Svet

ao ž

Orecskom. u montaži prošlog broja, pojavila · se kolumna Aleksandra

Vulina iz broja 95. Izvinjavamo se autoru i

čitaocima.

Redakcija

Rusiji desila | Jedna zanim-

. stvar. Okupila se

na oko predsednika Borisa Jeljcina. Inače, poznatijeg kao odbojkaša i _ boksera ı izrazila mu želju da se ponovo kandiduje za predsednika Rusije (kakva nesreća za sport). Bons. poznat ı kao veoma promućurafi i bistar mladić, odgovorio im je: "Pa da opet glasate za komuniste.” Sta nam govori ova mala priča. Govori da perspektivni mombčić ne provodi puno vremena sa svojom generacijom. Da provodi, znao bi da to što mu govore nije ništa drugo do: mosa, navlaka,

kod nas ı zarađuj

| grupa građa- ~

_LEVO OD RBJA

Uglavnom sam:iprofiv

kao profesionalni prorok.

Tržište veliko, votka jeftina, narod dobar ı srdačan, pa je P malo na voliku skupoću!

"0 POROJNIKU SUE. NAJLEPŠE"

U narodu postoji jedna poslovica koja kaže: "O pokojniku sve najlepše”. Nisam etnolog pa da vam lepo ı stručno sve objasnim, ali da je tako — Jeste. Baš smo imali priliku da to vidimo pre neki dan. Umro je Fransoa: Miteran. Ovaj časni starac jeste zadužio Francusku. Vodio je kako je vodio, sigurno bolje od aktuelnih vođa. Bar je nije posvađao sa pola Sveta i svim Zelenim zbog budalaštine zvane atomska proba. Puno je učinio ı da svoju zemlju izvuče 1spod američkog kišobrana (zašta, ja uvek skidam kapu pod uslovom da je imam), pravio ujedinjenu Evropu i sve tako. Bio je čovek sa svim ljudskm slabostma i vrlinama. Kao takav je i umro. E, tu tenzija raste. Kako je umro, tako mu Je zaboravljena Višijevska kolaboracija, budžetski deficit, vanbračna ćerka. Desnici više nisu smetala njegova leva opredeljenja,

misı (što mi uUOpŠšte nije Jasno budući da je čovek socijalista, ili una nešto što Ja o socijalistima ne znam, pitaću ove naše) da je sami "otac" nacije Tuđman pao pokušavajući da nesvesno sedne na dve stolice, navik'o čovek, a ı dosad ga služilo. Pokušaću da to tumačim kao najavu promena u Hrvatskoj. I, tako, mislim da ljudima treba reći i poneku lepu reč za života čak i kada nismo na istim stranama. Ništa ne košta, a može puno da znači. Probajte ili čekajte da opet neko umre. Ja sve što mislim, kažem sad, a posle, posle je sasvim svejedno.

Balkan je čudna priča. Ma koliko se trudio, neko van njega teško može shvatiti pravu prirodu ljudi i životinja, dakle omih koji naseljavaju ovo rajsko poluostrvo. Znam da pitanje već lebdi u vazduhu; dobro ljudi, ali zašto životinje, po čemu su one tako značajne. I te kako, dragi moji, i te kako. Kroz istoriju one su uvek dobijale zapaženo mesto. Tako su svojevremeno koze bile zabranjene (NRJ) pa potom rehabilitovane (RS). Postojala je izreka "zaštićen k'o medved", a čitavi krajevi i pojedine političke ı privredne funk-

5.2.1996. Svet

ekrani puni vesti o nagloj vojnoj zategnutosti! između Grčke ı Turske. Za neupućene obe zemlje su članice mnogo hvaljenog: NATOpakta koga nam pojedini toplo preporučuju kao "garant mira ı stabilnosti na Balkanu. pa i šire”. Nisu se gore pomenuti zakačili oko neke nafte ıh, ne daj bože, neke nove Helene trojanske. Naprotiv, istorija nas uči da Je Helena bila lepa, visoka, prijatnog: mirisa (o ukusu ništa ne znamo) a što je najvažnije, imala je dve noge i hodala usprayno, homo sapiens, dakle. Razlog svađe je čitava grupa simpatičnih stvorenja, ne lepog izgleda, niskog rasta, neprijatnog mirisa, ali sjajnog ukusa. U pitanju je, dakle, čopor nama dobro poznatih i široko prihvaćenih u narodu omiljenih koza. Uvaženi ı za nacionalni interes presudni biljojedi žive na Ostrvu Imia, veličine 4 hektara. Turska ostrvo smatra svojim, što kod Grka izaziva nama dobro poznatu Jezu pred mrskim osvajačima. Flote sa obe strane već plove. Pretnje se izmenjuju, vatra još ne. Posrednički timovi stupaju u akciju, odbori za zaštitu se formiraju, avioni poleću, kamere zuje. Kažu da Je CNN već uradio ekskluzivni intervju sa vođom populacije Ovog živopisnog: kamena ı nepobitno utvrdio postojanje mase izbledelih kostura nasilno umorenih stanovnika. Kako je prevedena izjava, ne znam. U svakom slučaju, postoje

be, uvek sam voleo topla mora) i, treće, da koze budu žrtvovane i pojedene na zajedničkoj grčko-turskoj večeri, a ostrvo potopljeno. Ukoliko se ništa od ovoga ne desi, koze će ı dalje brstiti žbunje potpuno nesvesne svoje važnosti. Nacionalni interesi biće i dalje zaštićeni. Do sledeće prilike, jer priča se da Je malo dalje ı ostrvo magaraca, a to se, ipak, mora zaštititi. Krv je krv.

Kako sudbina ume da se poigra. Posle četiri godine rata došao je mir. Prirodno i konačno. Rat je u dobroj men svoje branioce nalazio napolju. Rat mogu hraniti samo bogati, sirotinja je samo Jedna o omiljenih „poslastica, hrana, dakle, nikako — hranilac. Na taj način izbacujemo iz igre 90% ove planete. Preostalih 10% je sada u Bosni ı trudi se da spreči dalju uspešnu ishranu nekad tako simpatičnog momka. Ali, posle svakog banketa ostaju mrvice. I tu sudbina na scenu stupa. Minama, tim večnim ostacima svake vojne, posluženi su ovaj put i državljani baš onih zemalja hramteljica. Kao i na svakom banketu pravi se račun. A on Je za sada 3 — Engleza, 2 – Portugalca, 1 — Italijan, 1 — tenk made m“ IJSA. Pravo da vam kažem, meni Je tih momaka žao, oni imaju

navlakuša, finta, fora,

a NOM MILOMIR MINIĆ JE LOSA VU anak a -p

dana, kad je bio kod mene, gospodin Kašanin je potvrdio to pogrešno uverenje da Ja imam para. Moje slike jesu skupe, ali treba neko da ih kupi. Meni treba pomoć. Ja sam je tražio od vlasti koju, nažalost, sve više mrzim jer vidim da nema osećaj za kulturu. Mogu da razumem da mi ljudi iz vlasti ne odgovore na ove oglase u kojima sam jih kritikovao, ali ne shvatam nedostatak elementarne kulture. Prošle godine sam imao izložbu u centralnom holu Skupštine grada, a da mi Nebojša Čović nije ni prišao. Uopšte, Ja teško razumem političare. Pre tri godine kad sam imao susret sa predsednikom Miloševićem, on me je primio vrlo ljubazno. Rekao mi je da je čuo kako sam Ja najbolji slikar u Jugoslaviji. To je rekao, a kasnije nikakve pomoći nije bilo. Ako ljudi iz vlasti smatraju da. sam najbolji, mogli su privatno, ako neće zvanično, da odgovore na moje molbe.

• Što se niste obratili za pomoć Čoviću?

e Zao ——

fazon, Barseloooonaaa... I, drugo, da ih je ipak prozreo. Bravo, care, ti umeš da predvidiš budućnost. Ako se ikad maneš sporta, možeš da dođeš

"nesposobnost",

Naravno da jesam. Čović je bio prisutan na toj izložbi u Skupštini grada. Pošto on nije hteo meni, prišao sam ja njemu. Pomenuo sam problem ateljea, ali do sastanka nikad nije došlo. Posle letovanja dvaput sam bezuspešno pokušavao da zakažem sastanak s njim.

e Sta je u pitanju? Da li je posredi lični animozitet ili nešto drugo?

Ja ne znam o čemu se radi. Skupština grada je pre dve godine organizovala humanitarnu aukciju Za OsnOVnu školu u Surčinu. (Tada je marka bila 1:1.) Konjevićeva slika je prodata za 6.700 dinara a moja za 12.500 dinara. Skupštini grada je bilo prijatno da uzme te pare, ali kad treba meni da se pomogne — nigde ih nema.

e Zašto pomoć ne zatražite od Udruženja primenjenih umetnika?

Rekao sam vam, tamo vladaju određene grupe koje pomažu samo svoje članove. Ja misam tip koji može da se udružuje u takve ekipe. Oni mnogo pričaju, a ja moram da radim. Nemam vremena za sporedne aktivnosti Kkojima se bave članovi svih tih klanova. Zato ja ne volim

prestali su da pominju njegovu "ishlapelost" itd. Postao je svetski vođa bez mane i straha. Izgleda da Je uzbuđenje bilo Ol) u crkvi, na komemorativnoj

danas se,

ljude i lepo pričaju. Bežim od njih

• Prilikom susreta sa Miloševićem šta ste zaključili, kako on priča? Jeste li

i od njega pobegli?

Ne, sa njim je sastanak bio vrlo prijatan. Po porudžbini, 1989. godine, posle Gazimestana, napravio sam njegov portret. Grada Stojković Je prvo naručio Miloševićev portret od Olje Iyanjicki, alı ono što Je ona uradila — uopšte nije ličilo na Miloševića. Tada je Stojković naručio od mene ı taj se portret štampao, ali je original ostao kod mene. Ja sam hteo da Miloševiću poklonim njegov portret, ali sam od nekih zajedničkih prijatelja čuo da on ne voli da prima poklone, što je, kako sam kasnije saznao, bilo pogrešno. Bez ikakve želje da vređam predsednika Miloševića, imam utisak da je on iskreno hteo da mi pomogne. Rekao mi Je da ću atelje dobiti za nedelju dana, čim Cović postane predsednik Izvršnog odbora, ali ga do sad nisam dobio. Možda je, mada je to neverovatno, neko drugi stopirao celu stvar.

• Jeste li pokušali sa Mirom Marković? Možda

cije bile označavane kao mesta gde vukovi zadovoljavaju svoj prirodni nagon Za produženjem vrste. Ni izgleda, ništa promenilo. Tako su sve novine 1

nije

ona, za razliku od supruga, ne misli da ste najbolji slikar u Jugoslaviji.

Ja ı jesam najbolji. Vi se smejete, Jer mi ne verujete, ali gde god sam izlagao, smatrali su me najboljim portretistom. Pitajte ı moje kolege. Pazite, Ja ne verujem da je ı Sloba slikarski obrazovan, alı moji susreti s njim bili su vrlo prijatni. Sa profesorom Mirom Marković uopšte se nisam sreo. Mnogi su me nagovaral da nju slkam, što sam i Ja želeo.

• Pametan predlog.

Naravno, znam ja to. Pazite, Ja shkam njih da bih sebe atırmisao. To nije nikakva novost. Hteo sam ı nju da slikam, kao osobu u centru pažnje. I Vicanu Vicanoviću sam rekao da ona ne mora sa mnom ni da se sretne, ako to ne želi. Kad je bila u Japanu, poslao sam Joj pismo u kome sam naveo kako bih voleo da je slikam i to sam opisao. • Možda joj se poza nije svidela?

Zašto da ne? Predložio sam Joj da Je slikam sa knjigom, kako gleda u daljinu kao prorok. Da see bi srela sa mnom, mogla je da napravi fotografiju u takvoj poz.

tri rešenja: rat sve dok se Jedno ili drugo "istorijsko" pravo nepobitno ne dokaže sa par hiljada mrtvih, drugo, da se postave neutralni posmatrači (neskromno UO Oi SE-

ku guanina) A E

Medutim, nikakav odgovor nisam dobio, ı to me strašno nervira. Razumem da odgovori kako je to ne interesuje, kako ne želi... al: bar da odgovori. Ja sam ipak slikar i čovek koga treba poštovati. Nažalost, danas su retke osobe koje paze na održavanje određenog kulturnog nivoa. Ne kažem da Mira Marković koči rešenje mog problema, ali neko smeta, a ne znam ko. Godine 1994. sam letovao sa Jednim čovekom koji dobro poznaje Slobodana Miloševića ı Miru Marković. On mi Je rekao da se obratim Nadi Popović - Perišić. Preko Bate Milatovića sam saznao da mu je ona rekla kako postoji mogućnost da mi vrlo brzo izađe u susret, ali se ništa nije desilo. Ne znam ko me blokira. Možda je nesporazum u tome Što ODi misle da imam pare, a neko mi savetuju da poklonim sliku. U redu, zašto da ne. Time bih vrlo rado uzvratio za pažnju onome ko bi mi pomogao da rešim problem

IE

fa bi, na kraju, sa

Miloševićevim portretom? Prošle godme su me

Mlađi socijalisti opštine Sta-

rı grad zamolili da im poklo-

majke, braću, devojke, decu i njih niko ništa ı nije pitao baš kao ı nekoliko stotina hiljada naših a oni su mali majke, decu...

braću, devojke, A miko ih ništa nije pitao.

SC ZE

nim sliku za aukciju u korist dece — izbeglica. Međutim, aukcija se nije održala. Sekretar SPS-a je blokirao prodaju tog portreta i zadržao ga za Glavni odbor. Ona i dalje stoji tamo kod Dragane Marinković. To je bilo vreme kad su ljudi iz vlasti sa poštovanjem izgovarali ime gospodina Prudnikova.

e Kolika je cena tog portreta?

Na aukciji je cena slike bila 15.000 dinara. Kako nije bilo u redu da se slika predsednika Miloševića prodaje na aukciji, na izložbi sekretar, Glavnog odbora SPS-a, Milomir Minić je blokirao prodaju i uzeo za Glavni odbor. S obzirom da je to bila aukcija za decu, više se mi se dopadala variJanta da poslanici SPS-a sliku otkupe za 100.000 dinara i postave Je u svoj klub poslanika u Skupštinu.

• Zaista ste skup slikar. Ima li iko da je skuplji?

To je teško proceniti. Danas se jedino :slike Save Sumanovića prodaju za pre-

OE AL Le

<:

E aa.akoša, etjaaivikj