Svet

ALEKSANDAR KVAŠNJEVSKI, NOVI PREDSEDNIK POLJSKE: IAKO SAM LEVIČAR, ŽELIM DA POLJSKA UĐE U NATO

Prevela: . Eleonora Čabradi

Tokom predizborne kampanje omršavio sam 15 kgi Nisam jeo meso i hleb, ni pio alkohol, jer mislim da se kampanja mnogo bolje vodi kada je čovek gladani

d ovog broja "Svet" uvodi novu rubriku "Pozajmljeni intervju" u kojoj ćemo objavljivati intervjue sa najzanimljivijim i najaktuelnijim licnostima sa svetske političke scene iz uglednih stranih časopisa. Seriju počinjemo sa intervjuom koji je za poslednji broj nemačkog nedeljnika "DerSpiegel" dao Aleksandar Kavašnjevski, pobednik na proteklim izborima u Poljskoj. • Gospodine Kvašnjevski. Vaša fKtbeda je ponovo pokremda osećanje da komunizam nije pobeđen. Sta imate da kažete o tim vremenima? Komunizam je imao više Иса. Poljski i mađarski komunizam nije bio tako dogmatski i formalan kao u Istočnoj Nemačkoj ili Sovjetskom Savezu. To možete videti iz samog naziva naše partije. Sama reč komunizam se i ne spominje. • To ne пзога puno da znači. To bi vam bilo kao da uporedimo dva hdera vaših partija. Oni nisu i ne mogu biti isto. Kao Sto vi naše hdere razHčitih partija trpate u isti lonac, i sve ih nazivate komunistima. • Komunisti su naneli mnogo štete Poljskoj. Hoćete U Vi da ulepšate tu prošlost? Moj izbomi slogan "Birajmo budućnost" nije bio zamišljen tako da potpuno izbriSe proSlost. Iskustva iz proslosti su veoma razHčita, tako da bi prebirauje po proSlosti bilo samo gubljenje vremena. ® Ne očekujn li simpatizeri Vaše bivše partije da iii ponovo uzdignete i date im vlast i moć?

Oni najtvrdoglaviji su već otišli. Jednostavno je nemoguće da oni koji su sada u pozadini očekuju svoj "come back". Oni su bili frustrirani još 1989. godine i nisu bili u stanju da prihvate ni Socijaldemokrate. * Odakle potiču Vaše pristalice? Niko nije ni verovao da je socijalizam moguć. Stvamo moguć. To bi bilo ludo, Ko god je bio fleksibilan, promenio je svoje mišljenje. • Da li smem da Vas nazovem tehnokratom? Nije loš opis, mada bih se ja radije nazvao pragmatičarem. Ja sam rođen 1954. godine, studirao sam sedamdesetih kada je Edvard Gerek bio na vlasti... v e Dobar prijateli Helmuta Sijiita... toga. Veza između Šniita, Gereka з Ziskar d’F.stena je bila vrlo jaka. Tada su duuuli sveži vetrovi u Poljskoj i moja generacija je verovala da možemo uneti reforme u sistem. Napokon, i Gerek je bio tehnokrala. Zato i nije Cudo što ja najveću podršku imam kod onih izmeau 35 i 45 godina. • Niste li imali osećaj da tada, 1980. godine, kada je oformljena Solidarnost, stojite na pogrešnom кшгеи? Tada su bila uzbudijiva vremena. Solidamost mi se nije činDa nesocijćđističlcom. Mnoge njene parole su biie levo onjentisane. Ja sam u to vreme bio član Studentske socijalističke partije i kao i mnogi Poijaci tada glavinjao između Solidamosti i oclanosti Partiji, * Zašto se niste priključiii SoKdamosti? To sada možda čudno zmći, ali mi je pristupanje Solidamosti izgledalo kao

pomodarstvo. Nisam hteo da se povodim za masom. Ja i nisam čovek mase. Nisam čak bio ni izviđač, Prvi put sam negde pripadao kao student kada sam posfao član Partije. Ne pada mi teško |to sad moram da ostavim svoje članstvo u Partiji u mirovanju. Mogu da vam obećam da na kraju svoje vladavine više neću pripadati nijednoj partiji. ® Narod u Poljskoj je podeljen na pristaljce Solidarnosti Leha Valense i Vaše. Sta ćete uraditi da fo premostite? Ja verujem da ta podeljenost i nije tako velika. To je samo pitanje viđenja cele stvari. Ne sumnjam da je Leh Valensa razočaran svojim porazom... ° On priča o izbornoj orevari i obečava Vani žestoku horbu. To uije dobar znak. Po шош mišljenju, Poljacima ne treba novih razdora vec mrra i socijalnog blagostanja. A zemlja je dovoljno velika za sve, pa i za Leha Valensu. On još mora da nauči da živi kao bivši predsednik. To je normalno u demokratiji. Postoji sadašuji predsednik i nekoljko bivših. e Sta on sada treba da uradi? Verujem da bi bUo dobro kada bi oa nastavio da racii u interesu Poljske. Na primer u nekoj intemacionalnoj organizaciji. * Ruski premijer Cernoinirdin veruje a boljc odnose Varšave i Moskvc posle Vašeg izbora. To je verovatno saino njegova želja. Vi razmišijate o uiasku u NATO. Hocete li liše obračati pažnju na rusko mišljenje nego Vaš prethodidk? Naša veza sa Rusijom je veoma važna, te je moramo bolje negovati nego do sada. Izgubili smo mnogo »remeua. Aii i uaši

strategijski ciljevi su jasni: hoćemo da uđemo u NATO i da postanemo članovi Evropske unije. To za nas ne predstavlja osečaj sigurnosti, već ujedinjenje Evrope. Ujedinjenje Nemačke je bio prvi korak u tom pravcu. Ulazak neutralnih zemalja u e\ropsku Uniju je bio sledeći. Treći korak će biti proširivanje na zemlje srednje Evrope. • I to bi Moskva trebalo da proguta? Situacija u Moskvi je teška. Rusi se nalaze u ekonomskoj krizi, imaju Dumu i predstoje im izbori. Zbog toga mi ne smemo postati nervozni. Nama su potrebne sve moguće veze, od kultumih, sportskih. političlali, i Moskva mora da shvati da mi svojim ulaskom u NATO ne želimo novi zid između zapada i istoka, već samo stabDniju i siguraiju Evropu. » Posfc izbora neki su daii ostavke? Da, ali je to bUo uzbuđenje. Sada je to prošlo i mi moraiuo rešavati stvame probleme. Recimo, ja bih rađo zadržao miuistra spoljuih poslova Bartozevskog. Ako nam to uc uspe, naći ćemo nekog ko će sadašiijoj vladi bifi lojaian i uaći satisfakciju u njoj. « Katolička crkva Vam je osporila pravo da vodite poljski narod. Da li je jedan katolički narod izabrao predsednika bezbožnika? Ja ću tako prcdauo raditi u interesu Poljske da će me Bog blagosioviti. • Da li ste Vi katolički vaspifanf? Naravno. Moja majka je do smrti bila pobožna. Umila je u mojim najtežim predizbomim momentima. Nekako se osećain krivim za njenu smrt. Možda je lo sve bilo suviše za nju.

• Imate li ideju kako ćete ujediniti crkvu i Vašu partiju? Ono što je nama potrebno je normalan odnos države i crkve. Po mom shvatanju, katolička crkva će još morati da razmisli o svom odnosu sa društvom. U komunizmu je uloga crkve bila jasna. Bila je najjače oružje opozicije. Osim toga, crkva ima problema sa slobodnim tržištem, egoizmom i stvarima koji oni donose. Postoje neke nove vredflosti, dobre i loše stvari sa kojima se crkva ne slaže uvek. Na primer kada se obnaroduje homoseksualnost duhovnika. • Hoćete li pomoći crkvi da se snađe u ovim vTemenima? To nije moj zadatak. Ali, ja neću borbu sa crkvom. Ja sa crkvom treba da rešim dva probiema. U novoj vladt mora doći do razilaska crkve i dižave, I moramo raspraviti konkordat... • To jo iz ugovora između Vatikana i Poljske kada kafoiički svešfenik ima pravo da ođbijs da sahrani nekog kc nije katohk... To se ne može rešiti bez ozbiijne debat^. • Cini mi se da ste omišavili u poslednje vrerae? Izgubio sam.ls kilograma za vreme predizborae kampanje, • Kako Vam je fo uspelo? Bio saru vrlo disciplinovan: bez alkohola, bez mesa, hleba i svaki dan saiu odigrao partiju teuisa. Ja verujem da se predizborua kampanja mnogo boijc vodi kada je čovek malo gladan.

11.12.1995. Svet