Svet

SPIRITUALIZAM: ITALIJU ZAHVATILA MANIJA FOTOGRAFISANJA DUHOVA

Biljana Mićašević

ГОТОБШШО Ш DDHA!

Tri Italijanke: Kristina Moridino Suzana Kamili i Đulijana Alegri nakon nekoliko iskustava sa paranormalnim pojavama formčrale su prupu koja se bavi istgaživanpem ienomena "fotoggafisanog duha '. Njžhove fotoggafije žzazvale su bugnu aolemikn u Italiii

DANIJELE ĐULA, AUTOR FOTO-APARATA ZA DUHOVE Danijele Đula, mladi istraživač iz Bolonje, napravio je aparat, već ga je i usavršio, za fotografisanje duhova. Aparat se zove C.U.V. (prevod - hemijske ultraljubičaste vizije). U ovb je investirao svu svoju energiju i ušteđevinu. "Prvo paranormalno iskustvo imao sam u zamkn Rota, u okoiini Torina", priča. "Prvo sara čuo topot konja u dvorištu i osetio miris štale koja ne postoji. Video sam jednu belu sferu koja se izdužila da dotakne sliku jedne žene u beloj dugačkoj haljini. Sest meseci kasnije, opet u zamku Rota, imao sam još jedno priviđenje i tada sam napravio moju prvu paranormabiu fotografiju." Ovaj događaj me je naterao da studiram fotografije duhova iz XIX veka: u tom vremenu, za razliku od danas, filmovi su bili osetljivi na ultraljubičaste zrake, koji su nevidljivi za Ijudsko oko. Tada sam na mom foto-aparatu prispojio jedan pojačivač osetljivosti fotografije koji je mogao da raspoznaje i ultraljubičaste zrake i još sam dodao i jedno specijalno sočivo koje sakuplja ove zrake, u kojima je moguće da se kreću duhovi. Cesto, dok radim, sa sobom vodim i moju devojku Mouiku, koja mi, pošto je vidovita, pomaže govoreći mi gde oseća prisustvo". nteresovanje za spiritualizam poslednjih godinaje pouovo poraslo. S jedne strane tu su uvek prisutni mediji koji se trude da uspostave kontakt sa duhovima, da prime njihove рошке. S druge strane su istraživači, naučnici koji pokušavaju da dokažu postojanje i opstanak nekog drugog sveta, koristeći «e instrumentima i naukom, naučnim metodima. Među najkorišćenijim metodima je i fotografija, odnosno slikanje duhova koji se javljaju u "posednutim" zamkovima ili za vreme medijumskih seansi. Ova metoda je bila najšire korišćena i početkom veka, ali sada je još više usavršena. Pored više-manje evideutnih pokušaja obmana, postoje i vrlo interesantne fotografije, snimljene u specifičnim situacijama, često propraćene i mističnim, porukama. Nedavuo se fomiirala grupa u Italiji za istraživanja ovih paranormalnih pojava. Grupa se sastoji od tri medijuma: Kristine Moridino, iz Milaua, Suzane Kamili i njene majke Đuhjane Alegri, iz Firence, kojima su se pridružili i Danijele Đula i Đanfranko Semeraro. PrikupIjeni materijal je veoma interesantiui i izazvao je veliku radozualost. Fotograflje, koje dclimično objavljujeino na ovim stranicama, nisu sasvim jasne i dobro odštampanc da hi hilc dovoljno uverljive.

Ali ne moženio očekivati, i pored sadašnje savremene opreme, da fotografski objektiv verno preuese опо što Ijudsko oko ne vidi. Kako su počeli da sarađuju ovi medijumi koji imaju takvu snagu da mogu da pomeraju objekte. Ža vreme ovog intervjua gajtan od ventilatora se neobjašnjivo sam iščupao iz zida, a zatim, umesto da padne na zemlju, ostao je da lebdi u vazduhu. I Suzani i Kristini, dok se još nisu ni poznavale, njihovi duhovi su rekli da ih fotografišu za vreme seansi ili u nekim posebnim momentima, i na svetlu i u mraku. I na slikama koje su razvili pojavile su se neke čudne mrlje, svetle ili sive senke, bezoblične, kao da je fotografski film bio oštečen ili unirljan. "Dok sam fotografisala, često sa ’polaroidom’ sa kojim se ne može manipulisati, okidajući čula sam unutar mene neki glas: Тсопtakt’", kaže Kristina Moridino. "Jednom sam fotografisala fotografiju jednc preminule gospođe. Na originalu jc njcna ruka bila u jednoj poziciji, dok je na mojoj totografiji bila pomcrcna." I Suzana i Đulijaua su počele na sličan uačin. "Jedanog dana nešto u meni mi je reklo da odem ii jednu crkvu u bliziui Sijene. Neki glas mi je govorio; ’Naći čcš statuu sličnu sebi. Kofografiši јеП", priča Dulijana Alegri. "I sfvarno, bio je tamo jedan anđeo sličan mojoj slici koju ja imam o mom dubovnom vođi. Ali, fofograflja je ispala kao iz.mrljana, lako da sam jc u prvo vrcme btcla

baciti. Zathn mi je palo na pamet da bi to moglo imati ncki smisao i odlučila sam da je pokažem jednom stručnjaku." "Tako", nastavlja Suzana, "počele smo da fotografišemo kada smo osećale prisustvo našeg duha. Cesfo su, na thn fotografijama, neke mrlje koje imaju oblik Ijudskog lica, ponekad i prepoznatljivih. Kažu da su fe mrlje stvorene ’svetlošću Ijubavi’: kao da se svetlosf materijalizuje kada stupimo u kontakt sa onim svetom. Preduzhnamo mere predosfrožnosfi, sve dok rezultat može sigurno biti pripisan prirodnim okohiostima, zato izbegavamo da pušhno dok fo radhno, da se u blizini nalaze reflektujuće površine, itd." "U suštini, svi smo mi išli jednim istim paralelnim pufem", kaže Kristiua Moriđino. "I kada smo se sreli na jednom kongresu parapsihologijc, imah smo osećaj da se svi već pozuajemo, pa smo napravili neke eksperimente zajedno. U foj prilici, dok smo reglstrovali glasove sa onog svefa, naučnik Đanfranko Scmiraro (koji je fvorac aparata koji registruje prisustva encrgije) nam je гскао da fofografišemo fačku ispred ujcga. Ali, Suzana je osećala ncko prisustvo iza njcgovili lecta. 1 to sc, u sfvari, pokaz.alo kao jcdna zaprepašćujuća fotografija: neka magla koja sc dižc ua gore." lakustva i fotografije sc ponavIjaju. Jednu zapanjujuću fotografiju uani je pokazala Đulijana. "Godiuc 1991. moj ofac sc razbolco. Sa-

leći se, rekli smo mu: 'Prvi koji umre od nas, vratiće se na ovaj svet da nam ispriča vesti’. On je na to rekao. ’Da, doći ću da vam kažem šfa sam našao’. Sest meseci posle njegove smrti, našla sam na ulici jedan foto-aparat sa fllmom. Uzela sam ga. Sa njim sam slikala predmete u mojoj radnji i zidove. Videvši u jednom momentu neku čudnu svetlost, fotograflsala sam je. Fotografija je pokazala, pored tog snopa svetla, prepoznatljiv lik mog oca. Kao šfo nam je i obećao, vratio se da nam kaže da Onaj svet postoji..." Od рге godinu dana Suzana, Đulijana i Kristiua odlaze u zamkove gde su zapažene paranormalne aktivnosti. One pokušavaju da na neki način uspostave kontakt, komuniciraju sa dultovima i. ako je moguće, da ih "uhvate" ua fotografskom snimku ili magnetofouu. "Fenomeni su se desili u zamku Rofa, blizu Torina", kaže Suzana. "Tamo sc vide česfa prlsustva svetlosti vidljivili i golim okom, i čuje se topot konja (koji u stvaruosfi ne posfoje). Fotografisali smo jedan oblak dima (nevidljiv golim okom) u kome sc prepoznaje lik žcne. Na drugoj fotografiji vidi se svetleći krug, koji se pojavio i za vreme jcdne scanse, koji odgovara jcdnoj poruci duha vodiča moje majke, čiji smo glas suiinili na magncfofonu: ’Napra\ iino krug’." Sve ovc folografije zaista izazivaju veliku radoznalost. Naravuo, "efekat dulia" može biti objašiijcn ua više načina. Na primer. to

može biti i obična para, nevidljiva golim okom, koja fonnira likove i figure. Bio bi to fenomen sličan onom kako nastaju oblaci, koji i kod dece, u njiltovoj inašti, postaju fantastični likovi. Ali ovde, uveravaju, postoji i podudamost sa medijskim porukama, koje primaju ili medijumi, ili ih registruje magnetofon. Evo još jedne priče koju smo proverili direktno kod izvora. "Рге nekog vremena slikala sam vrlo čudne fofografije u zamku рогоdice markiza Malaspina, u Fozdinovu. Na jednoj fotografiji se vidi obris sove, za koju sam kasnije saznala da je simboi ovog zainka." "Рге nego što sam upoznala Suzanu", kaže Kristina Moridino, "za vreme jedne seanse magnetofon je registovao ženski glas koji je pričao o zaraku Malaspina i fražio je pomoć. Za vreme te seanse ja sam videla jednu mladu ženu plave kose i salu u zamku." Ali. pre nego što nastavimo, da vidimo, odnosno da saznamo priču o zarnku Malaspina. Posle ovog intervjua otišli smo u Fozdinovo. Zamak Malaspina je. i dan-danas, паstanjen: tamo živi sadašnji markiz Malaspina sa svojom porodicom. Mina, vodič gosliju, odvela nas je u najstarije krilo zamka i ispričala nam je da je Jakopo Gabrijele Malaspina (koga su sinovi übili na spavanju u kreveru) bio zazidao živu svoju 16-ogodiSuju čerku Bjanku Alojzu Mariju, koja je pobegla iz mauastira, u koji ju je on zatvorio sa je.dniiii seljakom u koga je

bila zaljubljena. U Fozdinovu, u zamku Malaspina, dešavaju se čudne pojave. uostalom kao i u svakom starom zamku. Ponekad neko vidi žensko lice. prozirno, koje gleda kroz prozor kule zamka. Vide se i uznemiravajuće senke koje se kreću tamo gde je mlada markiza bila živa zazidana. A pored svega, prislanjajući uho na krevet Jakopa Malaspina, mogu se čuti otkucaji slični otkucajima srca i disanje. Ko zna da li je u pitanju možda samo neki odjek...? "Sa Snzanom", nastavlja Kristina Moriđino, "imala sam psihofonijsku seansu. Ostavili smo геgistrator па krevetu u kuli. Kada smo se ponovo vratile, našle smo jednu grančicu sa 8 listova (u zamku nas je bilo osam) i preslušavajući traku, čule smo jedan glas koji nam je rekao da je Bjanka Alojza Marija Malaspina, zazidana živa sa jednim psom i divIjom svinjom." Još jedno svedočenje nam daje Đuzepina C., iz Đenove. Onakaže: "Jedne večeri, dok sam bila gost u zamku, iz dvorišta sam videla žensku fosforescentnu figuru koja je prolazila kroz jedan od prozoга. Biia je fo vrlo mlada žena. Posle 10 minuta je nestala." Prepričavanje iskustava ove grupe, koja radi sa velikim entuzijazmom i verom, nastavlja se i sa pričama o drugim komunikacijama, novim fotografijama, snimcima glasova. Ali sve to, ipak. nije dovoljno jak dokazni materijal. nego neki interesantm pronalasci i otkrića. Svet 11.12.1995.

43