Svet
Nastavak sa slr. 3
je predložip dr Radoman Božović, ali je indikativno što se i dalje zalaže za "ra\ nopravnost svilt oblika svojine". što indirektno predstavlja otpor transformaciji dmštvene u privatnu svojinu! S obzirom da je i JUL kategorično protiv privatizacije, a socijalisti ozbiljno računaju da će nakon sledećih izbora umesto sa Novom demokratijom koalicionu vladu fotmirati uz pomoć JUL-a, jasno je da će ovaj deo Avramovićevog "paketa" ostati samo mrtvo slovo na papiru, a u tom slučaju su i šanse za uspeh započetih promena neupoređivo manje. Za Novu demokratiju insistiranje na svojinskim promenama mogao bi biti i presudni faktor zbog kojeg, će se socijalisti uskoro odreći "usluga" partije Dušana Mihajlovića. Razmimoilaženja o ovom pitanju, takođe, .predstavljaju u svakom slučaju i jednu od glavnih ргергека za bilo kakvu tešnju saradnju SPS-a i Srpskog pokreta obnove, o čemu se, nakon potpisivanja mirovnih sporazuma u Dejtonu i Parizu, uveliko špekuliše. UostaJom, postoje mišljenja da je do razlaza rukovodstava Srbije i Republike Srpske došlo ne zbog pitanja rata ili mira, nego zt>og karaktera budućeg državnog uređenja eventualne zajednice, jer se ekipa okupljena oko dr Radovana Karadžića nesumujivo opredelila za kapitalizam. Predsednik Srbije Slobodan Milošević i vrh SPS-a još uvek je daleko i od pomisli da uačini takav когак. dok je za predseđnikovu suprugu, idejnog vođu JUL-a, dr Mirjanu Marković i privatizacija isključivo političko, a nikako ekonomsko pitanje. Za razliku od njih, ekonomisti tvrde da se bez svojinske transformacije ne može povećati ni efikasnost domaće privrede, ali je javna tajna da u ovoj zemlji politika dominira nad ekonomijom, pa se i konačni ishod, već sada, može naslutiti. ITJDERACIJA Е MAKAZAMA Posle obelodanjivanja budžetskih predloga na videlo je izbio još jedan, dugo
prikrivapi sukob iztnedu SR Jugoslavije i Srbije. Reč je o pravoj rovovskoj borbi za poreske prihode, a nešto slično prethodilo je i raspadu bivše Jugoslavije. Ove godine, od svakih 100 dinara naplaćenih poreza na promet proizvoda i usluga na teritoriji Srbije. u federalni budžet slivalo se 35, a u srpski 65 dinara. Lane je savezna država dobijala za pet posto više novaca, što je i u prethodnoj Jugoslaviji bilo odomaćeno, pa čak i avionom regulisano. Kontićev kabinel je krajem prošle godine priiivatio zahtev Marjanovićeve vlađe da se udeo Srbije u naplaćenim porezima poveća za pet posto, kako bi se obezbedio novac za srpske potrebe. To je, po svemu sudeći, bila prva velika greška Kontića, јег je nedavno srpski ministar finansija, Dušan Vlatković, najavio da će Srbija za 1996. godinu, sebi zadržavati novilt pet procenata poreza, a to znači da će prihodi federacije morati da se smanje na svega 30 odsto. No. ni druga strana, za sada, nema nameru da odstupi. Pre nekoliko dana potpredsednik Kontićevog kabineta i savezni ministar finansija Jovan Zebić izjavio je da federacija dogodine računa na "standardnih" 40 odsto naplaćenih poreza na promet, proizvoda i usluga. Zebiću je, svakako, poznata namera srpske vlade, ali je uprkos tome saopštio stav Vlade SR Jugoslavije. GDE KERTES ŠALJE NOVAC OD CARLNE? Na sumomu budućnost upućuje još jedan podatak. Kontićev kabinet je od Saveznog parlamenta zatražio da poveća federalni budžet za ovu godinu za uovih 450 miliona dinara. Taj rebalans sigurno će uticati na povećauje cena, tvrde ekonomisti. Dr Miroljub Labus ističe da su u oktobru prihodi savezne kase iznosili 219 miliona, a u novembru 209 miliona dinara pa će se, čak i bez rebalausa. samo u decembru pojavili manjak od 310-320 miliona dinara. Ukoliko se tome doda i planirauo povećanje od 450 milioua dinara jasno jc da će za obezbeđivauje tog novca morati da se povećaju poreska zahvatanja iz privrcde ili uvedu nove dažbiue. Treća
mogućnost je primarna emisija, a to onda neminovno dovodi do itiflacije. Ekouomisti napomifiju da je to možda i scenario od kog su pošli kreatori ekonomske politike za narednu godinu. Svesui da sa stabilnim cenama i kursom neće moći da podmire sve svoje apetite, već na startu su u svoje budžete ugradili i inflatorna očekivanja. Tri premijera i njihovi ministri zaboravljaj'u pri tome da su. preračunato u stalne cene, svi budžetski i prihodi fondova lane u proseku iznosih 961,7 iniliona mesečno, a u prvih 11 meseci ove godine taj prosek je ponovo 961 milion. To je đokaz, uaglašava dr Miroljub Labus, da je javna potrošnja dostigla plafon i da je nikakvim matematičkim akrobacijama nije moguće dalje povećati. To drugim rečima znači da će, ako se poveća javna potrošnja porasti i cene pa će se javna potrošnja realno svesti ponovo na iieldh 960 miliona dinara u realnoj vrednosti. Inflacija, međutim. ne pogađa podjednako sve i ona je idealan mehanizam za preraspodelu novca sa jednih na druge korisnike javne potrošnje. Država se tako prema uekome ponaša kao majka, a prema dnigima kao maćeha. Јег, dok jednima ispunjava obaveze u nominalnom iznosu, kao da inflacije nije ni bilo, prema drugima je mnogo darežljivija i za njih se obavezno uzima u obzir i rast cena do kojeg je došlo u ineđuvremeiiu. U takvoj preraspodeli u prvih 11 meseci ove godiue najgore je prošla federalna država. Sada želi sve to da ispravi povećavanjem budžeta za 1996. godinu, ali se zaboravlja da to nije pravi način. Dok se ne postigne dogovor između triju vlada ko šta treba da radi i kome koliko novaca od naplaćenih javnih prihoda treba da pripadne nema osnova za bilo kakvu stabilizaciju. Zato je iluzoma nada potpredsednika Savezne vlade Jovana Zebića da će, u odsustvu medusobtiog dogovora sa Vladom Srbije, poreski "gordijev čvor" razvezati parlament. Njegove odluke u ovoj državi do sada nikoga uisu ni ua šta obavezivale, pa je. teško prelpostaviti da će se u skoroj budućnosti na tom planu nešto promeniti.
Uostalom, ko garantuje da će Mirko Marjanović priiivatiti eveatualnu odluku federalnog parlamenta da savezna država übuduće dobija 40 pdsto poreza? Ko će doneti takvu odluku. ako se ima u vidu struktura parlamenta i broj {»slanika SPS-a u Veću građana, kao i raznih "socijalističkih satelita"? Bitka za poreze. ipak, ulazi u završnu fazu, a od njenog ishoda u mnogome će zavisiti i privredua, ali i politička budućnost zajedničke države "dva oka u glavi". Odnosi između Srbije i Crne Gore zavisiće, takođe, i od ishoda "bitke za carine". Nije nikakva tajna da bi cmogorski premijer Milo Đukanović na mestu prvog čoveka Savezne uprave carina rado umesto Mihalja Kertesa video nekog svog čoveka. Tim рге što čaršijom kruže priče da Kertes ove izvome prihode federacije ne usmerava u saveznu kasu, već "tamo gde mu se kaže". odnosno u budžel Srbije. Ovakve sumnje podgrejane su i podacima o slabom dotoku novca od carina u budžet. u prva tri tromesečja. Sva ova i druga pitanja čekaju odgovore, a od njih će zavisiti da U će se osfvariti pesimističke procene o inflaciji od 500 procenata i o kraliu "Programa Y рге nego što je praktično i startovao. S tim u vezi nije zgoreg podsetiti na novu poslovicu da Englezi uče na Oksfordu, a jugoslovenski kreatori ekonomske politike čak ni ua sopstvenim greškama. Avramović je priznao da je lane načiuio nekoliko pogrešnih poteza, shvatio je da nije imao pravog razlog da olako poveruje onima koji su ga "nasankah" i to je razlog više da se maksimalno "izoluje" od svega što se za dogodine plauira. Odlazak Avramovića uajpre u bolnicu, a potom i sa guveruerske fotelje zbog stvarnih ili navodnih zdravstvenih razloga, ne bi previše uzbudio javuost kojaje već übeđena da "mir nema altemativu". U svakoni slučaju tereu je pripremljen za nckoliko Opcija pri čemu su socijalisti maksimalno \ocfili računa o poštovanju principa "ništa nas ne sme iznenaditi
Nastavak sa str. 32
daju lista. Na naslovnoj strani je oglasio; "Pomirili se Čobi i Miša". A mi se nikad nismo ni svađali. Bili smo kućni prijatelji. On je dolazio u Beograd kod mene, ja sam odlazio kod njega. Pretprošle godine iskoristio sam boravak u inostranstvu, pozvao ga i izjavio mu saučešće zbog sina. Istina, više sam pričao ja nego on. Ali, pitao me je kako je Mirjana, kako su deca, šta radim... Za sebe je гекао: "Ja malo pivam, malo ne pivam’’. On je utučen. I ne mislim da je malo pričao zato Sto nije hteo sa mnom da priča. Osetio sam da mu je bilo milo što sam se javio. • Malopre ste spomcnuli Skopje. Рге. dve godine sfe bili u Makedoniji? Bio sam tamo dve godine zaredom. U Skoplju su organizovali "Oskar populamosti". Dobio sam ga dva puta. Sem mene, bili su tu još i Čolić. Bajaga, Đorđe Marjanović, koji je dobio Oskara za životno delo. Ja sam, u ime ''Pro arte" primio Oskar za najviše prodatih ploča na tim prostorima. Oba puta sala je bila krcata, a ispred je ostalo 500 , 600 Ijudi. Zao mi je što nismo imali više nastupa. Osećala se jedna nostalgija, jedna jugo-nostalgija. I ja sam jugonostalgičar. i to ne krijem. Так<' sam vaspitan. Jedna žcna г/ prvog redaje, u toku mog uaslupa, ustala i poklo-
nila mi c\ eće. Plakalaje. Ne znam je li bila Makedonka ili neke druge nacije. Bitno je da je bila srećua što mc je videla i čula i što sam je, verovatno, vratio u mJadost, u te lepe sedamdesete. • Jedna Vaša pcsma, snimljena ргс više od dvadescf goduva, zvala se "Moj pradjcd je pucao iz fopa". Pomalo zloslufno i vidovito, јег fopovi su ponovo zapucali?! Tačno. Nešto slično se može reči i za prvu pesmu koju sam snimio.za "Pro агte". Zvala se "Takav je život". Bez obzira na to što svaki klinac sanja da postane poznati pevač, sportista, glumac, tada uisam mogao ni naslutiti kakav ču život imati. Želeo sam da se bavim pevanjem i počeo da radim ono što i danas radim. Čovek je najsretniji kad radi posao koji voli. Tad uspeh sam po sebi dođe. I danas, posle skoro trideset godina, pevanje je moje jedino i osnovno zanimanje. Ne bavim se ni kafićima ni buticrma. Radim ono što znam i volim. • Čiujcnica je da sfe poslednjili desefak godina rctko snimaji i izdavali soloprojelrte. Čime ste se u međuvremenu barili? Do sada sam imao nekih pet. šest solo projekata i. morani da priznam da nisu naišli ua tako dobar prijem kod publike kao pod firmom ’Tro arte". Ne znam kako i zašto - Novković je komponovao. ja sam pevao, ali to nije bilo to. l/.gleda đa je sama grupa ulivala neko povcrenje kod publike.
Što se liče vremena između šolo-albuma, i ono je bilo ispunjeno muzikom. Od treuutka kad sam se oženio i dobio decu, a moje čerke su danas več velike devojke, posvetio sam se muzici za decu. Pored ostalog, radio sam seriju ’Tspeci pa reci deci", 'Tobogan", dečje "Beogradsko proleče" itd. • Sta mislite o "Beogradskom proleću" za odrasle i drugim sličnim mauifestacijama? Dosfa su izgubili па ugledu i zanimIjivosti?! Nema pesama, nema zvezda kao ranije, Ima uspešnih pevača kao što su Maja Nikolič, Madam Piano, Bojan Milanović. Prevashodno nema dobrih pesama, sve se radi па kratke staze. Nekada su festivali davali pesme koje su trajale godinama. • Da li sfe u konfaktu sa Kcmalom Monfenom? S Kemalom sam se ranije više puta čuo, bio, tu i tamo, u kontaktn, ali u poslednje vreme ne. Čuo sam da je zdravstveno loše, da je bolestan. Mnogo je smršao. Skoro sam razgovarao sa mojim bubnjarem, koji ga je uedavno video. Kaže, jedva ga je prepoznao. Početkom rata ponudio sam mu svoju vikendicu da se u nju smesti sa porodicom. Odgovorio mi je da nije sam. da hna sina, čerku, unuče, rodbinu. "Ipak ja njih izdržavam u ov’oj teškoj situaciji. Ne mogu sve da ih"pokupim i dodem lu", rekao mi je. Misliin d.i sc Kciiiai opredelio za /aerebaćkii vari-
janiu. jer se najvrse vezao sa Arseuom, kao što su se Bregović. Čolić, Neda Ukraden. F.mir Kusturica opredclili za Beograd. Gledao sam kasetu "Sarajevo, Ijubavi moja", koja je prošle godine snimIjeoa u Ljubljani. Gosti su mu bili Arsen Deđič, Rade Serbedžija, Benč, Davorin Popovič. Davorin je trenutno. kako sam, čuo, u Holandiji. • Jedan deo poznatili Sarajlija, muzičara, aktivno sc, oružjem, uključio u raf. To nikako ne mogu da opravdam. Muzika i politika ne idu zajedno. Politika mi je u životu samo pravila probleme. Imao sam jeđan ueprijatan doživljaj kad sam prošle godine putovao u Austrahju. Presedali smo u Kuala Lumpuru u Maleziji. Uplačen mi je bio vaučer u hotelu preko puta аегоdroma. Kad mi je carinik pogledao pasoš i pitao odakle sara, odgovorio sam da sam iz Jugoslavije, ua šta mi je on rekao da ta zemlja ue postoji. Pitao me je za nacionalnbst. Rekao sam da sam Srbin. Ne mogu da kažem da sara Muharem, kad sam Viadimir, a, uostalom, ne želini da menjam veru. Elem, nisu mi dozvolili da izađem sa aerodroma. Na klupi sam proveo 18 sati. • Slušafe ii narodnu niuziku? Da se razumemo, ja volim uarodnu muziku, ali onu pravu. Zato mi i bude krivo kad čujem, fecimo, Zorana Kaleziča, kako kaže: "Snimio sam ploču bez harmoui-
ke". Narodna muzika bez hannonike, to je. kao kad bih ja snimio pesmu bez gitare i klavira. Ia volim Tozovca, Cuneta, Lepu. Oni iuterpretiraju onu pravu narodnu muziku koju ja volim. Ponekad u drušlvu zapievam "Pijem da je zaboravim", "I tebe sam sit kafano", kao i neke Tozovčeve pesme za koje mislim da su ostavile traga. • Kako gledate na fo što se poslednjih godina na koncertima, rame uz rame, pojavljuju rokeri i narodnjaci? Ne treba mešati babe i žabe. Ne mogu biti zajedno Čobi, Zorica Bmnclik, Ivan i ne znam ko još. Ја sam u akciji "Pesmom za lek" bio muzički urednik i predsednik organizacionog odbora. Skupiii smo oko milion maraka u dinarskoj protivrednosti i za taj novac kupljeni su lekovi, Ali, mislim da kad jedna Merima Njegomir Ш Ceca. ima solistički koncert, dođe mnogo više ijudi nego kad ima dvadeset, trideset izvođača. • Ceo život se bavite muzikom, ali nedavno su Vam se ostvarile i glumačke ambicije: pojavljujetc se u seriji "Složna braća"? Scenarfo ove lej>s, velike serije od scdam epizoda je napisao Nele Karajlič. Trenutno je u montaži. Kusturica je odgledao par inserata i гекао da sam bio odlićan i da će u sledecem fihuu. ako ga bude radio jedua uloga bili uieni uameujena, "Složna braća" jc naziv kafane.
nadomak Sarajeva, na ničijoj zeralji. u kojoj se okupljaju Muslimani, Srbi. Hrvali, Unproforci. Tu se dešavaju razne - mahinacije, šverc komerc. Ja sam gazda fika. Musliman, jedan od vlasnika kafane. •Od počefka karijere do danas prati Vas koji kilogram više. Baš tako. A i kad god sam hteo da se bacim na neku dijetu, Ijudi su me odvračali: "Šta će ti to? Ako smršaš neće te niko prepoznati". I kao klinac bio sam debeIjuškast. I moj nadimak potiče od engleskog chubby, što znači bucmast. Vehki sam guiman. Volim da jedem, da popijem, da zapevam. Zbog toga je uz moje ime oduvek vezivana klopa. Najčešće su me i slikali pored praseta, jagnjeta i roštilja. Uvek koristim priliku kad odem negde. kao sad u Sloveniju, da probam njihove specijalitete, tartufe, na priraer. U Dalmaciji sam voleo ribu, škampe. školjke, a u Srbiji, norraalno, ćevapčiće. Ja ću se muzikom baviti sve dok budem disao, dok god budem mogao, jer znam šta narodu fali - uarodu fali jedan debeli mali. Na početku karijere rai je bilo neprijatno kad па ulici čujem: "Епо ga onaj niali. debeli iz 'Pro arte'”. Kasnije sam shvatio da je to poziiivno. Zuači, Ijudi rae prepoznaju. 46
ČOBI: KBOZ SLOVENIIP U "LIMKOLNII" DPGOM DEVET МЕТДВД
*NA POMOLU NOVA BITKAIZMEĐB ГЕРЕВАОДЕ I SRBUEiINFLACUA 500%^
25.12.1995. Svet