Svet

Nastavak sa str. 7

opozicija protiv. To je treći naš problem. Međutim, sve je to šara-. da, šibicarsko sakrivanje pravog motiva zbog kojeg ne može biti razgovora i saradnje među паша. Serijom pućeva, počevši od mog nelegahiog smenjivanja sa mesta šefa poslaničke grupe u Parlamentu, potpunog prekida konlakata i napada u svim intervjuima, stvara se utisak da moram otići iz stranke. Pri lome, biću optužen za njeuo razbijanje. Nikada nisam želeo da je razbijem. Naprotiv, čuvao sam je. Drugi su odlazili i pravili svoje stranke, a ja sam ostajao. Sam naćin mog .smenjivanja sa mesta ргеdsednika pokazuje ko je rizikovao njeno razbijanje. Nakon svega, i to sam otrpeo. Osnovao sam Demokratski centar. Imamo svoje novine, održavamo rasprave i pokušavamo da Sto više pomognemo u stvaranju prave politićke kulture u našoj sre.dini. Međutim, iz stranke su na nas osuli paljbu kao da je reč o konkurenciji. Sada je pokrenuta kampanja u kojoj predsednik stranke traži da mu se unapred zakunemo na vernost, pa ćemo onda moći da razgovaramo. Sekspir na jednom mestu kaže: "I najveća hulja na svetu očekuje da se prema njemu ponašaju sa uajvećim moralnim obzirirna". • Sto ne probate? Možda ćcte uspeti da se dogovorite? Ne verujem. Lagali su me u svemu o čemu srno se posle moje ostavke na mesto predsodnika dogovorili: umesto mog govora u stranačkim noviuama, objavili su dnevnik jedne bebe, pristali su da ostanem na mestu Sefa poslaničkog

kluba u Saveznom pariamcntu. a kasnije su mi i to oduzeli. kao i ceo mventar iz prostorija Demokratskog centra, iako sam sve sam obezbedio. Zbog toga pjima ne verujem apsoluino ništa. lako sa mnom hije bilo uikakvog razgovora, kreiuili su kroz Srbiju sa razniru insinuacijama i lažima kako mi je ponudeuo mesto pri vrhu siranke, a ja ga, eio, ue želim već podrivam stranku. Sve se to radi u sklopu želje da пеstanem kao konkurent. Na žalost, tragedija naše političke kulture jeste upravo lo - uepostojanje svesti o postojanju "onog drugog", konkurentskog. Uostalom. isti šibicarski melod vidi se i u priči oko ujedinjenja sa Demokralskom strankom Srbije. Vođeni ambicijom da uklone sve moguće konkurente, na načine koji su svojstveni staroj političkoj kulturi, vrh Demokratske strauke žeh da sebi obezbedi nedodirljivost. Đindićeva najčvršća argumentacija sa najružnijom inventivom kaže da sam se ja na stranicama u "Politicl" pojavljivao sto puta više od svih članova Demokratske stranke zajedno. To, naravno, nije tačno. To je smešuo! Recimo, ako su se oni pojavili samo tri puta - a jesu - ja bih se morao pojaviti trista puta. Ja sam u "Politici" bio dva puta. Jeduom kao petominutui gost, a drugi put sa kratkim saopštenjem povodom jednog putovanja u inostranstvo. Ne zuani šla je u pilauju. Valjda vide bele miševe. Pri tome ue objašnjavaju zašto se za godinu dana nijednom nisam pojavio па "Studiju B", gde me blokiraju. Za vreme knmpanje, u svakoj Stali gde je Dinđić milovao krave, bila je i kamera državne televizije. U lo vreme 'TV Politika" se zvala "Đinđiceva televizija”. Da sam tada шпго, uieni ui uinrlica

uc bi niogla đa se pojavi u tnedijima. Zar posle četrdeset godina svojih stradanja svakom malom profileru moram da dokazujein svoje opozicionarstvo zato što sam na nekoj televižiji govorio pola sata? Biio je dve godiue vremena da se sa raaom razgovara, ah sednice Glavnog odbora Demokratske stranke liče na najgore skojevske sastanke gđe šef pročita neku improvizovanu govoranciju. da bi se nakou dva-tri diskutanta doueli zaključci. Sve to, uaravno, bez prisustva javnosti. Tako se, po metri, ue vodi politika. U ovak\ im uslovima, kada su sve stranke populističke i liderske, teško je očekivati d;t se demokratizuju i same stranke. Međutim, uslediće epoha u kojoj ćemo morati i politički pluralizam izgrađivati na drugačiji uaČin. Mteli to ueki ili ne, moraćemo da prihvatimo polinčke obrasce koji đanas važe u celom svetu. • Dok nc dođc la epoha, Vi čekate da dođu izbori. pa da Vas socijalisti instaliraju na mesto "Đinđičevih pašičevaca" ? Zašto bi шепе socijahsti negde u nešto instaliraii, Ja sam u Srhiji politički pluralizam instalirao рге socijaiista. Ja sam objavio stvaranje Demokiatske stranke dok još uije poslojala Socijalistička partija Srbije. Samoinstalirao sam se шпоgo pre njih. • Znači, nečetc posfati drugi Glainočaiiin? Takv'o prikazivanje stvari Đinđiču treba, ali ne može se.prevideti činjenica da nije Glamočauiii doveo Šešelja na političku sccnu, kao Sto sam ja njega. Đinđića i sr e ostale koji su ušli u Parlameut.ja sam predvodio. Svi koji su glasali za Deinokratsku stranku, vezivali sb lo za inene. Dakle, analogija sa

Glaiunčaninom ovde ne prolazi. Može obmuto, ali ovako ne! E)indić može sebc da proglasi "pašićevcem”. Zalud mu sve želje da me politički deklasiraju i izbrišu. • Điiulić, uz podrškn stranačkiii fnnkcionera, nakon o\o«, шоže da Vas izbaci iz stranke. Оп inože da me izbaci iz svoje stranke, ali ne iz Demokratske stranke. Ja ostajem - Demokratska stranka. On neka pravi šta hoće. Prošlo je vreme lenjinistički ustrojenog načina političkog života. U današnjim uslovima svako vredi onoliko koliko teži na pohtičkom iržištu. Ja verujem - a to će se i na izborima proveriti - da treuutuo težim mnogo više nego što to Đtnđić i sanja. On će se suočiti i sa javnošću i sa svojim članstvom, pa će inu postati jasno ko koliko vredi. za kim birači idu. Njegove pretnje, nuđeuja, denunciranja i ogovaranja uopšle me ne zanimaju. ћпат mnogo važnijih poslova. Ako Demokratska strauka hoće da napravi iieki spektakl sa izbacivanjem odlično! To će biti njilrov problem, ne rnoj. Onda će se videti kako stojimo uuutar stranke. Za sada o tome ne razmišljam. Najgore je što nam raznim saplitanjima ometaju rad. • Ipak, nije li več osnivanje Demokratskog cenfra и funkciji priprcme za saniostalaii izlazak na slcdeče izbore? Vi sada govorite hipotetički. Kada se raspišu izbon, mnoge sada postojcće stranke procenjivaće da li će na ujiuia učestvovati. Šta cu raditi za pola godiue ili godinu, sada ne znam. Osim toga, zašto bih ja o toine bilo kome polagao račuue? • Tačno, nc moratc. Da 11 jc hipofefička i priča o mogućnosfi

ujcdmjenja Demokrafskog ccntra i Novc dcmokratijc? To je, lakođe, izmišljeno kako bi se upotrebilo radi mog dezavui-> | sanja. Demokratski centar je otvo-; reo za saradnju sa svim Ijudima, bez obzira na ujihovu stranaćku pripadnost. Naš je ćlan jedan bivS ■ poslauik Građanskog saveza a sada Ч Nove demokratije. Naravno, najvej'% ći deo naših članova je iz Demok4ratske stranke. I 1 strategiji njihove borbe protiv Demokratskog centra ; ima i uešto naivno. Naime, рга dve godine, kad je Đinđiću trebalo da pfeuzme strauku, on se uudio soci-B jalistima, merkao mesto ka vlade i sve ostalo, kako bi isko-j ristio sve medijske, fmansijske c druge pogodnosti koje je uudila stranka na vlasti. Njegovi najpouz« daniji saradnici danas su čkmova: Nove demokratije. RaduloN’ić. Đu J kič i Beko bili su brod'koji je Điu-j diča podigao. Smešno je da on sadaj svoje prijatelje, koji su ga političkii stvoriU i dali mu npvac, meni potu 4 га kao najgoru kompromiiaciju| Dinđič je za gospodina Radukn ič* - protiv koga ja nemam uišta - go-l vorio da je zubk prepoznav’an > Demokratske stranke. Medutim,| kao što su me tada ocrnjivali к(хш socijalista, tako me sad ocrujujuj kod opozicije jer, eto, lioću da saradujem sa Novoin demokratijomJ Misliln da zaista prezire narod onaj ko misli da mu svaki dan može drugu infonnaciju plasirati, a da nea očekuje gorke konsckveuce, Ja ; imain odgovornpst za reči koje iz-j govaram. Sve ouo što sam ranije) govorio. ja i danas tvrdim. Ne ći- : nini to iz neke svoje tvrdoglavosti, ali ne tuogu u dva d;uia zastupali četiri suprotstavljena stava.

Naslavak sa sfr. 8

de i brojni niinistri-direktori koji. sasvim prirodno. aastoje da zastite samo svoja pređuzeća. Uostalom, da nije tako, sada nameštaj "Simpa" ne bi bio mnogo skuplji od uvoznog, niti bi u prodavnicama "C-marketa" bilo ribe iz japanskog ili kineskog mora po ceni od preko 100 dinara" za kilogram, dok istovremeno deviza nema ni za uvoz najneophodnijih sirovina i energenata!? SUKOB GUVERNERA I JUL-a? Dmgi problem oko kojeg će se "ukrstiti koplja" odnosi se na kontrolu Službe za platni promet. Avramović insistira da ovu službu stavi pod okrilje Centralne banke, dok je stav Republičke vlade potpuno kontroverzan. Nedavno je, naime, federalni premijer Kontić dobio pismo od "jednog potpredsednika \dade Srbije” u kojem se iznosi protivljenje Avramovićevim namerama. Kako je guveraeru preneo Kontić ne zna se ko je to pismo potpisao јег je potpis - "nečitak"!? S dmge strane, jedan dmgi potpredsednik iz Maijanovićevog kabineta napisao je Kontiću da Vlada Srbije protiv pređloženog resenja nema ništa protiv. Ko razume shvatiće. Otpori "Programu dva" mogu se očekivati i iz ideoloskih razloga. Nedavno je guvemer dobio "packu" od čelnika JUL-a zbog svog zalaganja za privatizaciju. Nimalo nije bezazleno što su ua lom sastanku prisustvovali i neki republički minislri. Teško je, naime, očekivati da će oni u Vladi Srbije podržati Avramovićev koncept kada su javno izrazili "rezerv-e" prema ргоjektu privatizacije. Nisu. doduše.

oni to jasno rekli. aii je. umesto njih to učmila supruga predsednika Srbije Mirjana Marković. Vrh JUL-a insistira na očuvanju društveue svojiue, a z.a guvernera je privatizacija "alfa i omega" vcćc cfikasuosti privređivanja. Potpimo je, pri tome, rreievautno što Avramoviću u prilog govore i konkretni podaci. a i upozorenja ekonomskilt eksperata đa, ako se bude još dugo čekalo, za privatizaciju neće ništa ostati. Jer, u meduvremenu dmštveni kapital mogao bi potpuno da se istopi! Uz to, ni socijalisti nisu saopštili svoj stav o ovom veoma važnom, možda i ključnom pitanju, ukoliko se pod dm ne podrazumeva "poluilegalna" promocija projekta Radomana Božovića u Privrednoj komori Srbije. To je, po svemu sudeći, malo verovalno jer je mnogo više onili koji smatraju da je Božović ovoga puta nastupio kao "slobodni strelac” i da iza sebe nije imao nikakav tim eksperata koji uživaju poverenje vladajuće partije. Isto\Temeno, 6d Nove demokratije, koalicionog partnera SPS-a, malo toga zavisi. Prema nekim tvrdnjama lideri ove stranke proveli su se kao bosi po tmju kada su pokušali predsedniku Srbije da predstave svoj program privatizacije. Navodno, nisu uspeli ni da "zagreju" fotelje, jer MiJošević za to nije bio "previše zainteresovan". O "MILOČERSKOM PROGRAMU " U VLADI SRBIJE NUE N1 RASPRAVLJANO Više je uego jasno da kabiuet Mirka Marjanoviča, premijera koji je svoju sudbinu vezao za Avramovićev program još prilikom inauguracije u Republičkom parlamentu. nije još "prelomio”. Iz dobro oba-

veštenih izvora "Svet" saznaje da Vlada Srbije još uveknije zvanično ni raspravijaia o "Programu dva", iako ga jc Savel NBJ usvojio 28. avgusta. a početkom novemhra još jednoni "potvrdio" u Miločeru. Analiličari skloni cinizmu tvrde da će odluku umesto Vlade doneti predsednik Republike "kada za lo dode vreme”. Do tada če crni kurs i dalje rasti, a naravno i ceue. U sadašnjem poliličkom vakuumu Kontićev kabiuet "dublrra" Unprofor jer se postavio na "liniju razgramčenja" izmedu Cenlralne banke i Vlade Srbije, I Saveznoj vladi je, naime, potreban "dupli (republički) ključ" za delovanje, kao što je bio slučaj i sa generalima Zanvijeotn i Smitom. No, ni federalna vlada u svemu nije uevina. "Svet” saznaje da ona ovih dana inteuzivno priprema rebalans (povečanje) saveznog budžeta. S obzirom ua to da je Kontičev kabiuet nešto slično pokušao da progura pre nekoliko meseci (ali je tada шогао da odustane zbog protivljenja socijalista i Vlade Srbije) moglo bi se zaključiti da je ovoga puta dobio saglasnost za takav potez. Tim рге što u federalnoj kasi "duva promaja". Još početkom leta krugovi bliski cmogorskom vrliu ptotvrdili su "Svetu" da Srbija praktično pljačka saveznu kasu јег u nju ne uplaćuje 35 odsto naplaćenih prihoda od poreza na promet, već taj novac zadržava za svoje potrebe. Citavu tu operaciju, navodno, je potpomogla i Služba za platni promet koja je dužna da federalne prihode automatski prosleđuje u savezni budžet. Pojedini analitičari ovakvo ponašanje SPP vide i kao osnovni razlog zbog Cega se \dada Srbije protivi premeštanju ove Službe pod okrilje NBJ. Tada ni Vlada Srbije ue bi mogla za sebe da zadržava "tuđe", odnosno prihode federacije. Da ovo nije nimalo bezazleuo valjd podsetiii da je bivša Jugo-

slavija i pmpala onog trenutka kada su Sloveuija i Mrvatska obustavile uplale u zajedničku, federalnu kasu i kada je Srbija upadom u inonetarni sistem nezitkonito "odštampala" skoro milijardu i po dolara u dinarima. Sve što se kasnije dešavalo samo je posledica ovakvih "ekonomskrh" odluka. "PENZIONI" ĐUG BEOGRADA CRNOJ GORI - 207 MILIONA DINARA "Tužna priča" o saveznom budžetu kulminirala je u avgustu kada je i Cma Gora odlučila da za sebe zadrži deo federalnih prihoda od poreza na promet, a istovremeno je lansirana i tvrdnja da Savezna uprava carine pod "dirigentskom palicom" Mihalja Kertesa više "preferira" srpski nego jugoslovenski budžet, iako su prihodi od carina namenjeni federalnoj državi i nikom drugom! To je i osnovni razlog zbog koga Vlada Cme Gore, a posebno ujen premijer Milo Đukanović nastoji da na Kertesovo mesto dovede "svog" čoveka. Brifa "drugog опа u glavi" za saveznu asu drrektna je posledica dugovanja SR Jugoslavije prema Cmoj Gori za popunu tamošnjeg penzijskog fonda. Taj đug je sredinom juna iznosio oko 75 miliona, ali je u međuvremenu narastao na 207 miliona. Uz to, Vojska Jugoslavije nalazi se pred fmansijskim kolapsora pa je Kontićev kabinet kao "prvu pomoć" predvideo povećanje budžeta za ove naineae u iznosu od 361,5 miliona dinara. Sve u svemu, budžet federacije trebalo bi da se povcća za 650 milioua, ali je još ueizvesno da li će se to i dogoditi. Predlog rebalausa trebalo je da se razmatra još 16. novembra, ali je iz nepozuatih razloga ta tačka skinuta &a dne\ - nog reda. U svakom slučnju

povećanje buclžeta nikoga ne hi' trebaio da iznenadi jer se naslućuje’ da je Kontić dobio odrešene ruke za ovakav potez od obe republikei U suprotnom, cela ova priča, posle letošujeg neslavnog kraja, sigurno ne bi ni bila ponovo aktuelizovana.i No, čak i ako Kontič obezbedi sagiasnost socijalista ostaje mu veči deo problema - kako da obezbedi novac. U prvih devet meseci ove godine u savezni budžet slilo se 1.458 miiiona, a samo u decembru priliv bi trebalo da dostigne najmanje 800 miliona. Da sa državnim fmansijama nešto ne štima svedoči i podatak da je u septembru Srbija izdvojila u federalnu kasu iz naplačenih poreza na promet istu sumu kao i u januaru!? S druge strane, cene su praktično udvostručene pa bi bilo logično očekivati da su u istoj srazmeri porasli i poreski priho<£ јег se ni promet nije bitnije smanjio. Na kraju, indikativno je i Sto su prihodi od carina u prvih devet meseci dostigli tek polovinu od planiranih za čitavu godinu. Kertep sovim kritičarima to je sasvim dovoljno. Ostaje, međutim, nejasno zašto u svom izveštaju Saveznoj skupština federalna vlada nije detaIjnije obrazložiia izvršenje budžeta od januara do septembra. Sve upu-, ćuje na zaključak da je Kontič još jednom postupio po receptu "i vuk; sit i ovce na broju” kako bi sačuvao mir u kući. Јег. u suprotnom, mo-f-rao bi poslanike da obavesti da јзг Crna Gora u avgustu obustavi'a plaćanje poreza federainoj kasi. da js Srbija mesecima te prihode zadr-|žavala i koristila za sopsfvens pot-lrebe, da je Savezna uprava carina "otkazaia poslušnosr federalnoj državi i ko zna šta još sve. Ovoga puta Kontića i ujegov kabinet izg-J-leda nije bilo briga što takvo ponašanje automatski utičc i’ua (ik-i-g stabilnosl nacionahic vahuc.

26

Р ДД ИИЈМ; ŠTfl SE BEMTi МА ВЕIЛСШ GUVERNER-VLADA SRBUE-VLADA CRNE GORE [ — g-gjgg:

g DRfIGOUUB MIĆUNOVIĆ: 90 POSTO ČLfINOVA D.S. IE TU ZBOG MENE^

27. 11. 1995. Sve