Svet

nema razloga da tražini zaštitu od njili, jer niogu sani da sc zašfitiin". U poslednje vreme česlu pojavu da se čak i "najžešći mangupi povlače u ilegalu", ođlazeći u druga mesta gde "mnogo lepo žive", sagovornlk "Sveta" tumači činjenicom da su se u Beograd svi vratili, i u njemu nema mnogo para. Poznanici iz valjeva, Požarevca, Smedereva, Niša, Prokuplja, Novog Sada, priča uam, često mu govore da u Beograd nikada ne bi došll: "Kažu da bi poludeli ovde, fo je veliki pritisak za njih, tenzija. Beograd ima dva miliona Ijudi i ne zna se odakle vetar duva. Tamo kad u grad dođc faca, fo se zna za saf vremeua..." Nekada najprogonjeniji Dorćolac, Pejka kuca u drvo kada ga pitamo 'je'l bilo pucanja od poslednjeg viđenja”. "Hvala Bogu ništa od aprila", primećuje. Tog dana, kada je poslednji put ranjen, vraćao se iz kafića sa drugom. i odmah po izlasku iz kola "za oko" su mu zapala dva mladića, jedan u rolci (na 35 stepeni). drugi u trenerci. Stajali su blizu ulaza u njegovu zgradu. Zaboravio je u autu ključeve od interfona, po koje odlazi drug, ali u međuvremenu nailazi komšija i otključava vrata. "Bilo mc blam da pred čovckom vadbn pištolj, pa ulazim u hodnik, i u tom frenutku, dvojica maskiranili mladića počinju da pucaju kroz staklo." Komšija je ranjen u ruku. pre nego Sto ga je Pejčić gurnuo na zemlju i počeo da beži uz stepenice. Ipak. i pored prisebnosti četiri metka su ga "zakačila". Prvo ranjavanje ispred kafića "Plavi jaliač", o kome je brujala beogradska štampa, zbilo se u prvim danima o\e godiue, dok se prestonica još uvek lečila od novogodišnjeg mamurluka. Tada je übijeni Dorćolac. Marko Вогак - Mali Mare stigao sa šestoricom pajtaša i pokušao da mu otme kola. Pejčić, i njego\a dva tlruga (Gavra i Nikola. takođe su povredcni) pokušali su da eski\ iraju uapad, ali >u napadaČi ipak, bili brži. Pucali su u isto vfciiie iz krateža, auiomatskc puške i pištolja. a Pejčiću su se u le.ia zabilc taćuo 44 draiuliie od sačme za krupnii divljač. Podsećamo Pejku da je ujegovo ime hilo u-oplicaju u gradskim prićama. kada je Mali Mare u јшш ove godine pronađcu mrta\ па ploćuiku u lJlici Svetozara Markovića (do dauas uepo/nati počinioci pucali su mu u uoge i ruke dok uije iskrvario, a zatim ga i/hacili iz kola na trotoar). Ja sam imao najviše razloga da übijem Malog Mareta, ali nisam to učinio. Cckao sam ga da izađe iz zatvora kako bi na ncki način rasčLstili, ali su ga übili nakon dva dana. A sve te priče o njemu kao isferivaču dorćolske pravde su bezveze. Kakvn je on to pravdu uterivao, kada je ispred 'Jaiiača' došao sa šest Ijudi, a mcni jedan od ujiii pucao u leđa iz straha. Uostalom, nikad ga pre na Dorćolu nisam video. Cak i tada jc stajao 20 metara od mene, a zatim pobegao" - priča Pejka dok mu lice poprima Ijutitu grimasu. Još uvek izgleda, pamti ш pucnjavu, zbog koje je. uzgred, beogradska policija pola grada blokirala. Ekskluzivno za "Svet". Bogoljub Pejčič - Pejka je pristao da prvi put ispriča, kako su izgledala ostala tri pokušaja da ga übiju. "Prvi put 'ОЗ. godine, dok sam još držao lokai sa pokcr aparafima ovdc u zgradi, ulefeo mi je jedan drug i rekao da su ga izmaitrefirala neka dva tipa па keju kod Sportskog centra *25. maj’. Ja опако lud, nisam ni razmišljao, seduem u auto i kreuem famo. Uđem u kafič goloruk, i zateknem (u dvojicu kako secle sa devojkama. Izvedem ili obojicu napolje. Kako sain ovog jednog udario, iz kafiča je izašla jedua od devojaka i ovom drugom iz torbe dodala pLštolj. On mi ga je prislouio s leđa i viče - klekni, klekni... između nas je bio neki stub, pa sam ja vrdao levo-desno, a ou uešto šarao, dok uisani ’zapabo’ iza zgrade. I on dam, dam, puca za muoin, ali srcćoni, uije me potkacilo" - priseća sc uaš sagovoruik, i odmah prelazi na drugi slučaj. Opet je u pilanju bio "Plavi Jahač”, ali sc ovog pula sve zavrsilo bez pucanja. Počelo je tako što su sc Pejkinom drugu zaključala kola. "Dok smo stajali i pokušavali da i/.\ učcmo ključ, пска budala,je vratima (id svojih kola zakačila kola mog druga, i još počco da sc dere ua ua.s. Malo smo ga ist.uiiliurali (tukli - p.a.) i ou je otišao a j;i viiii uastavfo da sedim n kaflću. U

neko vreine \ idiiu taj isti auto u parku kod P.MF-a. Krcuem ka iijemu. ali on pobegne, da hi sc opel. vratio i stao ispreti bašfe. U/.eo sam pepcljaru sa stola i zafrljačio je ovom na šofer.sajbnu, tako da mu je skroz puklo staklo kod suvozačkog mesfa. Гато-vamo. kad on izvadi pištolj i uperi ga u mene. Istog trcnutka svi gosti u ’Plavom jahačti’ polegali su na zemlju" priseća se Pejka dođajući kako je se'ena bila tragikomična. Prc nego što je auto počeo da parkira kod čuvara. zbog preventive, da mu ueko ■ne bi "prikačio" eksploziv. desilo mu se da je začuo pucnjavu ispod prozora. Ispostavilo se da je ueko izrešetao baš njegova kola. "Kako šam isfrčao napolje, neko mi je uperio utoku н leđa (znam ko je, ali to sam rešio) i гекао -sad ču da te übijem. I fu sam uspeo da pobegnem, ali je ovaj ispalio čitav šaržer za mnom"."Preparkiravanje" automobila, međutim, nije jediui potez koji je Pejka izveo kao meru predoslrožuosti. U posleduje vreme manje se kreće noću, izlazi na proverena mesta - sa proverenim drugovima. Pravi prijatelji kojih, sam kaže, nema puno, moraju prethodno proći "prijemni ispit" - da se ne povuku u određenim situacijama. Navodi, pak. da iza svih napada na njega stoji neki interes i borba za poziciju. "Ljudi koji fo radc su bolcsni umovi, nemaju nikakvu svest, nifi korisf" - ističe Pejka. "Najvcči problem jc šfo mene svi znaju, a ja svoje neprijateljc ne znain. Može svako da mi prlđe, da prođe porecl mcne jer ih пе poznajem. Jcdino mi pomaže neki iiLstinkf pa ih osefim. Malo sam napet a posfoji i sfrah - on je odbrambeni mehanizam. I)a ga nema, verovatno bi me übili do sada". Pričajući kako su Dorćolci oduvek bili sportski tipovi, posebno oni iz stare garde, pokazuje nam injni-teretanu koju je uapravio u staim. Dok udara u bokserski džak, posebno ističe da jc Dorćol predstavljao jedan od najjačih krajeva u zemlji "na ruke" (pesničenjc p.a.), sve do pojave "pištoljerosa", "Dorčol je sredina porcd гекс, cclo lefo provodi se na Dunavu, kao što su Zemunci išli na Lido, vežbali, frcniraji. Л gde če da idu ovi i/ drugili krajeva. Sta čc na primcr ovi sa Karaburmc. Gdc če... I)a šetaju po oiiim plaiiinama?"

Posle jednog perlektnog aperkata u tl/aik, priseča sc legeudc s\’og кгаја Ise Lere Đžamhe. "On je stvarno bio čovek. Jeclini Ciganin koji Je imao muda, to svi kažu". llvali 1 pokojnog Vladu Petroviča, vlastiika "Regiiie" sa kojim je godinama treuirao. Fetrovič je uiirio zavađene ekipe. i kako kaže Pejka, шјетшао neprijatelja u građu. Übio ga je "zbog nesporazuma" Pejčlcev drug Miroslav Kurak. pa ovo übistvo ne želi da komentariše; Džeja, opet, poznaje još iz vremena "kadaje vrteo šibice". "Niko na Dorćolu nije mLslio da će on posfati neko i nešto, svi su пш se n počefku smejali, a on čovek postao pevač". U periodu kad je držao "JB", Pejka je počeo da se druži i sa pokojnitn Dejanom Marjanovičem - Sabanom. "Prvo jc dolazio u moj kalić kao gosJ i uikad nije pravio probleme, iako sam čuo da ili je na drugira mestima pravio. Onda je otišao iz zemlje, pa se vrafio, počeo sa drogiranjem, i možda mu je fo došlo glave. Bio je spccifičan čovek. nije imao drugova, i sve što je radio - radio je sam. To jc uticalo na njega, promeuio se. Počeli su problemi da ga susfižu, jurila ga jc murija, jurili su ga i neki ovde. Ali voleo je da vozi skupa kola, otimao je рагс clilerima, ofimao je aufomobile i uglavnom se fako izdržavao. Nije bio neki pucaroš, ali je bio lepo građen iako, nijedan teg u živofu nijo podigao. I bio je hrabar, baš jc bio hrabar, šta da kažem, droga ga je unišfila". Malo je poznato da je do decerabra 1992., Pejka bio - policajac. Tačnije rezcrvista. Onda su ga suspeudovali, Jer je, kaže "malo preterao u maltretiranju dilera". Pre neki dau stigao mu je i poziv da razduži opremu, Hapšeu je samo jedauput i suden po članu 33 Krivičuog zakoua (bespravno nošenje oružja), a dozvola za pištolj tnu do sada nije odpbrena. "Nc liib do/volio da mi murija upada u stau, zbog majke i sestrc. Kad uešfo napravim ja odem sam. Moram priznafi da me nijedan policajac nije udario nifi šikanirao. Zvali su me \lšc puta da bi dobili ueku poverljivu informacijn, zauzvraf mideči mi povlastice, ali fo odbijam. Dodušc imain prijafclje među njima, ali samo privatno. ni.šta službeno. ()pet šfa oni meni mogu da pomognu, da nii i/vade preko rcda pasoš ili ličnu karfu, a nc da me i/.bavc ako nekog

iibijoin priča ovaj Uorčoiac Oorlajc da policija ircbada štiti ne\ine Ijuđe, a uc "njih koji /.najn' sami da se braiic' Pesimista je što se dče najavljene borbe proti\ f kriminala: "Cuo sam cla Магко N’icović osniva ocleljenje Nesalomivili. ali пе znain koga će cla jure. Da U ovc što obijaju trafike? Ali, c idećcmo, vreme će pokazafi svoje". Ono što ga trenutno, jako privlači je - • politika. Njegov rođeni stric, inače je potpredsednik Srpskog pokreta obnove Bogoljub Pejčič. " Pitao sam skoro strica da me uvetle u politiku, prob’o bi, možda ću biti dobar političar. On mi je rekao da će me uvesti ali tek, za dve-tri godine. Vuk Drašković me oduševljava. Kacla ga gledam, kao da vidim ikonu, ima neku barizmu. nešto zrači iz njega. Kad sam bio гапјсп on je urgirao i interesovao se za mene, i tih clana, dok sam ležao u šok-sobi, poklonio ini je svoju knjigu intervjua sa posetom". O završetku rata i padu sankcija razmišlja onako kako se i predstavlja biznismenski. Pozuaje, tvrdi, one koji če bolje trgovati, ali i one druge koji žale zbog mira јег su se obogatili kao ratai profiteri, To su po njemu posebno, Bosanci koji su "finansijski dosta moćni, ali organizacija im je - smešna". Sto se njega tiče - trudiče se da "napravi" puuo рага i da vodi - miran život. I dalje, če napominje živeti drugačije od običnih pripadnika st'oje generacije: "Ja bolje živun od njili. Imam povlastice u životu, ne moram da ustajem u seclain njufro, svaki dan rueam po resforanima, vozbn tlobra kola, nc gletlam koliko trošim, a trošim zaista dosfa... Moraču cloduše da ’zavrnem slavbiu’ malo, jer su mi veći rasbodi nego pribodi. ТлтсШп da bi svi obični momci želcii da živc kao ja. Njibova razmišljanja su - on je ovo - on je ono - boće da poginc, a u stvari bi i oni žclcli to da radc, samo ne znaju kako da počnu". A kako početi? "Jcdnostavno. Pa ja sam do 21. godine inlslio da ću biti vefcrinar. dao prvu godiiui Veferbiarskog, n roku, a onda sc ncšto preloinilo u incni. Valjda sam video kako moji drugovi živc malo bolje od iiicne" zaključuje Bogoljub Pejčić Pejka.

"NcipiseaoJe kako vni је izvesni Luka Bojović oteo mercedes, št® je totalna izmišljotina. Meni, |»rvo niScesd nško nšfe oteo «yf@ fjedan je, doduše, probao), a drugo ja tog dečka nikada nisam video, pa ni čuo za njega. Poznato mi je jedino da mu tata raai ovde na Doreolu kao direktor Zoološkog vrta"

Nekad sam skakao zbog poprekog pogleda, a sad spuštam pogled Ха Dorćolu je pravi haos. Tu ima dosta klinaca koji su poludeli, svaki od njih uosi pištolj i pucaju tek tako. Znam ih sve i poštujem ih kao i oni mene. Mnogo momaka je poginulo zato što su maftretirali tu decu, i ponašali se prema njima kao da su im vojnici. A ja sam sam sebi dovoljan i uema' potrebe da šaljem klince kako bi oni rešavali moje probleme. Sam ću da ih rešavam, iako se trudim da ih imam što manje. Nekada sam skakao za svaku sitnicu, za poprek pogled, a sad kad me neko pogleda —ja spuštam pogled - veli Pejka.

РЕIКД: KOIE SVE POKUŠA УДО РА ME ЦКУШIВД

25.12.1995. Svet