Svet

vreme, рге svega nacinoni na koji obuzimaju omladinu - kroz drogu i nasilje. Među pripadnicima pentakostne crkve, nacionalne hrišćanske crkve, đavo je stvamo prisutan kroz egzorcizam i ostale rituale "oslobađanja" od njegove moći. U svetu hrišćanske fikcije najuzbudljivije su priče Paretija, pentakostnog autora čiji dultovni trileri dramatizuju natprirodni rat između anđela i demona u malim američkim gradovima. Ove knjige postale su pravi bestseleri i prodane su u nekoliko miliona primeraka. Za pentakostnu crkvu i ostale harizmatske hrišćane đavo je isuviše jak, dok za evangeliste on nema veliki značaj. U nekim knjigama, kao što je Peretijeva, đavo je poražen i ostavlja se malo prostora za ijudski greh i slabosti. S druge strane, evangelisti prihvataju innoga tumačenja psihologa, To se može osetiti u izražavanju gde je biti dobar - pretvoreno u osećati se dobro. Među američkim katohcima sotona ostaje pojava koja je i dalje prisutna, čak i medu konzervativcima. Mada se katoiici jedanput godišnje "odriču sotone" kada obavijaju rilualuo krštenje i zavet, neki svešteuici nn>demijih shvatanja smal! » • la hi irebalo da se o(lн,п ,s[x;dnčiiog drušlveuog zla Je.iaii svcšicnikje izjavio >!a je u posledujih 30 godiua čuo saiin) jcđno propovedanje o sotoni. Možda kao. reakcija ua fundamentalizam, večina protestanata prognala je isterivanje đavola (egzorcizam) iz svoje prakse. Među metodistima i ostalim društveno svesnim protestantima, ima dosta onih koji se bore sa svetom - i možda i pohotom - bez prizivanja đavola. Za mnoge feministkinje sotona je avet stvorena od strane patrijarhalne religije. Neke feministldnje smatraju da je sotona neophodan činiiac muske reiigije, jer je Bog bez protivruka nepojmljiv muškom umu. Mnogi naučnici poreklo đavola pokušavaju da pronađu u dualističkoj religiji stare Persije. Persijanci su zamišljali svet kao bojno polje na kome se bore dva podjednako snažna protivnika; Princ Haosa i Tame i Tvorac Reda i Svetlosti. Stari Jevreji su takođe, jmali svog sotonu. koji je ipak, bio član Jehovinog nebeskog suda i tumarao svetom stavljajući na probu vernost izabranog naroda. Samo dva veka pre Hrista davo se pojavio među Jevrejima u punoj snazi. Njegova biografija je razvijena na apokaliptičnim zapisima koja govori o svetu palom pod uticajem jakog protiVnika Boga. Takođe, te apokaliptičke sekte identifikovale su davola sa zmijom koja je dovela u iskušenje Fv.u u raju. i sa padom "Sina juls.r (Luciferpm) koga jc opLao prorok Isalja. Kada se pojavk) Mesija, vcrovalo se da bi оп mogao savladati so-

Umu i [XKV.Ii uo\u cru za Jclunu i njegove vernrke. Kao što se Delbanko složio u ”SiDrti sotone" zapadnjačko shvatanje zla duguje se svetom Augustinu koji je razvio ideju o đavolu. Kao tnladić, Augustio je bio veliki grešnik. Takođe je bio i maniheista, verujući da sukob između dobra i zla koje je iskusio u sebi reflektuje stvarni rat između suparničkih kosmičkih sila. Ali nakon njegovog prelaska u hrišćanstvo, Augustin je uapustio svoj grešni put. U svojoj "Ispovesti" kaže da zlo postoji samo kao odsustvo i регverzija dobroga što je stvorio Bog. Drugim rečima, zlo je na kosmičkoj skali entropijska crna rupa u redu stvaranja; na ličnom nivou, ono se manifestuje kao radnje koje poriču ili negiraju šta Ijudska bića jesu ili bi trebaio da budu. U zamislima Dantea i ostalih klasika hrišćanske umetnosti sotoua postaje persouifikacija zla kao snaga suprotnosti i negacije. On je, prema hrišćanskoj tradiciji, stvoreu od Boga kao duh dobra koji se pobunio protiv svoje sopstvene slobode i od tada, pa i sada postaje plen palog čovečanstva. On je lažov i zavodnik neizraerne inteligencije koji čini da zlo izgleda kao dobro. Miltouov sotona dao je očaj đavola zbog stalne izolacije od Boga. njega kao suštine zla: "Put kojim idem je pakao; ja sam - jesam pakao”. Jednora rcČju, zlo je klasično hrišćausko dsećauje negacije dobra koje je Bog dopustio i koji Ijudska hića slobodno biraju kada se predaju greliu.

S\c ovo je osuivšluia koju su puritauci zaveštali američkoj kulturi. Kako je, Шl- bi želeo da zna, "Amerika izgubila osećauje zla"? I Sta bi uopšte trebalo da se dogodi da bi se taj ose-

ćaj vratio? Samo poiiovnini ispitivanjem Sta sc dogodilo izvornoj puritanskoj svesti može započeti razumevanje prdblematičiie ambivalentnosti u suočavanju sa zlom. Oni su bili osvojeni dubokim kalviuističkim osećanjcm lične srešnosti. Kaora-

dikaim pmloi.sili videli su sebc kao grcšua stvorenja koje jcdiuo milostiv, ali slrogi Bog možc >pasiti. Ponos, žudnja, zavist - to su bili znaci uuulrašuje solonine prisutnosti i niko nije mogao

reći zbog čega ih je baš Bog trebalo da spase od lukavog đavolovog domašaja. "Cudna mirooća samognušauja postala je raspoloženje ашеričke civilizacije". Ali ono je bilo kralkog daha. Odvajauje đavola od scbc zuačilo je [x>četak kraja sotoue kao

/načajnog kulturuog suubola u životu Ainerikanaca. Kao i ostali uaučnici puritanske kuliure, Delbanko stavlja uaglasak na proces suđenju veštlcama 1691-92. godine koji je ozuačio početak veiikih promena o kulturnoiu uticaju sotone. U periodu od 4 meseca 18 žena i jedan čovek bili su optuženi da su veštice i obešeni. Ali reakcija na proces čak i među sudijama nesrečuih žena bila je toliko veiika da su đavo i njegovi lovci übrzo postali subjekt drušri'ene satire. Zašto? Ovi procesi su bili kulmiuacija kultumog procesa - prisutnog u Evropi po kojima je neuhvatljivi i nevidljivi sotđna postao svima suviše opipljiv kao fizička pojava. "Đavo je odjedanput dobio obličje i glas", naginjuči ka tome da lako pobedi. Drugim rečima, puritanci su demolizirajući ijude i proglašavajući ih vešticama, prebacili sotonu od "osobine u sebi" u fizičku ličnost praznoverja, "nešto u šta obrazovani ijudi nisu mogli da poveruju". Početkom 18. veka đavo je postao stari glumac čija je priča postala komična i tako izgubio svoju publiku. Sotona je nestao iz američke kulture i iz dmgih razloga. Kako je dolazilo do ргошепа u američkom društvu, ouo što je uekada ideutifikovano osobinama bliskim sotoiu - jx)iios, lukavstvo i samoafirmacija - postale su vrlioe neophodue da bi se opslalo. "Postavljauje ambicije kao primaruog dobra bila je uajveći} promeua u 19. veku u Americi", piše Delbauko. "Nije postojalo uijedno mes'to /а Đavola u ovom

lIOVOIU SVeIU. ĆJJii |C rcl I; 4.1 poštovauje samog scK-." Posniatrajući prošlosi. Delbanko vidi sotouu "uvek u negirauju i poiiovnom traženju". što mu je obczbedilo dve veoma različite funkcije u američkoj istoriji. Ponekad je sotona bio korišćen za demonizovanje imigranata, Jevreja, katolika, političkih rivala ili ideoloških pokreta. Drugi put, đavo je bio snažan simbol za sopstveni kapacitet zla, kao u retorici Linkolna ili Martina Lutera Kinga. Kako je zlo još uvek sveprisutno i kako ga, izvesno je, nikada neće nestati, jedna od ove dve varijante će se pre ili kasnije ponovo pojaviti. Ali da li će biti prepoznati na pravi način? Bez transcedentnog Boga, đavo nema značenje, zlo je sarno metafora za zlu sreću. Kao i Bog, ni đavo se ne može videti već samo zamišljati. U delima Miltona i Melvila, Dantea i Dostojevskog dato mu je mesto đostojno njegovog značaja, a kod ovih klasika religiozne imaginaćije zlo uznemirava zato što je istovremeno i odbijajuće i primamljivo. Ako je đavo rnrtav u američkoj kulturi, to je zato Sto se više sa mitom o ujemu ue poistovećuje ono Sto je' u čoveku najružnije. Zlo je ipak, viSe od personifikacije grelia. Ponekad, ono takvom snagom trijumfuje u iudividui, druStvu ili kulturi da obuzima ličnost do ujeuog potpunog negiranja. U takvim trenucima zaista se može govorili o prisustvu samog đavola. (Ne\vsweek)

66% anketiranih Amerikanaca raznih struktura i 85% protestanata u SAD - tvrdi da veru[e u postofanfe Sotonel

46

>м 1.l дктд POSTOII: LUCIFEB, SOTONA, ĐflUO, URfIG, МЕПБТО...^

11.12.1995. Svet

n л Г V N r л Lila je \idovnjak i bioenergeticar, koji sa sigumošcu i garancijom ustanovljava i otkianja “cmu magiju” ili skoncetrisanu negatrvnu energiju. Lila, koja nastavija tradiciju svoje porodice u uspešnom otklanjanju “cme magije”, koristi u svom radu prirodni dar vidovitosti i izuzetne bioeoergije potvrđene zvaničnim sertifikatom. Najbolji rezultati u Lilinom bioenergetskom radu su kod psihičkih tegoba; depresije, nesanke, strahova i organskih poremećaja: dijabetesa, glavobolja, cista, menstmalnih tegoba i sßčno. “Cma magija” koja se tradkionalno radi na ovim prostorima dovodi do niza poremečaja počev od čestih depresija, naglih promena u ponašanju, nezainteresovanosti za okolinu, poremečaja sna, a kasnije i do težih oboijenja. Lila ima moč da na osnovu imena i datuma rođenja osobe utvrdi postojanje raagije, a kada vidi osobu ili fotografiju može opisati osobu koja je magijski ritual radila, kao i vreme i namenu tog rada. Razgovore koje smo vodili sa klijentima Gospođe Lfle potvrđuju uspešnost i kvalitet njenog rada. Ako vam se dešavaju neobične situacije, koje su vam u život unele nemir i opterečenje, obratite se agenciji ELIX”. V у ELIX A GENCUA TELEFON 106-301