Svet

OŽeC dragi: kako se vreme menja! Ne mislim samo na atmosferske prilike, koje

često znaju da iznenade nadležne (sneg u novembru i tome slično) već ı onako. uopšte. Čovek prosto više ne može da bogami. nı druse u tolikim PO Pre Je-bilo- jasno —

pronađe sebe a,

pet godina sv kao dan! Svi smo mi jedno Veliko desno. U svim ličnim kar-

veze sa onim sistemom. bože ne daj! To su bjla vremena. ako ti šta zatreba ili bi nešto hteo da ispadneš pametan, samo grobnim: :glasom zavapiš: O. vi prokletnici iz mračnih tevtonskih šuma, što hodite ravnicama" ono tevtonskih se prema potrebi lako menjalo u bilo koju drugu geografsku odrednicu. Zavapiš tako, ı svi kažu: evo pravog zaštitnika, evo Obilića, evo pravog čoveka. Tapše se, ljubi se, suze krenu, pa da se kucnemo. Lep život. dolce vita, što bi rekli prokletnici iz apeninskih šuma. Tada se čvrsto obračunavalo sa onima koji nisu imali tu boju glasa. Nesretnik ljubazan prema ostatku sveta morao je biti svestan nekog basa: "On je prerušeni komunista i jugonostalgičar", ı tu

8.1.1996. Svet

moj (ne)prijatelj rekao: "Fino, a jeftino". '

Međutim, fino prestaće da”

bude tako fino. a jeftino — da ne pričam, sve je poskupelo. Zato se mnogi rešiše da promene ı ćud ı dlaku. Fino. a jeftino, životna maksima mora da ostane i samo se treba prilagoditi novonastaloj situaciji. Grobni glasovi su izašli iz mode ı sada mnogi basovi pokušavaju da idu na sopran. Ali jedno je ostalo isto, uvek drugi lažu, čak ı kad se nazivaju pravim imenom. Tamo negde. u Rusiji dalekoj na izborima pobedi jedna partija. Ništa čudno. reklo bi se. ali kad malo bolje razmislim, ipak — jeste! Partija se zove KPREF. ili. u slobodnom prevodu. Komunistička pattija Ruske federacije. Dobro. mogu ı komunisti da pobede. E. tu je Jadac. oni nisu komunisti.

šeni komunisti a kad Kažu da jesu komunisti ı Još pobede. onda su prerušeni socijal-demokrati, a pravi su, valjda. oni što ih tako vešto raskrinkavaju. Sve čekam da iza leđa čujem neki već pomalo istrošeni bas: "On nije Aleksandar, već prerušeni Aca instruiran da postane Saša"

ISTO, ALI DRUGAČIJE ·

Prođe još jedna Nova godina i Još jedno slavlje. Isto, ali drugačije. Isto, Jer sve Je bilo tu ı program ı ljubljenje u ponoć ı pucnjava po gradu. Ali ı drugačije. Prva godina u Kojoj rata nema. Došlo. valjda. ı to vreme. Tačno se dalo videti po ljudima da je svima lakše. Ipak Je mir prirodno ljudsko stanje, pa makar mi to periodično zaborav-

tama datum rođenja ı godina rođenja gotovo Isti, tu negde u rasponu od [988 — |990: Norje neko ko drži do sebe mogao biti rođen u onoj Jugoslaviji ı imat bilo kakve

H)alno: Zar

pomoći bilo nije.

Mogao je grešnik da se kune u oca ı majku. ženu ı decu. krst časni ı slobodu zlatnu. Presuda je pala. ı tu leka nije tražiti. Sve Je to bilo baš tako. vrlo lepo. i što bi Jedan

Isti oni

grobni glasovi vape: "To su prerušeni socijal-demokrati". Pa sad ti njima uđi u logički sklop. Kad su socijal-de- ı mokrati ili socijalisti ıli prosto na drugoj strani. onda su preru-

ljali: Nadam se da će ova biti bolja od prošle ı da ćemo gledati bolji fudbal. I to je neka želja čestitka dobra, kao ı svaka druga. Pa, nek” nam je sa srećom (trebaće nam).

Bilo mi Je draso kao, vjerovatno, ı svakom normalnom čovjeku. Nisain bio onoliko srećan Koliko bih bio da sam tu vijest Čuo prije dvije-tr: godine, a da ne SOvori koliko bih bio srećan da se to sve dogodilo prije nego Što Je počeo rat. Međutim, dobro je što se ı sad desilo, Jer nisam mogao više mentalno da izdržim tu presiju. Svaki normalan čovjek kad se završi rat, može da kaže: "Fala kurcu na udarcu, gotovo Je”. E, sad kad bi se dublje analiziralo šta se potpisalo i kako se potpisalo i da ]i to garantuje dugotrajni mir — Zavisi od toga da li su narodi, čiji su legitimni predstavnici stavili poipise na ta dokumenta, spremni konačno da žive za sebe, da h su došli do tog stepena samosvijesti da shvate kako treba da misle na sebe ı okruženje. a ne na funkciju koju neka tobože vehka sila od njih zahtijeva.

• Da li je za ovo vreme bilo ponuda da sc aktivno uključite u politički život?

Ne, ı drago mi je što nije bilo, jer bi mi bilo jako teško da objašnjavam zašto neću.

• A zašto nećete?

Pa, ne mogu ja da budem rob energije naroda. Više volim da analiziram tu energlju. • Kakvi su Vaši odnosi sa nekadašnjim direktorom RTS-a, Miloradom Vučelićem, s kojim je i dogovo-

reno Siuinanje Scrijc "Složna braća"?

Znao sam da ćete to da me pitate, Jer osjećam da Želite da me svrstate negdje.

e Daleko od foga da imam Želju bilo koga da svrstavam, samo me infercsuje Vaš odnos — da li ste još uvek prijatelji?

Jesmo. Milorada poznajem prije nego što je postao član SPS-a ı naše prijateljstvo je nezavisno od ovih događaja u koje smo se upleh — on na jedan, Ja na drugi način. Tako, ako smo bili prijatelji prije nego Što je On došao na važnu funkciju, za vrijeme dok je bio na tom mjestu, ne vidim razlog. Zašto ne bismo bili ı sada.

e Interesuje me šia bi trebalo da se desi pa da vođa "Pušenja" uzme pušku u ruke?

Pa, ne bih se Ja lako latio puške. Kako da vam kažem, ja sam neinstituciolizovani pacifista, odnosno čovjek koji je u suštini pacifista, ali ne želi da bude mstrument pacifizma ih humanizma kao ideologije. Ovaj nesretnt rat je ı tu kategoriju ljudi izbacio. Naročito na Zapadu je jedan broj intelektualaca napravio taj humanizanı kao ideologiju, pa smo dobili suludi surogat nečeg što je trebalo da bude osjećaj pojedinca. Zapad Je napravio u ovom: ratu histeriju tog humanizma. Napravili su mašineriju koja je vrhunac Ciuizma koji sam vidio. Ja sebe smatram pacif{istom, Jer Hnc

volm da se tlučen ı da se

svađam, a opet mislim da sam kroz ovo nesretno vrijeme uspio da izbjegnem to ınstituciolizovanje. • Jeste li se tukli u srednjoj Školi?

Pa ne nešto specijalno. Moja posljednja tuča je bila dosta dayno, u prvom ıli drugom razredu srednje škole. Poslije toga sam počeo da korisum neko drugo oružje.

• Koje?

Počeo sam da molim za

milost, i to do danas traje.

• Kada je Nele Karajlić poslednji put plakao?

Kada sam gledao "Podzemlje”. To je prvi Jasan uinjetnički akt, poslije romana "Na Drini ćuprija". koji je pravljen o nama i koji govori o suštinskim problemuna na ovom tlu. Kada osjetun da neko kao Emir uspije da zahyati onu dubinu vode, o ko-

kako li je već zovu, imala

joj sino maloprije priča, onda osjetun ı rezultat toga:

-histeričan smijeh ili suzc.

Kada sam gledao "Podzem-

lje”, zaista sam plak'o. Na-"

ravno, kada sam prvi put gledao neke ratne slike, misam mogao da zadržim suze. Tad mi nije bilo jasno da rat, kao elementarna nepogoda, može da unesreći toliko ljudi. Isto tako sam plakao kada sam čuo pjesmu "Crv" od Milana Mladenovića. To Je svojevrstan testament ČOV]eka koji se nije plašio slobode. e Niste plakali kada ste čuli da Kusturica više neće da snima filmove?

Nisam, jer znam da ljudima koji stalno pobjeđuju dojadi, pa onda poput Maradone, Stemmarka ili onog tenisera BjJorga, izmisle neku novu varijantu.

• A za Kusturica se i ne treba brinuti, jer on, zlu ne trebalo, zna i parket da postavlja?

Ma, ja. Zna svirat' ı bas gitaru.

e Jednom prilikom ste izjavili, bar je tako pisalo u novinama, da imate laku krivicu na emotivnom planu što ne delite sudbinu Sarajlija? Ne, to nikad nisam izjavio i sada vam Je valjda Jasno zašto tražim autor1Zaclju. Nemam apsolutno nikakav osjećaj krivice. Naprotiv, potpuno sam miran, baš zbog onog što sam radio ranije ı što je publika u bivšoj, ili prethodnoj Jugoslaviji.

ı i

priliku da vidi: Učimo sam koliko sam mogao da promijenmmi taj unutrašnji talas mora. Pokazao sam ljudima kroz skečeve i pjesme šta će se dogoditi ako na političkoj površini krene isključivost kao jedini način komunikacije. Pobjegao sam ız Sarajeva onog trenutka kada sam vidio da će Svjetska zajednica napravi iti veliku grešku ı da će priznati zemlju. koju ne priznaje „33: odsto njenih građana. Onda mi je bilo jasno da će nastati klanje. Istovremeno Je krenuo histerični napad na sve has koji mo pobjeg]i ız Sarajeva, 1 o od strane onih koji sebe naživaju rajom. Ja sam se osjećao kao čovjek koji uporno objašnja društyu u kafani da ne treba da sjedamo u auto, jer 'smo previše popili, ali me to društvo ne konstatuje. Onda su oni sjeli u auto, a ja:sam krenuo pješke. Naravno, taj auto se prevrnuo, bilo je puno mrtvih, a oni Što Su preživjeli, ležeći u bolnici, napadaju mene što sam Išao pješke. To vam je ovako metaforički moje osjećanje Vezano za te napade bivših sugrađana. Inače, ta histerija koja je bila uperena protiv nas koji smo otišli ı uopšte taj njihovi umjetničko-muzički elan kojim su htjeli da otjeraju., kako oni kažu, agresora, zanimljiv je SOCIOpsihološki fenomen, kojim

E CL IO

_ 20 - :

~R Š 8 # % JE i

ipbiiz