ali, nije mi jasna uloga Hrvatske, i zašto baš Hrvatska", гекао je i dodao: "Kad je došao po vizu u hrvafsku ambasadu u Briselu, doneo je cveće. Cestitao je na pobedi u Krajini. Мога da se posle pitao: "Zašto ste me übili, mene koji vam nosim cveće’"? Zanimalo me šta je sa Talalovom ženom i decom. "Svi su dobro, i zajednica se brine o njima dok ne otkrijemo gde je glava porodice", kaže Muhamed. "Рге dve nedelje rodio mu se sin. Otac nije video dete. Majka ćc mu svake većeri, pre spavanja, da dobro upamti, govoriti da su пш oca übili Hrvati! A šta je to on uradio profiv lu-vatskog naroda i hrvatskib Ijudi. Dajfe nam jcdan valjan razlog!", uzbuđivao se Egipčanin. "Službena saopšfenja lažu. Hrvafi lažu kad kažu da ne z.naju gdc je on. Lažu, јсг nemaju

hrabrosti da otkriju šta su mu uradili." Klaus Bergsoe (50), uglađeni vitld ađvokat spoftskog držanja, dugogodišnji je pravni zastupnik Abu Talala i njegove žene Amani Mahran. Kancelarija mu je u samom centru Kopenhagena. Bergsoe je srdačan i otvoren. Nije baš siguran da h je uspešan advokat. "Ako sudite po dobijenim parnicama, onda sam uspešan. Ali, ako posmatrate po zaradi, onda i nisam", ležemo je počeo razgovor zavaljen u fotelju. "U ovome slučaju ništa novo", nastavio je "poslednje službeno saopštenje iz Hrvatske je stiglo 24. oktobra u obliku još jedne поte hrvafskog Minisfarstva inostranih poslova kojom potvrđuju sve ono šfo su napisah u pređašnjoj noti". Advokat Bergsoe napominje da su do njega došle tri različite verzije događaja: "Prva, da je Talala ofeo Mosad zbog neke interne zamene izraeđu Egipta i Izraela. Druga, ’Globusova’ rirdnja da je on ргеко Francuske izrucen Egiptu. Treća verzija događaja, koju je objavila novinska agencija Tliird World Press’ iz Kopenhagena, u celu priču uključuje saradnju hrvatske tajne pohcije, FBI-a i egipatskih snaga sigurnosti." Gospodiu Bergsoe mi je pročitao s jednog papira neke podatke

NESTAO, UHAPŠEN ILI l HIJEN: Abu Talal

27.11.1995. Svet